Preminuo Markes
Čuveni kolumbijski pisac i nobelovac Gabrijel Garsija Markes (Gabriel Garcia Marquez) preminuo je u Meksiku u 87. godini, saopštila je 17. aprila njegova porodica.
Markes je već duže vremena bio bolestan, a preminuo je u svom domu u Meksiko Sitiju. Nedavno je proveo izvesno vreme u bolnici zbog urinarne infekcije i upale pluća. Retko se pojavljivao u javnosti.
Vest o smrti saopštila je portparolka Markesove porodice Fernanda Familiar preko Tvitera, dodajući da su je njegova žena Mercedes i sinovi Rodrigo i Gonzalo ovlastili da saopšti vest o smrti.
Kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos odao je počast Markesu preko Tvitera. “Hiljadu godina samoće i tuge zbog smrti najvećeg Kolumbijca svih vremena”, naveo je Santos.
Markes je bio jedan od najznačajnijih pisaca španskog govornog područja, najpoznatiji po romanu “Sto godina samoće”, koji je prodat u više od 30 miliona primeraka širom sveta, a doneo mu je i Nobelovu nagradu za književnost 1982.
Bio je najpoznatiji pisac magičnog realizma, žanra u kojem se prepliću mitovi i magija sa realnošću svakodnevne egzistencije.
Govorio je da nadrealizam u njegovim delima dolazi od realnosti u Latinskoj Americi.
Rođen 6. marta 1927. u mestu Arkataka u Kolumbiji, Markes je deo detinjstva proveo sa babom i dedom, koji su ostvarili veliki uticaj i na njegova politička uverenja i na maštu.
Prvobitno je studirao pravo, ali je ubrzo počeo da radi kao novinar. Sredinom 50-ih poslat je u Rim na zadatak, a od tada je većinom i živeo u inostranstvu – u Parizu, Venecueli i poslednjih decenija u Meksiko Sitiju.
Nastavio je da se bavi novinarstvom čak i kada su njegovi romani postali globalno popularni.
Pod uticajem Viljema Foknera (William Faulkner), Markes je prvi roman napisao u 23. godini, ali mu je trebalo sedam godina da nađe izdavača.
Već za prve romane dobio je pohvale kritičara i književnog establišmenta.
Ideju za roman “Sto godina samoće” dobio je 1965. godine dok se vozio ka Akapulku. Okrenuo je kola, odvezao se kući i zaključio u sobu sa šest pakli cigareta, kao jedinim društvom. Kada je posle godinu i po dana završio roman, ustanovio je da mu je porodica u dugovima. Srećom, imao je bestseler u rukama.
Prvo izdanje “Sto godina samoće” rasprodato je za nedelju dana. U međuvremenu je prevedeno na više od 30 jezika širom sveta, a čileanski pisac i nobelovac Pablo Neruda nazvao ga je najvećim otkrovenjem na španskom jeziku još od Servantesovog “Don Kihota”.
“Njujork tajms” svojevremeno je napisao da bi taj roman trebalo da pročita čitav ljudski rod.
Levičar po opredeljenju, Markes je bio i politički aktivista i posebno oštar kritičar kolumbijske vlade, a proveo je veći deo života u egzilu.
Bio je poznat i po prijateljstvu sa bivšim kubanskim predsednikom Fidelom Kastrom, koje je izazivalo kontroverzne reakcije među književnim i političkim krugovima u Latinskoj Americi, a i šire. Markes je tvrdio da je njihovo prijateljstvo zasnovano na knjigama.
“Fidel je veoma kulturan čovek. Kada smo zajedno, razgovaramo o književnosti”, izjavio je Markes svojevremeno u jednom intervjuu.
Markesova dela su izuzetno cenjena i popularna i na ovim prostorima, ali je postojala gotovo desetogodišnja pauza u objavljivanju prevoda njegovih knjiga na srpskom jeziku (od 1992. godine) zbog svojevremene zabrane agencije koja je zastupala njegova autorska prava. U prevodu Silvije Monros Stojaković, 2011. su izašle knjige “Sećanje na moje tužne kurve” i “Hronika najavljene smrti”, kao i obnovljena izdanja romana “Sto godina samoće” i “Ljubav u doba kolere”.
Među najpoznatijim Markesovim delima su i "Pukovniku nema ko da piše", "Ljubav u doba kolere", "Zao čas", "Jesen patrijarha", "O ljubavi i drugim demonima", “Moćnici su iznad zakona”…
Ostvario je i značajnu filmografiju, adaptirajući svoje romane za veliko platno, za šta je dobio i niz nagrada na festivalima i priznanja kao što su američki Zlatni globus ili španska nagrada Goja.
(SEEcult.org)
