Gradonačelnik Ljubljane oštro o Ministarstvu kulture

Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković pridružio se predstavnicima slovenačke nezavisne kulturne scene u oštroj kritici Ministarstva kulture povodom rezultata Konkursa za javne programe u oblasti umetnosti za period 2018-2021. godine, smatrajući da pokazuju da ministra Antona Peršaka ne zanima stvaralaštvo, niti strateški, kontinuirani razvoj etabliranih aktera u oblasti kulture i onih koji tek dolaze.

Rezultate Konkursa, na osnovu kojeg su mnoge od ključnih organizacija ostale bez sredstava ili su dobile umanjene iznose, dok je ukupno podržano 27 programa, Janković je u pismu ministru nazvao “ekscesnom situacijom”.

“Ako su sredstva namenjena najboljim, onda bi najbolji i trebalo da ih dobiju. Da bi neko na početku mogao da dođe na put najboljih, potrebna mu je podrška. Ljubljana nudi tu podršku kroz sufinansiranje, učešće kao producent gradskih kulturnih projekata i kroz formu obezbeđivanja prostora”, naveo je Janković u protestnom pismu, objavljenom na sajtu Gradske opštine Ljubljana.

Ljubljanski gradonačelnik pozvao je ministra da razmisli o svojim odlukama, jer je ovakvi rezultati Konkursa čine neistinim njegove tvrdnje da je ograničavanje broja programa učinjeno da bi oni koji su prošli dobili veća sredstva.

Podaci kažu, kako je dodao, da je Minisarstvo u oblasti inermedijskih umetnosti dobilo četiri prijave i sve četiri su podržane, ali su sredstva prijavljenima u proseku smanjena za 25 odsto. Među njima je i Zavod Kersnikova sa ovogodišnjom dobitnicom nagrade Prešernovog fonda Majom Smrekar, prvom predstavnicom Slovenije koja je dobila najvišu nagradu u području hibridnih umetnosti na festivalu Ars Electronica u Lincu prošle godine.

Janković je ukazao i na nevladine kulturne organizacije koje su sufinansirane primetno manjim sredstvima, ili su u celini izgubile podršku Ministarstva kulture, a imaju sedište u Ljubljani. Kao primer je naveo Mini teatar, kao samo jednu od nevladinih organizacija koje svoje produkcije uspešno izvode kako pred slovenačkom publikom, tako i u inostranstvu.

“Mini teatar jedna je od retkih scena u Sloveniji koje su dostupne nezavisnim pozorišnim produkcijama i samostalnim umetnicima, koji nemaju zaleđe u stalnom zaposlenju u javnim ustanovama. Uz obrazloženje da su njihovi honorari relativno visoki, oduzeta su im dva boda,  pri čemu Komisija (ili autori kriterijuma vašeg konkursa) nije rekla šta je primerna plata za umetničko delo ili učešće u umetničkom stvaranju. Zato sam se drznuo da potražim koliki su obično honorari u nevladinim organizacijama u području kulture. Iznosi su mali, na granici pristojnog. Kako srećno ministarstvo i kako srećna mora biti država kada sadržaje koji definišu državu i razvijaju narod pripremaju ljudi koji imaju minimalne plate, a u proseku su najobrazovaniji. Bilo bi lepo da napišete koliko je visoka, odnosno niska vrednost umetničkog dela da bi im bilo jasno šta da očekuju od Ministarstva. Prema dostupnim statističkim podacima, trećina samozaposlenih u kulturi živi ispod praga siromaštva”, poručio je Janković.

Janković je među odbačenim programima pomenuo i Muzej tranzitornih umetnosti (MoTa) i njegove brojne projekte (festival Sonica, galerija Arkade, Nonument…), kao i učešće u tri velika evropska projekta.

“Ne razumem najbolje, ali mi pojasnite, kako je moguće da podršku Ministarstva izgubi program koji je dobar za donosioca odluka u EU, koji razumeju da je prepletanje umetničkih praksi i nauke jedan od pokretača razvoja?”, naveo je Janković i izrazio nadu da je ministar dovoljno mudar da iskoristi zakonsku mogućnost i pojača dofinansiranje evropskih projekata za sve njihove nosioce ili partnere, koje finansiraju EU i ostale evropske institucije. “Bez toga ste ih svojom odlukom gurnuli u egzistencijalan problem”, naveo je Janković, pominjući i izostanak podrške Zavodu Delak: i Draganu Živadinovu, zatim Zavodu Maska, čija saradnja sa Slovenskim mladinskim gledališčem predstavlja primer dobre prakse civilno-javnog partnerstva. Pomenuo je i projekat Nove pošte, zatim Emanat, Centar za savremenu umetnost - SCCA-Ljubljana, Imago Sloveniade, kao jednog od najznačajnijih aktera u oblasti savremene slovenačke muzike, te Slowind, Društvo Pekinpah, Gledališče Ane Monro, Mesto žensk, Nomad Dance Academy…

Janković je naveo i da je javni konkursi Gradske opštine Ljubljana ne ograničavaju broj programa, jer bi bilo “besmisleno odbiti podršku programu ili projektu koji je za razvoj gradske strategije za kulturu potreban i dragocen. Ako ih vi podržavate 27, od gradskih vlasti je na četvorogodišnjem programskom konkursu 2016-2019. podržano tačno 49”.

Gradske vlasti Ljubljane za programe u kulturi izdvajaju godišnje 2,12 miliona evra, a ako se računaju i sredstva za projektni konkurs i programsko upravljanje, onda taj iznos dostiže 3,5 miliona evra, naveo je Janković.

“Razlika među nama je u svesti da bez ozbiljnog strateškog promišljanja podrške umetničkom stvaralaštvu i razvoju kako institucionalne, tako i neinstitucionalne kulture, imamo obizljan problem u budućnosti grada i države”, poručio je gradonačelnik, ističući da je oblast kulture integralni deo gradskog dokumenta koji strateški određuje kontinuirani razvoj Ljubljane do 2025. godine, te da je budžet za kulturu u proseku 27 miliona evra, što je oko deset odsto od ukupnog budžeta Ljubljane.

Prema rečima Jankovića, činjenica da se sredstva dodeljuju organizacijama izvan Ljubljane ne predstavlja objašnjenje za to što Ministarstvo ograničava broj podržanih programa i odbacuje programe vrhunskih stvaralaca.

Povodom čestih opaski ministra da se previše programa sufinansira u centralnoj Sloveniji, tačnije u Ljubljani, Janković je naveo da nema grižu savesti, jer se sufinansiraju najbolji.

“Ljubljana je za mene najlepše mesto na svetu upravo zato što vrvi od umetničkog stvaralaštva i ideja, koje nisu svakome razumljive, ali su dragocene”, naveo je Janković, dodajući da za njega kultura ne predstavlja trošak, već vrednu investiciju.

“Na svojoj trenutnoj funkciji ste mnogo više političar nego ja, jer ste član Vlade Slovenije i upravljate instrumentima koji lako mogu promeniti to nedostojno stanje stvari u oblasti kulture na državnom nivou. Predlažem vam da ih konačno upotrebite!”, poručio je Janković ministru kulture, izražavajući nadu da neće koristiti mogućnost korišćenja interventnih sredstava kako bi ugasio nastale požare, jer za to nema pravnog osnova. “Vreme je da se sistemski regulišete sufinansiranje nevladinog sektora u oblasti kulture u Sloveniji”, poručio je Janković.

Povodom nesrazmernog reza budžetskih sredstava, ranije je reagovala i Asociacija, mreža nevladinih organizacija i samozaposlenih u kulturi, koja je i medju potpisnicima zajendičkog pisma slovenačke kulturne scene - kako institucionalne, tako i nezavisne, zbog planiranih promena krovnog zakonodavstva u kulturi mimo javne rasprave i dijaloga sa strukom. Ministar Peršak pozvan je da povuče predloge Nacionalnog programa za kulturu (NPK) i izmena krovnog zakona o kulturi (ZUJIK), a u suprotnom - kulturni radnici očekuju njegovu ostavku.

*Foto: MOL

(SEEcult.org)