KND: Dunja Rmandić – UVUU i Doba obnove
Istoričarka umetnosti Dunja Rmandić, kustoskinja-saradnica u Art galeriji Zapadne Australije, komentarisala je za video serijal Kritika na delu osnivanje Udruženja vizuelnih umetnika Užica (UVUU) i njihovu inicijativu za otvaranje Galerije Reflektor u nekadašnjoj kasarni, koje vidi kao simbolični gest i svojevrsni početak doba obnove - kako je i naziv grupne izložbe održane proteklog leta u tom prostoru na koju se posebno osvrnula.
Podsećajući da su, istorijski, umetnička udruženja osnivana iz različitih potreba – za neke je cilj bio ujedinjenje protiv akademskog monopola, a za druge šansa za društvenim kontekstom ili većim, zajedničkim prisustvom na sceni, Dunja Rmandić smatra da je sve manje saradnje i udruživanja savremenih umetnika.
“Dok nezavisnost i individualnost definišu današnju scenu umetnosti sve više i više, institucionalne podrške umetnicima su sve ređe i ređe. U tom smislu je neophodno da se umetnici udruže i stvore sebi bitan kontekst rada i napredovanja, naprave razmenu ideja potrebnu za razvoj. To takođe znači stvarati tu mogućnost ne samo u centru kulture, nego i na takozvanim periferijama. U savremenom kontekstu, bitno je imati viziju za kolektiv, znati šta vodi svakog od umetnika suštinski i kako najbolje stići do zajedničkih ideja”, navela je Dunja Rmandić, koja je pre angažovanja u Art galeriji Zapadne Australije u Pertu radila dve godine kao kustoskinja u Devonport regionalnoj galeriji u Tasmaniji.
Prema njenim rečima, u Australiji - u Melburnu, Pertu i Sidneju, veoma je često udruživanje mladih umetnika radi osnivanja nezavisnih galerija i prostora za realizovanje projekata.
“Takvi projekti traže da su u starijim zgradama, jer su one teže za održavanje pa dolaze jeftinije, što je naravno veliki faktor u odluci koji prostor zauzeti sa malim budžetom, što je obično svakidašnjica u svetu umetnosti. Isto tako je bitno da su ateljei u sklopu galerija, a posebno nezavisnih galerija, gde radovi i izložbe mogu biti više eksperimentalni, gde je dozvoljeno umetnicima da probaju nove ideje, bez pritiska da rad treba da uspe iz prve, da se proda i da uđe u istoriju”, navela je Dunja Rmandić.
Imati ateljee pri galeriji omogućava interakciju umetnika i razmenu ideja i razmišljanja, što znači da u fazi stvaranja mogu dosta pomoći jedni drugima.
Takođe, kako je dodala, posebno je važno za mlade umetnike, koji tek počinju ili razmišljaju da se upuste u svet umetnosti, da vide praksu tog izbora.
“Pretvoriti bivšu kasarnu, napravljenu 19. veka za vojne svrhe i aktivno korišćenu do pre 15 godina, u galeriju je veoma simboličan gest. Užice je služilo kao vojna baza zapadne Srbije i dosta naše istorije za poslednjih 70 godina se vezuje za tu činjenicu, tako da - u neku ruku - ovaj preokret i svrha kasarne može zaista da bude početak ‘Doba obnove’, kako se i izložba zove. Možda je ovo i početak, doduše kasni, da se konačno stare zgrade u gradu gledaju kao vrednost, a kasarna je, za divno čudo, još stojeća u gradu gde se redovno ruše i uzurpiraju stare zgrade, pa čak i one na listi istorijskog i kulturnog nasleđa”, rekla je Dunja Rmandić, koja se posebno osvrnula na grupnu izložbu mlađih umetnika užičkog kraja “Doba obnove”, održanu početkom avgusta u Galeriji Reflektor.
Prema njenim rečima, s obzirom da Užice nije grad koji ima odsek likovne akademije ili umetnički fakultet, UVUU daje znatnu, ali i opširnu sliku kreativnosti u tom, često nazvanim “sivim” gradom.
“Dok iz Užica potiču značajni pisci, a i međunarnodno poznati umetnici kao, na primer, Tanja Ostojić, mi do sada nismo imali ovako organizovanu i aktivnu grupaciju fokusiranu na redovno izlaganje sopstvenih radova. Samim tim što se to sada promenilo, znači da ima stvaralaca dovoljno ozbiljnih da se predaju umetnosti i, šta više, da imaju potrebu da izlažu svojoj publici”, konstatovala je Dunja Rmandić, koja je sa izložbe “Doba obnove” posebno izdvojila Dejana Klementa i Aleksandra Dimitrijevića, kao autore koji su u svojoj delatnosti idejne ili konceptualne umetnosti istaknutiji od drugih.
U Klementovom radu, koji nosi isti naziv kao i izložba – “Doba obnove”, jednostavan gest zamene vode sa crnim vinom u vazi sa belim radama više je nego metafora.
“Počevši kao prirodno beli cvetovi, tokom dana se ta bela perfekcija pretvara u roze/crvenu pojavu na laticama. Ovaj narodni lek postaje kompromitovan ljudskim gestom hedonizma, a do nas je da odlučimo da li je on nameran, zlonameran, slučajan ili lep. Četri ‘S’ na postolju može da nam pomogne u tumačenju ovog pijanog narodnog simbola”, navela je Dunja Rmandić.
Za rad Aleksandra Dimitrijevića “The Point of View” navela je da je na prvo oko jednostavan, ali da se kroz dublju observaciju može videti precizni serijalizam kroz koji umetnik “zadržava autorski glas i navodi na razmišljanje o suštini igre, o odabranoj akciji kockanja (pogotovo u Užicu gde su kladionice sada češće od pekara), i o svakidašnjem gestu kolekcije i klasifikacije”.
Dok ideje vode formu konceptualne umetnosti, ovi umetnici ne zanemaruju estetsku, kao i nihove kolege Danica Karaičić i Miloš Vučićević, koji takođe koriste proces kao formu rada. Radovi Vojislava Nedeljkovića i Danice Karaičić imaju specijalni fokus na lokalitet Užica i uspešno baziraju ideju na tekstilnu produkciju, dodala je Dunja Rmandić.
Što se tiče likovne i grafičke discipline, posebno je pomenula radove Marijane Todorović i Uroša Pavlovića, koji se ističu senzibilitetom i razvijenom kontrolom kompozicije, tonaliteta i grafike.
“Postavka izložbe i izbor zidova i prostorija za pojedine umetnike je bila idealna. Sama estetika stare zgrade sa slojevima zidne farbe, elementima istorijskih i savremenih radova u zgradi, dočarala je atmosferu i pomogla da se najbolji elementi svih radova istaknu. U principu, stara kasarna je idealan prostor za savremenu umetnost”, zaključila je Dunja Rmandić.
*Više o razlozima za osnivanje Galerije Reflektor i problemima lokalnih umetnika, saradnji sa gradskim vlastima koje su ustupile prostor, prvim izložbama, izazovima i planovima - u specijalnoj epizodi Kritike na delu, u kojoj govore članovi UVUU: Miloš Vučićević, Marijana Ćurčić i Dejan Klement.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se realizuju u Srbiji. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2018.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
(SEEcult.org)
