Tokovi Đorđija Crnčevića
Posthumna retrospektivna izložba Đorđija Crnčevića “Tokovi umetničkog nadahnuća” biće otvorena 24. novembra u Kući legata u Beogradu, u organizaciji Muzeja savremene umetnosti, a predstaviće 102 dela (skulpture, slike, crteži i grafike) tog umetnika, nastala tokom gotovo pet decenija njegovog delovanja, počev od prvog izlaganja 1967. godine, pa sve do smrti 2013.
U velikoj raznovrsnosti umetničkog izraza u celokupnom Crnčevićevom opusu, kako je navela autorka izložbe dr Rajka Bošković, kustoskinja Zbirke skulpture MSU, izdvajaju se određeni „tokovi” – postojani, neprekinuti i vrlo duboko utemelјeni i prisutni u njegovom nesumnjivo slobodnom, otvorenom i nesputanom umetničkom izražavanju.
Najupečatlјiviji „tok”, u kojem preovladava izraz stanja teskobe, nepronađenosti i bezizlaza, i u doslovnom - prostornom, i u prenosnom, simboličkom smislu, prisutan je još od ranih grafika Kosmogimnastičari (1975) do poslednjih skulptura Kompresije vremena. Paralelno s tim, prisutan je i sasvim suprotan „tok“ lirskog i poetičnog duha, u nizu skulptura na kojima je na izuzetan način ostvareno (u)obličavanje uzvišenosti pesničkog nadahnuća (Glava pesnika) i monumentalizacija stanja bliskosti (Dve glave).
Dve glave, 1978, leva obala Save, Beograd
Sasvim izdvojen, ali veoma izrazit i postojan „tok” je Portret Solženjicin koji je, prema rečima samog umetnika, nastao „kao reakcija na muku i sputavanje – na neslobodu”, kao (pod)sećanje na Solženjicina koji je neumolјivo kritikovao pođednako bezdušnost (sovjetskog) režima, kao i ispraznost (američkog) materijalizma zbog njihove duhovne pustoši. Portret Solženjicina, u Crnčevićevoj umetnosti postaje simbol (nemog) prkosa i rečitosti ćutnje. Dostojanstvenošću lika, u ubedlјivom izrazu stanja bezvremenosti, njegove skulpture otelotvoravaju ideju neuništivosti duhovne snage čoveka.
Solženjicin, 1972
Prepuštajući se raznovrsnim, i na prvi pogled skoro nepovezanim idejama u svom umetničkom stvaranju, Crnčević prelazi „put” od ideje nemog užasa i izraza teskobe, do ideje (nemog) prkosa i (tihog) otpora; od stanja užasnutosti do stanja duhovnog spokoja i nepokoleblјive vere u snagu i preobrazitelјsku moć duhovnog života, ne samo pojedinca već i celog društva.
Stalno previranje ta dva umetnička pristupa, dve poetike, dva stanja duha, koji se ne potiru, niti jedan drugog poništavaju, već, naprotiv, naizmenično se smenjujući jedan drugog podstiču, doprinelo je stvaranju izuzetno sadržajnog i raznovrsnog umetničkog opusa, koji je nesumnjivo obeležio savremenu umetničku scenu druge polovine 20. i početka 21. veka, istaknuto je u tekstu povodom izložbe.
12 puta Solženjicin, 1973.
Rođen u Dupilu u Crnoj Gori 1941. godine, Crnčević je preminuo u januaru 2013. u Beogradu, gde je i diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti (odsek vajarstvo) i 1972. završio poslediplomske studije, u klasi prof. Miodraga Popovića. Bio je član ULUS-a od 1968, a od 1976. godine i član grupe 10+.
U zvanju profesora na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu predavao je nastavni predmet Vajanje od 1991. do 2008. godine.
Pored vajarstva, bavio se i grafikom i slikarstvom.
Samostalno je izlagao od 1969. godine. Imao je više od 20 samostalnih izložbi u zemlјi i inostranstvu, a učestvovao je i na mnogobrojnim grupnim izložbama: u organizaciji ULUS-a, Oktobarskom salonu, izložbama Prostor, Grafika beogradskog kruga, Bijenale male plastike (Murska Sobota) itd.
Nјegova dela se nalaze u zbirkama MSU Beograd, Akademije likovnih umetnosti i Zepter muzeja u Beogradu, Narodnog muzeja Crne Gore na Cetinju, Narodnog muzeja u Kikindi, Neuue Galerie u Gracu, Galerije Kulturnog centra u Paraćinu, Savremene galerije Umetničke kolonije Ečka u Ečkoj, Savremene galerije u Nišu…
Niz Crnčevićevih skulptura nalazi se u slobodnom prostoru: Pesnik (1975, Danilovgrad, Crna Gora), Dve glave I (1978, Sokobanja), Dve glave II (1978, Beograd), Portret pesnika (1981, Portorož, Slovenija), Totem (1989, Kikinda), Jahač (1999, Sremska Mitrovica), Dva pesnika (2008, Karan Sebes, Rumunija), Glava pesnika (2011, Apatin).
Izložba u Kući legata biće otvorena do 20. decembra, a ulaz je besplatan.
(SEEcult.org)
