• Search form

04.11.2014 | 15:10

Šta je teorija sadašnjosti?

Šta je teorija sadašnjosti?

Profesor Rastko Močnik iz Slovenije, jedan od politički najangažovanijih intelektualaca na prostoru bivše Jugoslavije, održaće 10. novembra na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu predavanje “Šta je teorija sadašnjosti” – uvod u master program “Teorije savremenosti: studije kapitalizma” koji će, uz brojne saradnike iz regiona i Evrope, voditi u školskoj 2015/2016. godini na FMK-u.

Pre više od dve decenije Imanuel Valerštajn (Immanuel Wallerstein), kako podseća Močnik, zatražio je da se društvene nauke oslobode "paradigme XIX veka". Ta paradigma verovatno nikada nije postojala, ali je nešto njoj slično delovalo kao institucionalni mit akademskih i istraživačkih aparata u oblasti društvenih nauka. Taj mit biće analiziran na osnovu izveštaja Gulbenkianove komisije, čime će se pokazati da su društvene nauke u svom institucionalnom samorazumevanju kompromisna formacija, nastala kada je moderna (galilejevska) fizika diskreditirala humanističke studije i oduzela im naučni karakter. Tradicionalno rešenje problema humanistike bio je “humboldtovski” pluralizam nekadašnjih filozofskih fakulteta. Formalno jezgro tog rešenja bio je “atom humanistike i društvenih nauka”.

Posle Marksa i Frojda, to rešenje ipak ne zadovoljava. I kod Marksa i kod Frojda jedan osnovnih teorijskih problema jeste artikulacija između procesa čije su imanentne logike heterogene: kod Marksa - artikulacija između produkcije i cirkulacije, a kod Frojda - između nesvesnog i svesnog; ili između latentnog i manifestnog sadržaja sna. Moglo bi se reći da je postavljanje tog tipa pitanja karakterističan diferencijalni potez savremene teorije.

Za savremenu humanističku-društvenu teoriju, kako smatra Močnik, nije dovoljno da se odvoji od ideologije, nego treba i da teoretizuje artikulaciju između društvenih procesa i ideologija praksi iz kojih ti procesi proizlaze.
To jest, artikulaciju između objektivnih procesa i “subjektivnih” oblika u kojima ti procesi “istupaju u običnoj svesti samih svojih agenata”. Na taj se način društvena teorija nužno suočava ne samo sa problemom odvajanja teorijske prakse od ideologija na svom području, nego i sa komplementarnim problemom artikulacije između teorijskih postupaka i ideoloških mehanizama.

Taj će problem biti prikazan na konkretnim istorijskim primerima (Frojdove teorije transfera; nacije kao “nulte institucije” i degeneracije nacije u identitetsku zajednicu; Lenjinove polemike sa “otzovistima”).

Prof. Rastko Močnik poslednjih godina se bavi pitanjima globalizacije, političkog i socijalnog diskursa, teorijom kognitivnog kapitalizma, teorijom ideologije i problematikom Evrope.

Profesor je na predmetima “Teorije diskursa” i “Epistemologija humanističkih i društvenih nauka” na Univerzitetu u Ljubljani, kao i gostujući predavač na postdiplomskim studijama FMK u Beogradu.

Uvodno predavanje u master studije “Teorije savremenosti: studije kapitalizma” održaće 10. novembra u 18.30 časova na FMK-u (sala 8, IV sprat, Karađorđeva 65).

Uz Močnika, kao predavači su najavljeni i Peter Fleissner (Univerzitet za tehnologiju i dizajn, Beč); Michel Husson (Institut de recherche économique et sociale, Pariz); Catherine Samary (Paris-Dauphine); Patrick Vauday (Paris 8 - Saint Dénis); Maja Breznik, Miroslav Stanojević (Fakultet društvenih nauka, Univerzitet u Ljubljani); Dejan Dejanov (Institut za kritičke društvene studije, Sofija; Plovdivski univerzitet Pajsij Hilendarski); Liljana Dejanova (Univerzitet Sv. Kliment Ohridski, Sofija); Milan Popović (Univerzitet u Podgorici).

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r