Malo sutra
Izložba Nemanje Lađića “Little Tomorrow” biće otvorena 30. aprila u Umetničkom prostoru U10 u Beogradu, a predstavlja nove video radove tog mladog umetnika koji za temu imaju proizvoljnost pejzaža i njegovu nevezanost za predstavnu, mimetičku sliku sveta.
Video instalacija “Papierschnitzel” (2013) upućuje gledaoca na meditativni prizor pogleda kroz prozor, navela je u tekstu povodom izložbe istoričarka umetnosti Jovana Stokić.
“Slika je pokretna u skladu sa predstavom koja se kreće – simulirajući pokretno mesto sa koga se posmatra. Polazište je sasvim obično: da li to Nemanja gradi video zapis svog iskustva putovanja vozom? Slika se komplikuje sopstvenom razgradnjom, video insistira na permutaciji i varijaciji ocekivanih prizora. Tako nastaje kompozitna digitalna pokretna slika koja gradi novu sintaksu pejzaža”, navela je Jovana Stokić, dodajući da ta novonastala ,izvedena sintaksa insistira na površini slike, podvlačeći kvalitet digitalne slike kao izravnanja.
Lađić ukazuje na površnost ili površinski kvalitet slike da bi povukao paralelu s virtualnim opažanjem digitalne, posredovane internetske slike sveta. Na taj način, rad progovara jezikom modernističke samo-refleksivnosti, jer za temu zapravo ima proizvoljnost pejzaža i njegovu nevezanost za predstavnu, mimetičku sliku sveta.
Lađićev pejzaž, kako je navela Jovana Stokić, odustaje od opisa prirode, čak i od modernističkog delovanja na način prirode. “Pejzaž ovde insinuira tenžiju površnosti koja više govori o potrebi da se promeni perspektiva. Na sličan način, postavljanjem ove video slike u prostoru, umetnik uslovljava posmatrača da promeni perspektivu u odnosu na sam rad i odustane od filmične, narativne strukture posmatranja. A sama slika ne odustaje od tradicije, posredovane holandskim slikarstvom sedamnaestog veka, odnosima pojavnog I refleksije. Tako se naizgled svakodnevni prizor internalizuje i ukazuje na proizvoljnost kao polje slobode i unutrašnju viziju kao cilj svake medijacije predstave sveta”, navela je Jovana Stokić, dodajući da Lađićevi radovi progovaraju u sublimnom, kao očuđavajućem faktoru predstavnosti.
Video rad “The Cave Piece” (2013) takođe se bavi kategorijom sublimnog.
Umetnik kontroliše statičnu vizuru unutrašnjosti pećine insinuirajući kadar koji predstavlja pozorišnu scenu. Na toj statičnoj sceni, slučajni prolaznik je jedino događanje ovog rada. Taj susret nepojamno dugog trajanja prirode oko nas, podvučen je temporalnom kratkotrajnom akcijom. Putanja protagoniste može se iščitati kao alegorija kratkog trajanja ljudskog života u odnosu na večnost prirode. Otuda se sublimni karakter ove predstave vraća na nultu tačku ljudskog stvaralaštva – pećinsko slikarstvo. Bez potrebe da se bavi narativnim, “The Cave Piece” takođe govori o tradiciji predstavljačke umetnosti.
“Podseća me na način na koji nemački režiser Werner Herzog insistira na kategoriji sublimog u izuzetnom filmu o slikarstvu Pećine Chauvet, ‘Pećina zaboravljenih snova’. Herzog evocira legendarnog Longinusa i njegov pojam iluminacije: ‘Naša duša se izdiže iz prirode zahvaljujući istinski sublimnom, izvija se u visokom duhu i ispunjava ponosnom radošću jer je sama stvorila ono što čuje’”, navela je Jovana Stokić povodom izložbe "Little Tomorrow" u U10.
(SEEcult.org)
