Mitovi o EU: Dimitrije Vojnov
Filmski scenarista Dimitrije Vojnov ne očekuje suštinske promene u oblasti kulture, pre svega kinematografije, nakon ulaska Srbije u Evropsku uniju u doglednoj budućnosti, čemu se inače protivi iz političkih razloga.
“Nisam evroskeptik. Ne mislim da bi nam u EU bilo lošije nego sada. Međutim, iz političkih razloga, pre svega vezanih za Kosovo i odnosa najvećih evropskih sila prema Srbiji, mogu da kažem da sam protiv ulaska Srbije u EU”, rekao je Vojnov u video intervjuu za projekat “Zašto DA NE u EU?”, koji ZMUC i SEEcult.org realizuju u cilju mapiranja mitova koji postoje o EU iz ugla sektora kulture.
Problem Vojnova sa EU, kako kaže, nije vezan za pitanje kulturnog modela koji bi ona eventualno zastupala i kulturnih politika koje bi bile aplicirane u Srbiji, ali ni u tom pogledu ne očekuje mnogo.
Prema njegovim rečima, ulazak Srbije u EU bi verovatno otvorio mogućnost pristupa još nekim fondovima, odnosno u kinematografiju bi ušlo više novca, s tim što bi i država morala da participira u fondovima iz kojih domaća kinematografija crpi sredstva. U tom smislu Vojnov očekuje da bi ulazak u EU za srpsku kinematografiju značio da dolazi za sto za kojim se kockaju mnogo veći igrači nego što je sada slučaj.
“Sada imamo delimičan pristup fondovima koji nam je možda i povoljniji, jer ne participiramo velikim novcem. Kada je reč o procedurana koje bi se uvele u našu kinematografiju zahvaljujući pristupu evropskim fondovima, čini mi se da bi one bile sofisticiranije i verovatno transparentnije, unapredile bi funkcionisanje naše kinematografije, ali nisam siguran da bi došlo do neke suštinske promene paradigme u njoj. Mislim da bi se praktično ista strujanja - i u kreativom, pa i u poslovnom pogledu, unutar kinematografije sačuvala, samo što bi se to dešavalo u nekom drugom administrativnom ambijentu”.
Vojnov kaže da nema mnogo direktnog iskustva sa evropskim fondovima i institucijama, a na osnovu rada na projektima koji su finansirani iz EU, smatra da zavise od zemalja iz kojih dolaze.
“Ono što mogu da kažem je da sam imao pre svega kontakt s poslodavcima iz EU, pre svega iz Slovenije i Nemačke, pa iako su deo EU i celog tog administrativnog aparata, oni su u principu ipak ostali u duhu zemalja iz kojih dolaze. Slovenački poslodavci imaju jednu pedantnost, i na osnovu toga zahteve, a nemački opet svoje, pa ne vidim razlog zašto bi se i srpski poslodavci u ovoj oblasti nešto menjali posle ulaska u EU. Mislim da će situacija na sceni biti ista, ali dopingovana većim količinama novca iz EU i malo našminkana ambicioznijim administrativnim procedurama”, rekao je Vojnov.
Vojnov smatra da su oni koji su bili jaki u svojim oblastima - koji su ih administrativno dobro rešili i bili kreativno potentni, u EU postajali jači u tome. Isto tako, oni kod kojih su stvari slabo stajale, nisu se suštinski unapređivale ni po ulasku u EU.
“Uostalom, mi i danas imamo zemlje u EU čija je nacionalna kinematografija u nekoj vrsti stagnacije i to zbog raznih faktora koji nisu isključivo administrativni, ali naprosto administracija sama po sebi nije mogla da promeni neke druge tokove koji u krajnoj liniji mogu da budu i čisto kreativne prirode, na polju inspiracije, zanata...”, rekao je Vojnov.
Kao najrasprostranjeniji mit u sektoru filma o ulasku u EU, Vojnov vidi stav da će se kinematografija u Srbiji izjednačiti s kinematografijama iz razvijenih evropskih zemalja i da će porasti podrška raznovrsnijim projektima.
“Naši autori dosta gledaju upravo te zapadnoevropske uzore i dive se raznovrsnosti projekata koje kod njih finansiraju javni fondovi, ali isto tako mislim da se to zapravo neće preneti kod nas zato što su programi vezani za raznovrsnost finansiranja filmova nešto što je pitanje kulturne politike, i to nacionalne, a ne deo opšteg evropskog trenda”, rekao je Vojnov.
Iako u Eropi postoje programi podrške gledanosti evropskog filma, Vojnov smatra da će podrška repertorskom filmu u Srbiji izostati, za razliku od Francuske na primer, gde je izuzetno izražena. Pomoć za povećanje gledanosti domaćeg filma biće mnogo više vezana za neku promociju evropskih art house filmova i eventualno lokalnih, dodao je Vojnov.
Kao osnovni mit o EU koji je prisutan u svim oblastima Vojnov vidi stav da će Srbija ulaskom u EU prestati da bude zemlja sa njene periferije i da će početi da funkcioniše kao jedna od zemalja koje imaju status hegemona, koji su dobroćudni, jer je "hegemonija tako artikulisna u EU".
“Plašim se da to nije slučaj. Srbija će ostati zemlja periferije sa svim svojim kontradikcijama koje će donekle u pojedinim aspektima biti ublažene, a u pojedinim aspektima verovatno pojačane ulaskom u EU. Dakle, mit o EU u svim oblastima je ta neka pretpostavka o jednakosti dugo godina dominantnih i visoko razvijenih zemalja sa zemljama koje to nisu”, rekao je Vojnov.
Razgovor sa Vojnovim deo je projekta “Zašto DA NE u EU?” koji ZMUC i SEEcult.org realizuju kroz seriju intervjua sa akterima sektora kulture u Srbije u vezi sa mitovima, očekivanjima, strahovima i dilemama kulturne scene u vezi sa priključenjem EU.
Sagovornici su i evroentuzijasti, i evroskeptici, i neopredeljeni - kako sa institucionalne, tako i sa nezavisne scene. Akteri kulturne scene iznose stavove o EU u jeku izbegličke krize koja je podelila i same zemlje članice EU, dovela do novih zidova na Balkanu i iznela na videlo krhkost “evropskih vrednosti” – ukoliko i one nisu samo mit.
Među prvim sagovornicima su i dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković.
Pozivamo sve da se priključe raspravi u okviru Facebook strane projekta “Zašto DA NE u EU?”, a argumentovane komentare uzećemo u obzir prilikom daljeg istraživanja i analize.
Projekat "Zašto DA NE u EU?" podržala je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.
(SEEcult.org)
