Gramatika slobode u Garaži
Muzej savremene umetnosti Garaža u Moskvi predstavlja od 6. februara reprezentativnu izložbu istočnoevropske i bivše sovjetske umetnosti sa radovima više od 60 autora i kolektiva iz zbirke, među kojima su i neki od ključnih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije koji deluju od 60-ih do danas.
Izložba “Gramatika slobode / Pet lekcija iz kolekcije Arteast 2000+” nastala je u saradnji Garaže i Moderne galerije u Ljubljani, koja je 2011. godine otvorila Muzeja savremene umetnosti Metelkova (MSUM) izložbom radova iz kolekcije Arteast 2000+.
Izložba “Gramatika slobode”, čije su kustoskinje Zdenka Badovinac, Snežana Krasteva i Bojana Piškur, pružiće dosad najsveobuhvatniji pogled na društveno-politička pitanja kojima su se bavili umetnici iz bivših socijalističkih zemalja Istočne Evrope i SSSR-a. Izložba pokazuje razvoj savremene umetnosti od socijalizma 60-ih, preko tranzicije 90-ih do današnjeg vremena globalnog neoliberalnog kapitalizma, navela je Garaža, koju je 2008. godine osnovala Daša Žukova, uticajna kolekcionarka i devojka ruskog bogataša Romana Abramoviča.
Arteast 2000+ kolekcija bila je prva muzejska inicijativa fokusirana na posleratnu avanrdnu istočnoevropsku umetnost u širem međunarodnom kontekstu. Od osnivanja 2000. godine stekla je reputaciju sveobuhvatnog pogleda na umetnost Istočne Evrope, okupljajući radove umetnika iz različitih područja tog regiona i bivšeg SSSR-a. Uz radove iz kolekcije Garaže, izložba “Gramatika slobode” omogućava dublje razumevanje uslove umetničke produkcije, njenu istorizaciju i distribuciju u nekadašnjim zemljama socijalizma. Osnovni cilj je prepoznavanje imenitelja koji ujedinjuju različite kulturne prostore unutar regiona – zajedničkih pitanja koja su artikulisana u nedavnoj prošlosti, a sve su aktuelnija i danas.
Kao što naziv ukazuje, izložba kao zajednički imenitelj identifikuje borbe za umetničke i individualne slobode za vreme socijalizma u bivšoj Jugoslaviji i SSSR-u, kao i u drugim istočno/centralnoevropskim zemljama, postavljajući ujedno pitanje njihovog odjeka u post-socijalizmu.
Postavka je podeljena na pet segmenata – “pet lekcija” koje predstavljaju “gramatiku” različitih umetničkih strategija borbe za slobodu. U tom smislu naglašava potencijal umetnosti da učini vidljivim individualne glasove u društvu i suprotstavi se ideologijama, konfliktima, pa i ratovima – od sukoba na Balkanu 90-ih do sadašnjeg u Ukrajini.
Izložba naglašava, takođe, i ključnu ulogu koju su regionalne i međunarodne saradnje imale na razvoj umetničkih praksi. Postavka posebno u tom smislu naglašava veze istočnoevropskih, naročito slovenačkih, i ruskih umetnika, stvarajući platformu za diskusioni prateći program.
Na izložbi su zastupljeni: Marina Abramović, Yury Albert, Nika Autor (u saradnji sa: Markom Bratinom, Cirilom Oberstarom) i Jurij Meden (Obzorniška Fronta/Newsreel Front), Yury Avvakumov, Jože Barši, Luchezar Boyadjiev, Geta Brătescu, Alexander Brener i Barbara Schurtz, Olga Chernysheva, Chto Delat, Lana Čmajčanin, Vuk Ćosić (u saradnji sa: Alexeyem Shulginom i Andreasom Broeckmannom), Goran Đorđević, Nuša i Srečo Dragan, Vadim Fishkin, György Galántai, Gorgona, Tomislav Gotovac, Ion Grigorescu, Marina Gržinić i Aina Šmid, Dmitry Gutov, Jusuf Hadžifejzović, Tibor Hajas, Ibro Hasanović, IRWIN, Sanja Iveković, Ilya and Emilia Kabakov, Vitaly Komar i Alexander Melamid, Alexander Kosolapov, Jarosław Kozłowski, Katarzyna Kozyra, Oleg Kulik, Zofia Kulik, Andreja Kulunčić (u saradnji sa: Ibrahimom Ćurićem, Saidom Mujićem i Osmanom Pezićem), Vladimir Kupriyanov, KwieKulik, grupa Laibach, Yury Leiderman, Kazimir Maljevič, Yerbossyn Meldibekov, Jan Mlčoch, Andrey Monastyrsky, Ivan Moudov, Via Negativa, Neue Slowenische Kunst (NSK), Timur Novikov, OHO, Anatoly Osmolovsky, Marko Pejhan, Dan Perjovschi, Tadej Pogačar, Darinka Pop-Mitić, Zoran Popović, Dmitry Prigov, Franc Purg (u saradnji sa Sarom Heitlinger), Guia Rigvava, Józef Robakowski, Alexander Roitburd, Mykola Rydny, Arsen Savadov, Kalin Serapionov, Nebojša Šerić Šoba, Nedko Solakov, SOSka, Ilija Šoškić, Petr Štembera, Mladen Stilinović, Krassimir Terziev, Raša Todosijević, Slaven Tolj, Milica Tomić, Goran Trbuljak, Josip Vaništa, Sašo Vrabič, Vadim Zakharov, Dragan Živadinov i Dunja Zupančič i Miha Turšič i Konstantin Zvezdochetov.
Izložba će biti otvorena do 19. aprila, a prati je raznovrstan edukativni program, počev od panel diskusije nakon otvaranja na kojoj su najavljeni Zdenka Badovinac, Luchezar Boyadjiev, Anatoly Osmolovsky, Darinka Pop-Mitić, Bojana Piškur, Igor Španjol, Olga Egorova, Borut Vogelnik i Roman Uranjek, kao i Snežana Krasteva kao moderatorka.
Na osnovu iskustva iz prošlosti, učesnici će pokušati da odgovore na pitanje ko su zajednički “neprijatelji” umetnosti danas i da li postoje novi modeli i strategije kulturne produkcije, kolektivnog rada i saradnje koji se mogu prepoznati kao efikasni u suočavanju sa problemima.
Izložbu prati katalog, koji će biti objavljen u martu, povodom međunarodne konferencije koja bi trebalo da dodatno proširi kontekst i naglasi pitanja koja otvaraju radovi na toj postavci.
Međunarodna konferencija na temu “Gde je linija između nas?” biće održana 21. marta, a među učesnicima su najavljeni Zdenka Badovinac, Anthony Gardner, Boris Groys, Rastko Močnik i Alexei Yurchak.
Garaža promoviše izložbu i na društvenim mrežama, a među umetnicima koje je posebno izdvojila je i svetska zvezda Marina Abramović, rođena u Srbiji, koja je u tom muzeju imala 2011. godine veliku izložbu nakon čuvene retrospektive "Umetnik je prisutan" u njujorskom MoMA. Posebno je ukazano i na Mladena Stilinovića kao jedne od ključnih aktera hrvatske konceptualne umetnosti, koji oštroumnim i često ciničnim radovima razotkriva neke od fundamentalnih problema društva i institucionalnog sistema. Posebno je istaknut i rumunski umetnik Dan Peržovski, čiji su radovi iz kolekcije Arteast 2000+ poznati delu ruske javnosti, budući da su zastupljeni u knjizi Kler Bišop “Radikalna muzeologija”, koju je Garaža predstavila 2014.
Izložba “Gramatika slobode / Pet lekcija” je druga u nizu izložbi u Garaži koje istražuju značaj stvaranja umetničkih kolekcija u okviru aktivnosti muzeja savremene umetnosti.
Garaža je osnovana 2008. godine kao neprofitni projekat IRIS fondacije, a dobila je status muzeja savremene umetnosti 2012. Smeštena je trenutno u privremenom prostoru u Gorki parku, koji je specijalno za taj muzej kreirao arhitekta Šigeru Ban. Muzej će se tokom 2015. godine premestiti na stalnu lokaciju posle velike rekonstrukcije čuvenog paviljona iz 60-ih (Vremena Goda), takođe u Gorkom parku. Za taj projekat angažovan je proslavljeni holandski arhitekta Rem Kolhas.
(SEEcult.org)