Produžen život Balkanskom špijunu

Legendarni Ilija Čvorović u tumačenju Danila Bate Stojkovića i drugi junaci kultnog filma “Balkanski špijun” (1948) Dušana Kovačevića i Božidara Bote Nikolića sačuvani su ne samo u srcima niza generacija širom regiona, već i digitalnom restauracijom u nastavku projekta Vip Kinoteka. Digitalna verzija tog crnohumornog klasika srpske kinematografije o večno aktuelnoj temi državnih neprijatelja i stranih elemenata svečano je prikazana 20. septembra u Centru za kulturu “Vlada Divljan” u Beogradu, u prisustvu dela autorske i glumačke ekipe, a šira publika ima priliku da ga besplatno pogleda početkom oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci.

“Posvećujemo ovu projekciju svima onima koji su ga stvarali, a koji više nisu sa nama”, rekao je direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić, uz snažan aplauz u čast Danila Bate Stojkovića, Bore Todorovića, Sonje Savić, Zvonka Lepetića...

Iz filmske porodice Čvorović na scenu je izašla Mira Banjac (Ilijina supruga Danica), dočekana pravim ovacijama, a pridružili su joj se i Božidar Nikolić, Branka Petrić, Milan Caci Mihailović, Slobodan Ivetić i Milenko Jeremić.

“Mi smo sada ostaci raskoši. To je život podario nama nekolikima. A cele porodice nema. Uvek je to jedna tuga. Jer to jeste bila jedna porodica, koja je krenula iz pozorišta. Imali smo veliku sreću, prvo što smo imali tako jak predložak – dramu Duška Kovačevića, zatim da je Bota Nikolić bio za kamerom i Duško kao supervizor”, izjavila je Mira Banjac povodom filmske verzije drame o bivšem staljinisti i povratniku sa Golog otoka, koga hvata paranoja posle jednog poziva policije na rutinski razgovor, pa počinje da špijunira i progoni podstanara, uveren da je terorista i neprijatelj države.

Mira Banjac rekla je i da nije očekivala da će igrati u filmu “Balkanski špijun”.

“Gledala sam predstavu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Veoma mi se dopala. Branka Petrić je bila Danica i igrala je savršeno. Međutim, film ima neke druge zahtevnosti. Znam ja šta je bilo – ja sam malo mala, pa sam tu blizu Bate, a Branka bi mogla da ga nadvisi”, rekla je uz osmeh Mira Banjac, zahvalivši Jugoslovenskoj kinoteci i kompaniji Vip mobile na tome što su na vreme shvatili nužnost da se vredni filmovi digitalizuju i tako sačuvaju od propadanja.

U okviru projekta Vip Kinoteka ranije je digitalno restaurisan i film “Tri karte za Holivud” Božidara Nikolića, koji je izjavio da se sada oseća kao klasik.

“Mislim da je ‘Balkanski špijun’ i danas aktuelan. Desilo se da je napravljeno remek delo. Ali ništa ne bi bilo bez Bate (Stojkovića)”, rekao je Nikolić

Dušan Kovačević, čija su scenaristička ostvarenja takođe zastupljena u Vip Kinoteci (Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug), trenutno nije u Beogradu, a Branka Petrić, koja je u filmu igrala novinarku, zahvalila mu je što je za nju dopisao ulogu u filmskoj verziji “Balkanskog špijuna”.

“Shvatila sam njegov odabir i sa zadovoljstvom sam ušla u tu priču”, rekla je ona, dodajući da je “Balkanski špijun” bio pravi fenomen.

“Dok je film išao u bioskopima, mi smo igrali u JDP-u, bila je i jedna amaterska verzija u Beogradu, plus nam je gostovao Fabijan Šovagović sa zagrebačkom predstavom. I svi smo bili puni. Nije čudo što film i danas živi, a divno je što će nastaviti da živi ulepšan u digitalnoj verziji”, izjavila je Branka Petrić.

Milan Caci Mihailović, koji je imao malu ulogu molera, rekao je da se u filmu, međutim, nikada ne zna šta će se desiti.

“Imao sam jednu proročku rečenicu. I danas kad prođem pored neke škole čujem kako viču za mnom: ‘Okrečite Beograd!’ U ovo ozbiljno vreme ta rečenica mnogo znači. Žao mi je, nikako da okrečimo naš Beograd”, kazao je Mihailović.

Slobodan Ivetić, kome je mesto pomoćnika režije bilo prvi angažman posle studija, izjavio je da je to bilo nezaboravno iskustvo.

“Kao prva ljubav. Ostavio je mnogo traga. A i video sam kako se stvaralo pomoću štapa i kanapa”, rekao je Ivetić, te ispričao kako je scenograf Milenko Jeremić bušio zid iza sata s kukavicom, da bi ona, pomoću žice, izlazila tačno kada je u sceni to potrebno.

Milenko Jeremić istakao je da “scenografija ima i mnogo dublju ulogu, da opravda likove koji su u igri”. Prisetio se i teškog zadatka da nađe pravu lokaciju za set, kuću u strmoj ulici, sa prostorom u dvorištu za podstanara i drugim zahtevima iz scenarija.  

“Balkanski špijun” je 12. klasik srpske kinematografije koji je restaurisan u okviru projekta Vip Kinoteka.

Direktor Vipa Dejan Turk istakao je da je to za celu kompaniju jedan od najvažnijih projekata, a pomenuo je i dragocene susrete s glumcima.

“Nedavno nas je posetila Branka Petrić. Bilo je divno videti taj susret dve generacije. Prosek starosti u našoj firmi je 30 godina. Čuli smo kako su se nekada radili filmovi, koje su to bile emocije, kad još nije bilo digitalizacije, mobilnih telefona, računara, kada su samo bili ljudi s velikim srcima i velikim idejama. Mislim da je taj lični kontakt i prenos iskustva ono što nam danas nedostaje”, rekao je Turk.

Digitalno restaurisani “Balkanski špijun” biće prikazan u Jugoslovenskoj kinoteci 3. oktobra od 18 i 20.30 sati, a besplatne ulaznice moguće je podići na blagajni u Uzun Mirkovoj.

*Foto: Kinoteka

(SEEcult.org)