• Search form

02.11.2019 | 13:07

Jozefsonovo iskustvo s Tarkovskim

Jozefsonovo iskustvo s Tarkovskim

Kraljevsko dramsko pozorište Dramaten iz Stokholma gostuje 2. novembra u Narodnom pozorištu u Beogradu predstavom “Jedna švedska letnja noć”, prema drami slavnog glumca Erlanda Jozefsona o iskustvu sa snimanja filma “Žrtva” Andreja Tarkovskog u Švedskoj.

Reditelj predstave Erik Stube ističe da je reč o susretu, ali i sudaru različitih kultura i poimanja sveta. “Tarkovski je bio genijalac i veoma spiritualna ličnost. Da bi se ta duhovnost izrazila potrebno je vreme, čekanje na setu da reditelj oseti pravo nadahnuće za određenu scenu. Međutim, takav pristup se kosi sa švedskim načinom rada, koji karakteriše precizna organizacija”, rekao je Stube 1. novembra na konferenciji za novinare u Narodnom pozorištu.

Jozefson se u tom intrigantnom komadu bavi snimanjem poslednjeg filma Tarkovskog “Žrtva” na ostrvu Gotland 1985. godine, opisujući na nežan i duhovit način susret ruskog režisera i švedskih glumaca. Dok glumačka i autorska ekipa jedne letnje noći nestrpljivo iščekuje taj susret, njihovo viđenje drame, života, jezika i umetnosti biva dovedeno u pitanje.

Stube je primetio da je to drama o jednoj noći u kojoj se ništa ne dešava, čime podseća na Beketa, ali je i dupli portret, jer pišući o Tarkovskom, Jozefson otkriva puno i o sebi.

“Predstavu smo radili za Bergmanov festival 2018. godine. Komad smo odabrali i kao tekst velikog glumca koji je bio najbliži reditelju Ingmaru Bergmanu i kao tekst važnog autora koji za sobom ima više od 40 drama, scenarija, knjiga. Pored toga, Jozefson je svojevremeno bio upravnik Dramatena”, rekao je Stube.

Sa rediteljske strane, kako je dodao, komad ga je privukao zato što “govori o procesu stvaranja, preprekama, čekanju, razlozima zašto igramo to što igramo ili zašto nešto ne igramo”. “Retki su komadi sa tom temom. Mislim da ga je Jozefson pisao da i sebi objasni zašto stvaramo i zašto baš tako stvaramo, zašto autori izlažu sebe mukama, za čim tragamo”, izjavio je Stube.

Napominjući da su u tom pogledu švedska i ruska tradicija različite, Stube je rekao da u švedskom teatru postoji pedagoški element, objašnjavanje zašto je nešto dobro ili loše, neka vrsta naravoučenija i psihološkog odgovora na pitanje o tome kako ljudi funkcionišu, generalno sa ciljem da se utiče na promenu sveta.

“S druge strane, pristup Tarkovskog je spiritualan, religiozan. To je potreba da se prođe kroz stvaralački proces, a ne da se njime dođe do upotrebne koristi. Lik Rusa u drami kaže: Mi ne otkrivamo tajne. Mi otkrivamo da je čovek tajanstveno biće”, izjavio je Stube.

Pored Rusa, koga igra Erik En, likovi su Ja – Tomas Hanson, Prevodilac – Nina Feks, Viktor – Torkel Peteršon, Loti – Lena Endre i Organizatorka – Maria Saloma.

Neke od ovih glumaca beogradska publika je videla na ranijim gostovanjima Dramatena, u predstavama “Igra vatrom”, “Hamlet” i “Magbet”.

Ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin izjavio je da voli Narodno pozorište u Beogradu, u čijim predstavama često uživa, a takođe voli Dramaten kao deo švedskog identiteta.

“Dramaten je osnovao naš kralj Gustav III u 18. veku. Imao je svest da je visoka kultura od velikog značaja za državu i za identitet nacije. Osnovao je i Švedsku kraljevsku akademiju, danas poznatu širom sveta po dodeli Nobelove nagrade”, istakao je Lundin.

Lundin je rekao da je upravo u Beogradu gledao neke predstave Dramatena i da je to bio fantastičan doživljaj. “Zato sada imam velika očekivanja od ‘Jedne švedske letnje noći’ i od priče o Tarkovskom. Naš velikan Ingmar Bergman ga je izuzetno cenio”, rekao je ambasador i citirao Bergmanovo “priznanje” da je on celog života samo kucao na vrata soba snova u kojima se Tarkovski kreće sa jednostavnošću.

Upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić Kominac izjavila je da saradnja sa Dramatenom predstavlja veliku čast i sreću, a nju lično veže i sećanje na divnih mesec dana koje je kao mlad reditelj 80-ih godina provela na stipendiji u toj kući.

Saradnja sa Dramatenom uspostavljena je 2004. godine, a pored razmene predstava, gostovali su i reditelji – Stafan Valdemar Holm je u NP postavio “Bahantkinje”, a Jagoš Marković u Stokholmu “Kraljicu Kristinu”.

“Važan nam je dolazak svake predstave Dramatena, kao jednog od najuglednijih evropskih teatara, ali posebno ove – ‘Jedne švedske letnje noći’, jer je autor teksta, veliki glumac Erland Jozefson, blizak našoj sredini, igrao je u više naših filmova”, rekla je Ivana Vujuć, podsetivši i da a je u Beogradu objavljen i dnevnik Tarkovskog u kojem detaljno opisuje proces snimanja “Žrtve”.

Ivana Vujić izrazila je uverenje da će uspešna saradnja dva teatra biti nastavljena kroz koprodukcije, razmenu umetnika i predstava. “Naša je želja da dovedemo i ‘Per Ginta’”, rekla je ona.

Komad “Jedna švedska letnja noć” prevela je na srpski jezik Vesna Stanišić.

Predstavu prati izložba video materijala sa snimanja “Žrtve”, koja je priređena u Muzeju Narodnog pozorišta.

*Foto: NP, naslovna fotografija: Soren Vilks

(SEEcult.org)

Zoran Popovic, Dnevnik 1974-1975, New York
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r