Florentinski šešir, posveta Muciju Draškiću
Pozorište “Boško Buha” premijerno izvodi 9. i 10. decembra komad “Florentinski šešir” Ežena Labiša, u režiji Darijana Mihajlovića koji je tu predstavu posvetio svom profesoru Ljubomiru Muciju Draškiću koji je, kako je istakao, bio čuveni reditelj vodvilja i jedan od majstora tog žanra.
“Draškić je to najbolje radio na ovim prostorima i meni je kao njegovom studentu ostalo kao zalog da treba nekada i ja da uradim neki vodvilj, a onda sam uzeo ovaj sa velikim V”, rekao je Mihajlović 6. decembra na konferenciji za novinare, dodajući da taj Labišev komad ima sve tipične odlike vodvilja – “šampanjac, ljubavni zaplet, konja koji je pojeo šešir, poteru za nečim naizgled trivijalnim, što napravi veliku lavinu kasnije”…
Zbog velikog interesovanja, oba prva izvođenja imaju premijerni status, a predstava se igra na sceni Ustanove kulture “Vuk” dok traje rekonstrukcija matične zgrade “Buhe”.
Napominjući da ta velika ansambl predstava sa više od 25 izvođača sadrži kuplete i songove, Mihajlović je rekao da je ansambl “Buhe” jedini u Beogradu sa kojim može da napravi tako nešto.
“Oni svi znaju da pevaju, igraju odlično, posvećeni su, našpanovani na komediju. Ta njihova predanost i kvalitet, iako su van svoje zgrade i malo se muče zbog uslova rada, opredelila me je da taj komad uradim baš ovde”, rekao je Mihajlović.
Glavne uloge igraju Dejan Lutkić i Goran Jevtić, a u ansamblu su i Zoran Cvijanović, Katarina Gojković, Uroš Jovčić, Lena Bogdanović, Teodora Ristovski, Aleksandar Radojičić...
Praizvedba “Florentinskog šešira” 1851. godine postigla je veliki uspeh, usledila su mnogobrojna izvođenja u različitim francuskim pozorištima, a zatim i u svetu, a jednu postavku je čak režirao Orson Vels. Bilo je i više filmskih verzija.
U Srbiji je prvi put igran još 1870. godine u Narodnom, a potom i u drugim pozorištima. Pamte se režije Mate Miloševića, Soje Jovanović, kao i Ljubomira Draškića početkom 90-ih u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
“Ta potera za šeširom traje već 160 godina ne bez razloga. I trenutno ima nekoliko fenomenalnih produkcija u svetu, a igra se i u regionu, u Zagrebu”, rekao je Mihajlović.
Na pitanje šta je u njegovoj postavci novo ili drugačije, odgovorio je da je “lični pristup u tome kako završite komad”.
“Pomislio sam da je ona vrsta utopije koju ovaj francuski komad nudi, da se spoje sva tri sveta - gradski, seoski i aristokratski, takođe neka naša utopija, ono što mi ustvari želimo od pozorišta da napravimo. Moj pristup je samo utoliko drugačiji što sam napravio malo poetičniji kraj. Ne možete mnogo da dodate vodvilju, morate da idete za piscem. Nema tu velike režije, ima velikog zanata”, rekao je Mihajlović.
Dejan Lutkić, koji igra rentijera Fadinara, istakao je da je bilo veliko zadovoljstvo raditi na ovoj predstavi tokom skoro tri meseca proba.
“Vodvilj je nešto što je jako lagano za gledanje, ali je užasno teško za igranje. Uložili smo puno energije i smatram da smo napravili izuzetno zanimljivu predstavu u kojoj se svi dobro osećamo”, rekao je Lutkić.
Za Gorana Jevtića (cvećar Nonankur) “najveći kvalitet i lepota ovog komada je što svaki lik nosi po jednu svoju opsesiju i po svaku cenu želi da je ispuni”.
“Lik koji igra Dejan mora da se izbori sa svima nama, sa svim našim opsesijama i ludilima u jednom tempu i brzini koji vodvilj mora da ima. Ovo je na liniji repertoarske politike Večernje scene ‘Buha’ još jedna stvarno velika komedija, ogromna predstava sa pevanjem, igranjem, pucanjem, plakanjem i smejanjem. To je u najlepšem smislu jedna bulevarska komedija, poput onoga što imate na Vest Endu”, izjavio je Jevtić.
Katarina Gojković je rekla da je ansambl radio u porodičnoj atmosferi, a i ostali glumci i članovi autorskog tima izrazili su zadovoljstvo zbog učešća u toj predstavi koja će, kako je ocenio Zoran Cvijanović, delovati terapeutski i na publiku.
Kompozitor je Aleksandar Lokner, koreograf Nebojša Gromilić, scenografiju je kreirao Aljoša Spajić, a kostime Ivana Vasić.
Prve reprize najavljene su za 13. i 17. decembar.
(SEEcult.org)
