Osloboditi se neslobode

Izložba “Sloboda” Saše Stojanovića biće otvorena 20. februara u Gradskoj galeriji u Užicu, a obuhvata slike, crteže, plakate i fotografije performansa tog beogradskog umetnika, čiji je rad zasnovan na afirmaciji ljubavi i komunikacije, kao i kritičkog i autorefleksnog odnosa prema životu, društvenoj stvarnosti i institucijama.

“Ovo je i predlog da ljudi svoje živote ne vezuju za robovlasnički sistem države u kome se kontroliše i manipuliše strahom. Da sami izađu iz tog kaveza i sebi organizuju život zasnovan na društvenoj solidarnosti. To je i predlog da zajedno prestanemo da radimo na održavanju ovog lažnog sveta i odemo u sopstvene samoodržive i od sistema nezavisne zbegove. Neko na planinu, neko u ravnicu”, naveo je Stojanović povodom izložbe.

Prema rečima Stojanovića, ono što stvara privid da je sve isto i da su nemoguće promene govori o tome da se pasivnost zasniva na snažnoj svesti da ovaj i ovakav način života može organizovati samo nekakva vlast.

“Moramo se naučiti da sami odlučujemo o svojim životima i menjati se da bismo ostali isti. Ne postoji cenzura, ali postoji ignorisanje kao novi oblik cenzure”, naveo je Stojanović, dodajući da je danas tragedija stvarnosti veća od tragedije umetnosti i da zato treba kroz jednostavnost i osvešćeni utopizam tragati za lepim trenucima.

Saša Stojanović, Najvažnije je biti zdrav, 2010.

“Usamljenom i uplašenom čoveku ponuđeno je sve osim mogućnosti izbora. Šareni fašizam kroz svoje kameleonske mehanizme i derivate spektakla i zabave, atrofira mladost i pretvara je u poslušni element ekonomije. U ovakvom rasporedu stvarnosti, značajno je afirmisati ljubav, ali ne kao romantičarsko - utopijski zanos, već kao civilizacijski smisao života”, naveo je Stojanović.

Anarhija Blok 45, 2012.

Deo postavke izložbe Gradskoj galeriji u Užicu čine crteži Maše Stojanović, kojoj autor posebno zahvaljuje na tim radovima.

Maša između krajnosti, 2013.

Vizuelni umetnik, performer i aktivista, Saša Stojanović (1968) diplomirao je slikarstvo 1997. godine, a kako sam navodi, iz druženja i bliskosti sa Bogdankom Poznanović i Miroslavom Mandićem primio je radost stvaranja, rafiniranost i hrabrost.

Značajan deo njegovog stvaralaštva čine performansi realizovani tokom 90-ih i početkom 2000-ih godina, koji su bili deo konteksta angažovane alternative. Ti radovi su kritikovali vrednosti koje je promovisao dominantni režim.

Stojanovićeva praksa je nakon 2000-ih usmerena protiv potrošačkog društva i neoliberalnog kapitalističkog društva koje pokreću ekonomski interesi manjine i koje proizvodi siromaštvo, seksizam, marginalizacije, institucionalizovano nasilje i subordinacije svih vrsta.

Deo aktivnosti Stojanovića je i serija predavanja “Nebesko pecivo sluša ploče i razgovara sa ljudima”, na kojima se sluša rok muzika manje poznatih izvođača iz perioda 1966-1969.

Stojanović je i autor plakata i omota za album “Sva sreća general voli decu” novosadske grupe Obojeni program. Takođe, likovno je opremio knjigu “Tri čvora na trepavici” Ljubivoja Ršumovića. Sa izdavačkom kućom Clio realizovao je 2016. godine projekat “Gral biblioteka čuda”, gde je svojim likovnim predlozima progovarao slobodnim duhom protiveći se banalnosti dekorativnih potrošačkih trendova u dizajniranju knjiga.

Stojanović je član ULUS-a.

Izložba Gradskoj galeriji Užice biće otvorena do 12. marta.

(SEEcult.org)