• Search form

06.11.2014 | 11:48

Gostujuća premijera Buhe

Gostujuća premijera Buhe

Pozorište 'Boško Buha', uprkos tekućoj obnovi svog prostora, priredilo je premijeru komedije Viljema Šekspira “San letnje noći”, u režiji Đurđe Tešić, kojom gostuje 5. i 6. novembra na sceni “Bojan Stupica” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a potom reprizno i 26. i 28. novembra.

Dramaturg Milena Depolo podsetila je tim povodom da je “San letnje noći” (A Midsummer Night’s Dream, 1595/1600?) Viljema Šekspira (William Shakespeare, 1564-1616), od samog početka, pa sve do danas vrlo popularan komad, koji je u “Buhi” već imao 1991. godine izuzetno uspelu postavku, u režiji Jagoša Markovića.

To je ansambl komedija i jedna forma bajke, koja repertoarski pripada Večernjoj sceni tog pozorišta, a u novoj postavci predstavlja savremen pogled na svet, rekla je Depolo.

Rediteljka Đurđa Tešić ističe da je u savremenom svetu rasprostranjeno osećanje da svako prati samo sopstveni interes. U takvom svetu ljubav je izuzetak, incident. Odnos u kome svoje poverenje dajemo nekome bez garancije da ćemo nešto dobiti. To je suštinsko, univerzalno iskustvo svakog čoveka, a opet tako lično i različito. Upustiti se u takav rizik znači upustiti se u jedno intenzivno iskustvo u kome ćemo svet doživeti na nov način.

Baš kao i umetnički zanos, ljubavni zanos donosi promenu našeg identiteta. Tragajući za istinom pitaćemo se šta je realno? Koje sve identitete imamo? U koliko percepcija živimo? – brojna su pitanja na koja za odgovorima traga i Đurđa Tešić, koja je pozorišnu režiju diplomirala 2002. godine na FDU Univerziteta umetnosti u Beogradu, od 2000. godine režirala ukupno 22 predstave, a za predstavu “Gospodar Muva” dobila Specijalnu nagradu za nove pozorišne tendencije na međunarodnom TIBA festivalu (2010).

Povodom nove predstave, preme prevodu Velimira Živojinovića, Đurđa Tešić citira lik iz komada, koji kaže: „Ljubavnici, kao i ludaci / Imaju mozak tol’ko razbuktan / I fantaziju tol’ko stvaralačku / Da vide više no što ikad može / Da vidi razum hladni. Umobolnik, / Ljubavnik, pesnik – to su ti stvorenja / Sazdana sva od uobrazilje: / Svaki od njih vidi više đavola / Nego što ih u samom paklu ima. / Opsena je, znamo, uobrazilja najsnažnija“ (Tezej).

Uloge igraju Nebojša Glogovac (Oberon) i mladi članovi “Boška Buhe”: Andrijana Oliverić (Titanija), Dejan Dedić (Puk), Nemanja Oliverić (Vratilo), Ivan Mihailović (Lisander), Uroš Jovčić (Demetar), studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Jovana Stojiljković (Hermija), Jelisaveta Karadžić (Helena), Dejan Lutkić (Tezej), Draga Ćirić (Hipolita), Branislav Platiša (Dunja), Vladan Dujović (Frula), Vladimir Tešović (Dušica), Stefan Bundalo (Njuška), Aleksandar Milković (Gladnica), Bora Nenić (Egej) i Teodora Ristovski (Vila).

Vilinski svet dočaravaju Jelena Davidović, Lidija Novaković, Marija Andrić, Marija Mihailović, Milena Rašuo, Nataša Nenadić, Teodora Bošković i Nina Zdravković.

Scenografkinja je Zorana Petrov, kostimografkinja Jelisaveta Tatić-Čuturilo, kompozitor Vladimir Pejković, scenski pokret radili su Damjan Kecojević i glumci predstave, scenski govor Ljiljana Mrkić-Popović, a koreografiju Nebojša Gromilić.

Program predstave sadrži i tekstove Milene Depolo: „’San letnje noći’ – istorija izvođenja“, „O komadu“ i „Šekspirova šuma kao karneval“, kao i zahvalnost JDP-u, Sekretarijatu za kulturu Skupštine Grada Beograda i Petri Bjelici.

Šekspirov “San letnje noći” prvi put je objavljen 1600. godine, iako je najverovatnije nastajao tokom 1595. i 1596. Neke od pretpostavki su da je Šekspir tu komediju napisao kao prigodan komad za izvođenje prilikom nekog aristokratskog venčanja, ali za to ne postoje pouzdani dokazi. Svakako je izvedena pred Džejmsom Prvim 1604.

U prvim izvedbama „San letnje noći“ igran je na svetlosti dana, na jednostavnoj elizabetanskoj pozornici, bez scenografije i sa vrlo malo rekvizite. To je omogućavalo nesmetano i glatko odvijanje radnje, a publika je bila koncentrisana na bogat imaginarni svet komada.

Ima nagoveštaja da su već nekoliko godina posle Šekspirove smrti (1616.), scene sa zanatlijama izdvajane i igrane posebno, kao šaljivi skečevi. Neki od njih igrani su u doba Republike, kada su puritanci zabranili prikazivanje pozorišnih predstava.

Dimitrije Stefanović / SEEcult.org

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r