Svet u znaku knjige
Širom sveta 23. aprila obeležava se Dan knjige i autorskih prava, uz podsećanje na važnost čitanja i edukacije, kao i na poražavajuće podatke o broju nepismenih, kojih je više od 770 miliona.
Generalna direktorka UNESKO-a Irina Bokova poručila je da su knjige “najmoćnija snaga borbe protiv siromaštva i izgradnje mira”.
“Naš cilj je jasan – da ohrabrimo autore i umetnike i osiguramo da više žena i muškaraca iskoristi benefite pismenosti iz svih dostupnih formata”, istakla je u tradicionalnoj poruci generalna direktorka UNESKO-a, organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu, koja obeležava Svetski dan knjige i autorskih prava i proslavom 50-godišnjice Mafalde – buntovnog, ali miroljubivog karaktera artgentinskog strip autora Quina, radionicama mange, kao i prezentacijama arapske, persijske i zapadne kaligrafije.
UNESKO je, povodom Svetskog dana knjige, objavio i izveštaj koji istražuje potencijal mobilnih uređaja za unapređenje čitanja u delovima sveta u kojima ljudi ne mogu da priušte da kupe knjige.
Svetska prestonica knjige 2014. postao je Port Harkurt u Nigeriji, koji su UNESKO, Međunarodna asocijacija izdavača (IPA), Međunarodna federacija knjižara (IBF) i Međunarodna federacija bibliotečkih asocijacija i institucija (IFLA), odabrali na osnovu kvaliteta predloženog programa, a posebno zbog fokusa na mlade i uticaja koji će imati na unapređenje nigerijske kulture čitanja, pisanja i izdavanja knjiga.
UNESKO od 2001. godine bira po jedan grad koji dobija titulu Svetske prestonice knjige, a do sada su to bili: Madrid (2001), Aleksandrija (2002), Nјu Delhi (2003), Antverpen (2004), Montreal (2005), Torin (2006), Bogota (2007), Amsterdam (2008), Bejrut (2009),Ljublјana (2010), Buenos Aires (2011 ), Jerevan (2012) i Bangkok (2013).
Svetski dan knjige i autorskih prava obeležava se 23. aprila zbog simbolike tog datuma za svetsku književnost - 1616. godine su na taj dan preminuli Servantes, Šekspir i De la Vega, a ujedno je to datum rođenja ili smrti još nekoliko uglednih autora (Maurice Druon, Haldor K. Laxness, Vladimir Nabokov, Josep Pla i Manuel Mejía Vallejo).
Odajući počast tim autorima i njihovim delima, UNESKO je 1995. na Generalnoj konferenciji proglasio 23. april Svetskim danom knjige, u želji da ohrabri sve, a posebno mlade, da otkriju zadovoljstvo čitanja i izraze poštovanje nezamenljivom doprinosu svih koji su doprineli društvenom i kulturnom razvoju čovečanstva.
Odluka je doneta u cilju prosvećivanja, razvajanja svesti o kulturnim tradicijama, imajući u vidu da su knjige najbolјe sredstvo rasprostiranja znanja i najsigurnija garancija da će ono biti sačuvano.
U Rezoluciji UNESKO-a iz 1995. godine apeluje se da 23. aprila svuda u svetu održavaju sajmovi, izložbe i druge manifestacije u čast knjige i njene nezamenjive uloge i misije u čuvanju u obogaćivanju kulture.
Kao nosilac informacija, osnova obrazovanja i stvaralaštva, knjiga omogućava svakoj nacionalnoj kulturi da se izrazi i svima u svetu da se upoznaju sa običajima i tradicijama raznih naroda. Knjiga je nezamenlјivi pomoćnik u našim zajedničkim naporima na zaštiti i obogaćivanju kulturnog nasleđa čovečanstva. Zato se svake godine umnožava i sadržajno bogati broj različtih inicijativa i manfestacija posvećenih Danu knjige, a geogtafija njihovog podržavanja se širi.
Među najpopularnijim književno-propagadnim akcijama su sajmovi i izožbe knjiga, javna čitanja dela svetskih klasika, kao i zabavno-popularne priredbe koje se održavaju u mnogim zemlјama.
Svetski dan knjige obeležava se tradicionalno i na ovim prostorima, pa je u Srbiji više od 150 javnih biblioteka uključeno u višednevnu manifestaciju u slavu knjiga i čitanja, a u Hrvatskoj je organizovana dosad najveća “Noć knjige”, koja se proširila ove godine prvi put i na Sloveniju i Crnu Goru. U Sarajevu počinje na Svetski dan knjige međunarodni Sajam knjiga.
Ideja o praznovanju dana knjige potiče, inače, iz Katalonije, gde postoji tradicija deljenja ruže uz svaku prodatu knjigu 23. aprila.
B. Rakočević / SEEcult.org
