Bertolino, sada i ovde, i na kiši
Izdavačka kuća Rende započela je obeležavanje 15 godina postojanja predstavljanjem knjige “Kutija za snove” Nikole Bertolina - prvom u nizu promocija svojih autora koje organizuje pod sloganom “Ovde i sada”.
Uprkos kiši, na nesvakidašnjoj promociji pod kišobranima, razgovor s Bertolinom vodio je 25. septembra u knjižari Mala akademija Muharem Bazdulj.
Rende će u narednih godinu dana, u okviru ciklusa “Ovde i sada”, predstaviti i Borivoja Gerzića, Arpada Nađ Anbonjija, Antu Tomića, Miljenka Jergovića, Anu Paulu Maju, Emira Imamovića Pirketa, Muharema Bazdulja, Aleksandra Zografa…
Nikola Bertolino rođen je 1931. u Buenos Airesu u porodici iseljenika iz Dalmacije. Zbog bolesti majke od 1935. je u Jugoslaviji, gde je detinjstvo i dečaštvo proveo u stalnim selidbama (Drvenik kod Makarske, Omiš, Supetar, Vukovar, Široki Brijeg, Rab, Sinj, Dubrovnik, Zagreb, Golubinci u Sremu.) Od početka 1947. je u Beogradu, gde je završio gimnaziju i studije na Filološkom fakultetu (francuski jezik i književnost). Bio je urednik u izdavačkim kućama BIGZ i Nolit (u BIGZ-u i glavni urednik).
Posvetio se prevođenju francuske i ruske poezije (Rembo, Apoliner, Bodler, Igo, Rasin, Puškin, Ljermontov, Jesenjin, Pasternak i drugi). Dobitnik je nagrade “Miloš N. Đurić” za najbolji poetski prevod godine i Nagrade za životno delo Udruženja književnih prevodilaca Srbije.
Za studiju “Fenomen Rembo” dobio je 1991. godine Nolitovu nagradu. Ta studija, izmenjena i proširena, objavljena je 2004. u Parizu (L’Harmattan), pod naslovom “Rembo ili objektivna poezija”. Objavio je i dve knjige eseja (Pitanja o Crnjanskom i Glasnici neznanog), kao i autobiografske knjige “Zavičaji” i “Novi zavičaji”.
“Koliko smo usnuli snova kojih se ne sećamo, iako zaslužuju da budu upamćeni, a od kojih smo neke čak sanjali budni, jer su bili magični deo naše jave! Teško je poverovati da su izgubljeni; možda ih život negde van uvida naše svesti slaže, shodno onome što nam oni govore, u kutije raznih boja: u crnoj su oni što nam govore o neizbežnim nesrećama među kojima smrt, ukoliko je to uopšte nesreća, sigurno nije najgora; u zelenoj, najvećoj zato što je život koji živimo najveći san, nalaze se oni što nam kažu da smo prirodna bića koja moraju proživeti svoju ovozemaljsku sudbinu, ma kakva ona bila; a u plavoj su kutiji oni u kojima zamišljamo da smo nebeska stvorenja nade i radosti – ili da ćemo to biti...” odlomak iz Kuće za snove Nikole Bertolina.
(SEEcult.org)