Zagajevskom Zlatni venac 57. Struških večeri poezije
Međunarodna nagrada Zlatni venac 57. Struških večeri poezije svečano je uručena u Ohridu velikom poljskom i evropskom pesniku i esejisti Adamu Zagajevskom, koji je tom prilikom poručio da “svako ko piše poeziju zna da je to nesavršeni rad” i da su “samo budale zadovoljne samima sobom”.
“Dozvolite mi da primim ovu divnu nagradu i da ne zaboravim na svoju nesavršenost, da ne zaboravim da moje putovanje još nije završeno. Svestan sam da ja nisam ovde samo zbog mojih nastojanja, ni samo zbog onih kratkih trenutaka prosvetljenja koji čine osnovu bilo koje umetnosti, već i zbog mojih slavnih prethodnika u poljskoj poeziji”, naveo je Zagajevski na svečanosti u Sabornoj crkvi Svete Sofije u Ohridu, pominjući Česlava Miloša, Vislavu Šimborsku, Zbignjeva Herberta, Aleksandra Vata, Mirona Bjaloševskog, Tadeuša Ruževiča…
O poeziji Zagajevskog govorila je književna kritičarka dr Lidija Tanuševska.
Zagajevski je učestvovao u okviru 57. Struških večeri poezije i u poetskom kafeu koji je moderirao Nikola Madžirov, ukazujući da proslavljeni poljski pesnik piše o gradovima koje je napustio – Lavovu, Krakovu i Vašingtonu. Citirajući deo eseja Zagajevskog, Madžirov je izdvojio njegove dve ključne misli o pesništvu. Prva se odnosi na to da pesnik koji je zagledan samo u sebe zaboravlja objektivnu istinu, a druga da onaj ko traga za istinom u svetu može da zaboravi sebe.
Rođen u Lavovu (današnja Ukrajina) 1945. godine, Zagajevski se posle okončanja Drugog svetskog rata preselio sa porodicom u Gljivice u Šleskoj. Studio je filozofiju i psihologiju u Krakovu, gde je radio kao profesor filozofije do 1980. godine. Posle toga se preselio u SAD, gde radi kao univerzitetski profesor u Teksasu, dok jedan deo godine živi u Parizu. Posle pada Berlinskog zida, gradovima u kojima živi Zagajevski ponovo se pridružio i Krakov.
Zagajevski je jedan od najprevođenijih poljskih pesnika. Objavio je knjige pesama: Saopštenja, Mesarnice, Pismo. Oda množini, Putovati u Lavov, Platno, Ognjena Zemlja, Žeđ, Antene i Nevidljiva ruka.
Najvažnije knjige eseja Zagajevskog su Mali Larus i Odbrana vatrenosti.
U izdanju Arhipelaga objavljene su njegove knjige pesama Zagajevskog Antene i Nevidljiva ruka, kao i knjiga eseja Odbrana vatrenosti.
Među ranijim dobitnicima Zlatnog venca Struških večeri poezije su i Vistan Hju Odn, Josif Brodski, Pablo Neruda, Tomas Transtremer, Šejmus Hini, Ted Hjuz, Desanka Maksimović, Jehuda Amihaj, Hans Magnus Encensberger, Euđenio Montale, Leopold Sedar Sengor, Rafael Alberti, Adonis, Mahmud Darviš, Čarls Simić i mnogi drugi veliki svetski pesnici.
*Foto: SVP
(SEEcult.org)
