Bogujevci // Vizuelna istorija

Izložba “Bogujevci // Vizuelna istorija”, koja se u formi umetničke instalacije bavi zločinom jedinice “Škorpioni” nad članovima porodice Bogujevci u Podujevu u martu 1999. godine, biće otvorena 18. decembra u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda, kao omaž svim porodicama i žrtvama rata. Iako opisuje zločin koji je procesuiran pred sudom u Beogradu, u pojedinim medijima je nazvana albanskom propagandom i provokacijom, zbog čega je postala događaj visokog rizika.

Reč je o zločinu u kojem je streljano 14 članova porodice Bogujevci, a petoro dece je preživelo, među njima i Saranda (13), Jehona (11) i Fatos Bogujevci (12), koji učestvuju na izložbi kao umetnici, predstavljajući rezultat svog desetogodišnjeg rada.

Njih troje su jula 2003. svedočili pred Većem za ratne zločine u Beogradu, u postupku protiv nekadašnjeg člana jedinice “Škorpioni” Saše Cvjetana. U julu 2005. godine Cvjetan je osuđen na zatvorsku kaznu od 20 godina, a preživeli čanovi porodice Bogujevci su 2003. u Kanadi započeli kampanju za privođenje pravdi još jednog počinioca zločina, Dejana Demirovića.

Demirović je izručen Srbiji i suđeno mu je u Beogradu u decembru 2008. sa još četvoricom optuženih, uz ponovno svedočenje preživelih članova porodice Bogujevci. U zamenu za povlačenje optužnice, Demirović je postao svedok-saradnik, a ostala četvorica su 2009. osuđena na po 20 godina zatvora.

Izložba “Bogujevci // Vizuelna istorija”, čiji je kustos Džejms Valmsli (James Walmsley), sastoji se od rekonstrukcije dnevnog boravka u kući porodice Bogujevci, bolničke sobe u kojoj su nakon zločina ležali i sudnice u kojoj su svedočili protiv pripadnika “Škorpiona”, kroz koju autori prenose svoju ličnu ispovest o tome šta su preživeli. Kroz multimedijalnu tehniku predstavljen je rezultat desetogodišnjeg rada troje umetnika, koji je zamišljen kao posveta i omaž svim nevinim žrtvama ratova i dokaz da pravda može biti zadovoljena.

Povodom izložbe, u pojedinim medijima objavljeni su huškački tekstovi, uz podsećanje na neke ranije postavke umetnika sa Kosova koje su izazvale burne reakcije, pa i nasilje koje je dovelo do njihovog zatvaranja.

V.d. direktorka KCB-a Mia David istakla je u tekstu za Radio Slobodna Evropa da izložba “Bogujevci”, kao i mnogi drugi umetnički projekti, ima politički kontekst, ali je pre svega priča o ličnoj tragediji.

“Zašto je onda ovo projekat visokog rizika? Zašto ne možemo da imamo empatiju za patnju drugoga bez postavljanja pitanja o nacionalnosti? Tek tako, empatiju za čoveka. Zašto imamo potrebu da stavimo teg na drugu stranu da izjednačimo? Činjenica da ovu izložbu planiramo već dve godine govori da nešto nije u redu. Jer zašto bi inače stalno imali osećaj da nije trenutak? Odgovor je jednostavan. Zato što nije. I nikada neće biti. Dok ne počnemo da govorimo. I da se slušamo. Svaki građanin ima pravo da zna i drugu stranu. Istina, bar u ovom slučaju, ni po čemu nije sporna. Desio se zločin nad albanskom porodicom na Kosovu. Zločin je počinio čovek sa imenom i prezimenom, suđeno mu je u Srbiji i osuđen je. Zašto je onda ovo pipava tema? Kako može bilo kakva slojevitost i kompleksnost istorije, i političke i socijalne, da bude važnija od ljudskih života? I ko je taj ko ima pravo to da odluči?”, navela je Mia David.

Napominjući da je ta izložba mogla da se desi i u Centru za kulturnu dekonatminaciju ili u Reksu - u prostorima očekivanim za takav projekat, Mia David je naglasila da je upravo zato bilo i važno da se ne desi tamo.

“Važno je da se desi u zvaničnoj instituciji, da kao društvo pokažemo da smo spremni na dijalog. Jer ni jedna politika nije važnija od ljudskih života”, poručila je Mia David.

Izložbu organizuju KCB i fondacija Hartefakt, uz podršku Ambasade Švajcarske i Fonda za otvoreno društvo.

Izložba je premijerno predstavljena u oktobru 2011. u Nacionalnoj galeriji Kosova u Prištini, a potom i u Nacionalnoj galeriji u Tirani u februaru 2012.

U Podroomu KCB-a biće otvorena do 12. januara 2014.

(SEEcult.org)