• Search form

28.06.2018 | 12:33

Finale Mangelosa 2018.

Finale Mangelosa 2018.

Izložba finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu biće otvorena 2. jula u galeriji Remont u Beogradu, kada će biti poznato i ko je dobio to prestižno priznanje za mlade umetnike, koje podrazumeva dvomesečni rezidencijalni studijski boravak u Njujorku i samostalnu izložbu po povratku.

U finalu su, kako je ranije već objavljeno, umetnici Dejan Clement, Nadežda Kirćanski, Dejan Marković, Dušan Rajić i Ivana Ranisavljević, a uoči otvaranja zajedničke izložbe u Remontu učestvovaće u drugom krug žiriranja i intervjuima sa članovima žirija.

Finaliste je među više od 30 prijavljenih na konkurs za nagradu “Mangelos” odabrao žiri koji čine: istoričarka umetnosti i direktorka Narodnog muzeja Crne Gore Vjera Borozan, umetnica Jelena Mijić, dobitnica nagrade “Mangelos” za 2017, istoričarka umetnosti i kustoskinja Milica Pekić iz Kioska - platforme za savremenu umetnost, nezavisni kustos Dušan Savić i teoretičar umetnosti Stevan Vuković.

Dejan Clement (1989, Beograd) školovao se na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju i ALU Beograd, gde je i diplomirao na slikarskoj katedri. Najčešće deluje u polju performansa, uz korišćenje različitih medija kao alata ili pratećeg sadržaja u službi performativnog procesa. Istražuje kroz introspekciju pitanje identiteta i slobode, odnose privatnog i javnog, života i smrti. Aktivno izlaže od 2008. godine, samostalno, grupno i na festivalima umetnosti u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj, Urugvaju, Americi, Nemačkoj i Grčkoj.

Dejan Clement, Egzistencijalizam, video still, 2018.

Povodom rada “Egzistencijalizam” (filma koji nije film, a nije ni da nije film), koji poredi sa formom vloga, Clement je naveo da je sve fascinantno u vremenu u kojem prosečni stanovnik planete može potpuno besplatno da postane baš suprotno - natprosečni sajber stanovnik hiperrealističnog sveta. “Like je star deset godina, a današnji Bob Dilan je neki vloger koji nam strimuje sa drugog dela sveta čari veganske kuhinje. Paralele forme vloga sa ovim filmom nisu slučajne. U oba primera vlada introspekcija, oba su zasnovana na isečcima iz svakodnevice. Međutim, ovaj rad ostavlja ogroman prostor za identifikaciju. I pored podsticanja voajerskog mentaliteta savremenog čoveka, on nudi potpuno apstrahovane predstave, čime se stvaraju praktično tri filma: jedan koji gledamo, drugi koji se odvija u autoru i treći koji je u nama. Na pitanja ko je autor i šta gledamo - odgovaramo sami. ‘Egzistencija prethodi esenciji’”, naveo je Clement.

Nadežda Kirćanski (1992, Zrenjanin) završila je 2017. osnovne i master akademske studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu, na kojem je trenutno na prvoj godini doktorskih studija. Izlagala je na dve samostalne (#RIP, Remont) i na više od 20 grupnih izložbi (The Wrong Biennale - Prosthetic Pavilion; Regional Exhibition Banat Pavilion; When the other meets the other Other…). Dobitnica je nagrade “Sreten Stojanović, profesor ALU” za dostignuća u skulpturi 2017. godine. Živi u Beogradu.

Nadežda Kirćanski, nista spec 1.0, site-specific ambijentalna instalacija, Galerija Doma omladine, 2018.

Nadežda Kirćanski u umetničkoj praksi nastoji da eksploatiše sadržaje raspoložive realnosti i na taj način ponudi platformu za dijalog kroz koji ju je možda moguće artikulisati i eventualno preoblikovati. “Identifikacijom, arhiviranjem i uvezivanjem nelogičnosti, koje su sastavni deo savremene svakodnevnice, istražujem mehanizme koji ih proizvode. Označavanjem specifičnih situacija gde je zadovoljenje imperativa funkcionalnog ekonomskog subjekta otežano (zdravstveno ili finansijski), u projektu nista spec htela sam da izdvojim najkritičnije trenutke koji svedoče o tome da, demobilisan usled nemogućih spoljnih uslova, mlađi deo generacije živi postutopijski grč savremenog doba. Organizovan kao site-specific instalacija čekaonice u zdravstvenoj ustanovi, rad potencira tačno taj ambijent grča između funkcionalnog objekta predviđenog za čekanje i zauvek nedostižnih prostora za koje iluzorno verujemo da će nam isporučiti pomoć”, navela je ona.

Dejan Marković (1983), vizuelni umetnik koji živi i radi u Berlinu, Gracu i Beogradu, diplomirao je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i magistrirao na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. Njegovi višegodišnji diskurzivni projekti fokusirani su na politike koje formiraju digitalni i analogni prostor, kao i na mogućnost razumevanja složenih institucionalnih i društvenih odnosa. Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u Beogradu, Berlinu i Gracu, a u saradnji sa umetnicima, teoretičarima, naučnicima i nedisciplinarnim stručnjacima, koncipirao je i realizovao nekoliko međunarodnih izložbi, umetničkih projekata i javnih događaja.

Dimitrije Bašičević Mangelos, Tabula rasa, ulje na lesonitu, 26,7 x 22,5 cm,  1951-1956, MSU Beograd, foto: Dejan Marković, 2017.

Marković diskurzivnu i istraživačku umetničku praksu problemski razvija oko razumevanja društveno-političkih odnosa, propitujući kontekste izlaganja i produkcije izmeštanjem etabliranih premisa.

Na izložbi finalista nagrade “Mangelos” Marković će izložiti rad koji je Dimitrije Bašičević Mangelos realizovao između 30. i 35. godine života. Prvi put u istom izlagačkom prostoru na izložbi sa umetnicima koji se od 2002. godine takmiče pod njegovim imenom, Mangelosov originalan rad će biti prikazan u trajanju od dva sata. Ulje na lesonitu nazvano “Tabula rasa“ datirano je na vremenski period između 1951-1956. godine, koji je umetnik deklarisao kao svoju petu životnu fazu značajnu po krizi završetka doktorskog rada iz istorije umetnosti, aktivnom bavljenju umetničkom kritikom, vođenju kulturnih institucija, ali i dovođenju u pitanje etabliranih umetničkih narativa. Izložbenim aktivnostima započetim u svojim kasnim četrdesetim godinama, ovaj rad postaje umetničko delo. Markovićev rad “Dva sata tabula rasa” (uljana slika, drveni ram, klimatizovana kutija, termoizolaciono staklo, dve video kamere, klima uređaj, četiri LED sijalice, crno-bela fotografija, radnik obezbeđenja i tekst, 2018) bavi se refleksijom istorijskih narativa i propitivanjem umetničkog sistema, umetničkih institucija i umetničkog tržišta dovođenjem u vezu intencije umetnika, umetničkog dela i samog konteksta u kojem se umetnici takmiče za nagradu.

Dušan Rajić (1983), vizuelni umetnik koji živi i radi u Beogradu, diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu sa glavnim fokusom rada i istraživanja posvećenim socijalnim strukturama urbanog života i sredine - kroz fotografiju, instalacije i javne intervencije. Član je fotografskog kolektiva Belgrade Raw. Učestvovao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.

Dušan Rajić, Just do it ok, fotografija, 2018.

Rajić učestvuje instalacijom "Just do it ok" (foto-print, fotografije, slike, crteži, objekti…). Umetnik sagledava kolektivno okruženje kroz lične impresije, kao deo generacije koja je rasla s bliskim pogledom na zapadnu kulturu, iako je bila suštinski izuzeta iz nje. Taj pogled pružio je uslove za novi, hibridni jezik umetnosti koja slike, znakove i idole percipira iskrivljeno u odnosu na njihovo poreklo, ali tačno u odnosu na domen sopstvene realnosti. Poruka Zapada je bila da “to samo uradimo – just do it”, ali nam nisu rekli kako, pa smo improvizovali najbolje na svetu. Kroz uspomene iz detinjstva koje je obeleženo pop kulturom prošlog vremena, slika o američkom snu lebdi nepromenjena u Rajićevoj umetnosti, dajući ključ za kritiku, ali i za gorko-slatka sećanja na nevinost.

Ivana Ranisavljević (1983), vizuelna i performans umetnica, diplomirala je 2011. godine na slikarskom odseku na FLU u Beogradu, u klasi profesora Jovana Sivačkog. Pored likovnih umetnosti (slikarstva, crteža i grafike), polje njenog interesovanja je oblast novih medija (multimedijalna umetnost, performans, body art, video, prostorne instalacije). Njen likovni rad dosad je prikazan na nekoliko samostalnih i više grupnih izložbi, u zemlji i inostranstvu, a u poslednjih šest godina intenzivno je angažovana u oblasti performans umetnosti.

Ivana Ranisavljević, Lov, performans za kameru, 2018.

U konceptu rada "Lov" višeslojno se odmotava problematika nekoliko pitanja: karaktera i karakternosti. Kakvu vrstu modifikacije ovih vrednosti donosi savremeno/moderno društvo i nova tehnologija? Da li su njihove promene neznatne ili vode ka nestajanju istih? Da li je taj gubitak neophodan deo evolucije ljudskog bića? Pozitivnih i negativnih aspekta tradicije na savremenu kulturu i umetnost - tradicija kao riznica znanja ili kao kočnica konzervativizma i konvencionalizma? Ostavljanja "tragova" radi sećanja ili zaboravljanja? Odnos aktera - materijala/objekta komunikacije - i posmatrača akcije. Čitljivost namere aktera unutar različitih kulturoloških uslova. Performans je inicijalno nastao u radnom procesu projekta CO-CREATION LIVE FACTORY: Prologue 1, tokom Internacionalne nedelje performnsa u Veneciji 2017. godine. Performans je iznedren i razvijen iz postavljenog zadatka da se iz rečenice ili pasusa - uzetih iz knjige koja je uticala na praksu umetnice, izvede jednostavna akcija, tj. radnja. Moglo bi se reći da performans pripada tematici strukture ličnosti i njenih promena u savremenom društvu, koje se umetnica i ranije doticala u svom istraživanju i radu.

Nagrada “Mangelos”, čiju dodelu organizuju Remont – nezavisna umetnička asocijacija iz Beograda i Fond “Ilija & Mangelos” iz Novog Sada, podrazumeva osmonedeljni studijski rezidencijalni boravak u Residency Unlimited u Njujorku i samostalnu izložbu u Beogradu,

Nagrada se dodeljuje vizuelnim umetnicima i umetnicama do 35. godine koji se aktivno bave umetnošću - za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad, koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i realizaciju, ostvarene u kontinuitetu.

Nagrada “Mangelos” biće dodeljena ove godine 17. put, uz podršku Trust for Mutual Understanding iz Njujorka.

Nagrada nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, a deo je međunarodne mreže Young Visual Artists Awards u koju su uključene i Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Češka, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, Slovenija i Slovačka.

Prošle godine nagradu “Mangelos” dobila je Jelena Mijić u konkurenciji sa Lidijom Delić, Ksenijom Jovišević, Nemanjom Lađićem i Ivanom Šuletićem, koji su takođe bili u finalu, a predstavili su se zajedničkom izložbom u Remontu.

(SEEcult.org)

 

Dnevnik/Diary, Raša Todosijević, MSUB, 2002.
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r