Novi-stari priroriteti

Razgraničavanje kulture od estrade, jačanje institucija i jačanje njihovih profesionalnih kapaciteta, i dalje su prioriteti Ministarstva kulture i informisanja Srbije, izjavio je ministar Ivan Tasovac u intervjuu “Danasu”, u kojem je govorio i o rekonstrukciji najvećih muzeja, procesu departizacije, novom krovnom zakonu o kulturi, zaštiti kulturnog nasleđa, posebno na Kosovu…

Tasovac je rekao da Srbija prolazi kroz izuzetno težak ekonomski period, ali da su kroz prioritete kulturne politike obezbeđeni preduslovi da se upravo u godini najveće ekonomske krize i štednje započnu radovi na dva muzeja koje niko drugi nije pokrenuo u poslednjih 13 godina. Tako će Muzej savremene umetnosti, kako je ponovio, bio otvoren tokom 2015, a Narodni muzej 2016. godine.

“Malo li je? Kako smo to uspeli? Zato, što smo jasno odredili naše prioritete”, rekao je Tasovac.

Za MSUB će biti izdvojeno 975,8 miliona dinara, a za Narodni muzej 640,44 miliona u 2015. i 263,71 miliona u 2016. godini.

Tasovac je rekao i da sa premijerom Aleksandrom Vučićem na nedeljnom nivou razgovara o rekonstrukciji MSUB-a i Narodnog muzeja.

Tasovac je uveren i da je počela departizacija u kulturi, a kao primer je naveo i sopstveno imenovanje za ministra.

“Ako mislite da me je Vučić pozvao u vladu zato što niko u njegovoj stranci nije bio zainteresovan za poziciju ministra kulture i informisanja, onda zaista imamo veliki problem sa percepcijom realnosti. Mi se kao zemlja nalazimo u takvoj situaciji da moramo svi da se složimo oko jasno definisanih državnih ciljeva i da konačno gledamo unapred. Profesionalizacija i stručnost su važan segment svake održive politike. Na primeru kulture se dobro vidi dokle nas je dovela višegodišnja praksa u kojoj su pozicije ministara i direktora institucije kulture tretirane kao partijski plen. Meni je veoma drago što se upravo na nivou republike to menja”, rekao je Tasovac povodom nedavnog imenovanja Lasla Blaškovića za novog v.d. upravnika Narodne biblioteke Srbije, iako ga je ista koalicija SNS-SPS na nivou Novog Sada svojevremeno smenila s mesta direktora KCNS-a.

Povodom spora bivšeg predsednika UO Gojka Tešića i doskorašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu kulture Dejana Ristića, Tasovac je rekao da ljudima treba dati šansu “dok god postoji mogućnost da neko sagleda šta se od njega očekuje, kakva su pravila igre i dok god postoji mogućnost da krene da se radi profesionalno”.

“Pa bili to ristićevci ili tešićevci. Ako pričamo o NBS, od trenutka kad su gorepomenuti prokockali sve šanse, vlada je na predlog ministarstva imenovala izuzetno stručan UO i v. d. direktora. Narodna biblioteka kao i Narodno pozorište nisu zaslužili da budu taoci klanova ili ličnih ničim utemeljenih ambicija koji svoje interese kriju iza kvaziideoloških razlika”, rekao je Tasovac, dodajući da se to ne može promeniti preko noći.

Ističući važnost principa transparentnosti i javnosti, Tasovac je rekao i da se na republičkom nivou polako, sektor po sektor, uvode sva neophodna pravila, te da će biti “od krucijalne važnosti da i lokalne samouprave shvate taj proces ozbiljno”.

Tasovac je rekao i da odvajanje kulture od estrade nije nikakav problem i da se to vidi kroz konkurse Ministarstva kulture.

Povodom najavljenog projektnog finansiranja u medijima, Tasovac je rekao da je prvi put Zakonom o javnom informisanju i medijima precizno i detaljno definisan pojam javnog interesa, čije je zakonsko postojanje preduslov za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja, koji će promovisati taj javni interes od republičkog preko pokrajinskog do nivoa lokalnih samouprava.

“Očekuje se da će se izlaskom države iz vlasničke strukture medija novčana sredstva osloboditi za projektno sufinansiranje. Formiranje stručnih komisija u kojima ce većinu članova činiti predstavnici novinarskih i medijskih udruženja biće izabrani najbolji projekti, čime će se poboljšati i medijska ponuda. Isti princip inkluzivnosti i transparentnosti važi i za kulturu”, rekao je Tasovac.

Ministarstvo radi i na konačnoj verziji Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koju će poslati u Brisel na usklađivanje, a kada dobije povratnu informacije, predložiće ga vladi, nakon čega dolaze na red parlament i amandmani.

Jedno od otvorenih pitanja, koje se još razmatra, jeste predlog da u UO institucija kulture, čiji je osnivač država, umesto polovine članstva iz konkretne delatnosti bude samo jedan član.

“Videćemo šta će biti u konačnoj verziji na kojoj se još radi. Ovde se stalno govori o potrebi decentralizacije ili uvođenja menadžera u kulturu, ali se svi uznemire kada se to zaista i predvidi. Ne može se biti malo trudan - ili se ide na taj menadžerski princip ili ne. Dozvoliću sebi jednu vrstu manjka skromnosti: za 12 i po godina, koliko sam bio direktor Beogradske filharmonije, pokazao sam da znam kako se pravi uspešna institucija. Da sam se ponašao kao muzičar, pitanje je da li bi Filharmonija imala takav upeh. Pitanje je i koje sam ljude okupljao oko sebe, koje sam pitao za savete, sa kim sam sarađivao. U mojim UO bili su uglavom ljudi koji su bili jako uspešni u drugim oblastima, a ako pogledate UO mnogih velikih institucija kulture u svetu videćete da su oni daleko širi nego što je pitanje struke. Struka neki put, uz svo ogromno znanje, ne vidi od drveta šumu, a jedna od naših obaveza je da sve ono što je naše nacionalno blago približimo što širem krugu ljudi. Mi smo to uspeli na primeru Filharmonije. Za one što sve kritikuju imam samo jedno pitanje: kad su sve znali, zašto nisu napravili još deset filharmonija u Srbiji?”, naveo je Tasovac.

Povodom zauzimanja bioskopa Zvezda i predloga za poništavanje privatizacije Beograd filma, Tasovac je rekao da je Ministarstvo kulture “nadležno za poništavanja loših privatizacija iz prošlosti koliko i za osemenjavanje pingvina na Antarktiku”.

“Kao svoju odgovornost i obavezu doživljavam rad na pronalaženju sistemskih rešenja koja će omogućiti mladim autorima da dobiju šansu za svoj prvi film ili doprineti boljoj distribuciji i većoj gledanosti domaćeg filma. I to je samo jedan mali segment izazova na kojima radi Filmski centar Srbije u saradnji sa Ministarstvom”, rekao je Tasovac.

Ministarstvo će u sledećem periodu raditi i na dostupnosti kulturnih sadržaja u svim oblastima umetnosti, rekao je Tasovac i i naglasio važnost rada sa najmlađima, navodeći kao pozitivne primere programe za decu koje imaju Narodni muzej u Beogradu, Galerija Matice srpske u Novom Sadu, Muzej nauke i tehnike, Beogradska filharmonija...

Ministarstvo kulture planira da u 2015. godini donese i novi set zakona u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, koji će omogućiti i Srpskoj pravoslavnoj crkvi i drugim pravnim licima da se uz određene uslove i određene licence bave zaštitom određenih segmenata kulturnog nasleđa - uz strog nadzor države.

Ministarstvo će učestvovati i u briselskim pregovorima o kulturnoj i crkvenoj baštini na Kosovu, potvrdio je Tasovac i dodao da želi da veruje da sve strane u ovom procesu imaju zapravo isti cilj, a to je zaštita kulturnog nasleđa.

Tasovac je rekao i da su pojedina rešenja iz Aneksa 5 plana Martija Ahtisarija dobra polazna osnova za dalje pregovore, iako postoje delovi sa kojima Beograd ne može da se složi.

“Nama je interes da spomenici kulture budu zaštićeni od svake vrsta nasilja i političke zloupotrebe, kao i da se vrati normalan kulturni život na Kosovo i Metohiju za sve građane”, rekao je Tasovac.

(SEEcult.org)