Potreba za stidom
Porodica bistrih potoka gostuje 28. maja u Pozorišnom klubu “Zeleno zvono” u Zrenjaninu predstavom “Stid” Božidara Mandića kojom podseća na iskonsko ljudsko dostojanstvo, koje je danas potisnuto, diskreditovano i suvišno, ali je zato svet ispunjen besmislom i depresijom.
Moto predstave je: “Stidim se da ne bih činio dela zbog kojih bi se stideo!”
U predstavi se ne radi o psihološkom stidu, već o filozofskom, onom stidu koji nas čini intelektualnim i pojednostavljenim bićima.
Porodica bistrih potoka ukazuje tom predstavom da je pojedinac značajan faktor savremenog vremena i da, ipak, može nešto da učini, ali samo ako se prethodno suoči sa stvarnošću i obesčovečenjem ljudskog bića.
“Prethodni vek je bio vek pomašinjenja, sada bi bio red da se ponovo počovečimo. Zato nam je potreban etički stid. Ko sam ja naspram ovog sveta i civilizacije koja ukazuje ubrzani ritam isčezavanja, ali ne baš na prirodan način, nego sa nagonom agresivnog uništenja. Ovo je izgubljeni svet u kome ima svega, sem smisla”, navedeno je u najavi predstave, koja poziva na personalnu odgovornost, jer “čovek može nešto da učini”.
Božidar Mandić
Podsećajući da je Tarkovski svojevremeno parafrazirao Dostojevskog u rečenici: “Stid može spasti svet”, Porodica bistrih potoka svojom predstavom preispituje postojanje i ulogu i mesto čoveka u prirodnoj celini.
“Čovek uništavajući prirodu, uništava svoj tron intime i sposobnosti da se snađe u realnosti. Stvarnost je uništena, veli Bodrijar, ali stid – kao umetnička kategorija – može biti prvi predlog (praskozorje) naše rezilijencije. Dovoljno je iskreno postaviti pitanje opstanka i svet nije više superioran u svojim globalnim prevarama”, navodi Porodica bistrih potoka.
Kao i sve prethodne predstave Porodice bistrih potoka, i ova je delo avangardne istrajnosti. Akteri trče po sceni, viču, kreću se u ritmu asimetrične scenografije… Osnova predstave, sačinjene bez tehnike, jeste pokušaj da se ukaže da je čovek biće energije, a ne invalid moderne i fundamentalističke tehnologije.
U predstavi igraju Dragana Jovanović, Uroš Vukša, Predrag Mitrović, Nina Vasić, Katarina Jovanović i Božidar Mandić, koji ju je i režirao.
Mandić je osnivač Porodice bistrih potoka, jedinstvene i najstarije ekološko-umetničke komune u Srbiji.
Mandić je živeo u rodnom Novom Sadu do 1977. godine, kada se preselio na planinu Rudnik i osnovao komunu čija su osnovna načela: Filozofija zemlje, Otvorenost doma, Skromna ekonomija i Stvaralaštvo.
Mandić je objavio do sada 21 knjigu, realizovao 20 pozorišnih predstava sa avangardnim karakterom, a njegova teza je da avangarda mora prvi put da hoda unazad.
Član je Dečje redakcije Radio-Beograda i koluminista lista “Danas” i “Politike“.
“Borba za Pojedinca i Planetu” osnova je njegove filozofije življenja nazvane planetarizam.
(SEEcult.org)
