• Search form

19.07.2017 | 19:22

Filmski krik o okruženju

Filmski krik o okruženju

Dokumentarac “Breg” reditelja i scenariste Vladimira Perovića, deo programa Eko Dox na 24. Festivalu evropskog filma Palić, predstavlja upozorenje i krik pred pojavama iz našeg okruženja, izjavio je autor tog filma o otvorenoj deponiji smeća usred vojvođanske plodne ravnice.

Oranice obećavaju rast, obilje, život, a breg raspadanje, trulež, smrt...

“Smeće sakupljeno sa teritorije na kojoj živi najmanje 180.000 ljudi može da donese dobit kroz separaciju i reciklažu. Svet je to odavno usvojio. Uprkos toj činjenici, u Srbiji postoji više od 4.000 otvorenih smetlišta. Srbija godišnje proizvede preko šest miliona tona komunalnog otpada. Zašto ovde nije uključeno nešto od svetske pameti, ostaje veliko pitanje. Jedan od odgovora koje sam dobijao nezvanično glasi: 'A gde sam tu ja?' Dakle, nisu se mogli dogovoriti o tome na koji način da se uključe u dobit”, rekao je Perović 19. jula na konferenciji za novinare na Paliću, dodajući da su to, međutim, “izvanfilmske činjenice” i da je njegov stav daleko od toga da sama fakta čine dokumentarizam, čak misli suprotno.

Prema njegovim rečima, u “Bregu” je pokušao da suprotstavi dva principa - života i smrti.

Godinama putujući od Beograda do Novog Sada, gde radi, i posmatrajući neobičan breg usred plodne ravnice, došao je do “groznog zaključka: na jednom mestu imate smrt, nestajanje, rastakanje i odmah do njega nekakav pokušaj života, rada, rastenja”.

“Kako se desilo da na jednom mestu imate dva tako jaka simbola. Razmišljanje o tom kontrastu proizvelo je film koji je, ako smem da kažem, film upozorenja, film krik, još jedan od nemoćnih urlika nad pojavama u našoj okolini”, rekao je Perović.

Napominjući da se nije bavio činjenicama, niti podacima, Perović je rekao da je pokušao da na kreativan način posmatra to pitanje i da ga razmatra u nekim višim katerorijama, kroz simbole, jer mislim da to i jeste posao svakog pravog filmskog dokumentariste.

Na ocenu da uz taj kontrast, i muzika u “Bregu” gradi dramsku tenziju, Perović je rekao da je taj film od početka tako i zamišljen.

Njegov podnaslov je bio “Rekvijem za Zemlju”, te je preslušavao mnoge rekvijeme poznatih kompozitora, ali mu je onda pomogla saradnica Mirjana Rastović “koja poznaje haos muzike 20. veka i donela ovu koja razbija”.

Perović je nedavno primio stotu nagradu u dugoj i plodnoj karijeri dokumentariste.

Na pitanje kako je istrajao, rekao je da je pokušavao da se izbori u televizijama, koje inače smatra ubicama talenata, da izgradi kutak u kojem može da radi nešto što je kompromis između televizijskog zahteva za brzom proizvodnjom i sopstvenih zahteva da se stvari kreativno posmatraju.

“Uspeo sam, pre svega u nekadašnjoj BK televiziji desetak godina, a onda se to produžilo u TV Vojvodine, koja je možda jedina na ovim prostorima preostala koja dokumentarne programe radi ozbiljno, da radim – sem 10-12 filmova koje radim godišnje, a koji nisu televizijsko ražvakavanje, prepričavanje, faktografija, čovek priča  u kameru itd. da uradim i jedan do dva filma godišnje koji zadovoljavaju moje kriterijume”, rekao je Perović, navodeći da je “Breg”i da je to film koji “može da ide i na domaće i na svetske festivale”.

Perović je dodao da mu na ruku ide to što je iz Crne Gore, pa dobija sredstva na konkursima i u toj zemlji, i u Srbiji.

Trenutno završava film “Procenti života” za koji je dobio pre dve godine sredstva od Filmskog centra Srbije, a snima već oko godinu i po dana u Crnoj Gori i “Ognjilo”. Dobio je i sredstva od FCS za razvoj dugometražnog dokumentarca “Srpski Amiši”.

“To je ono što u potpunosti zadovoljava moje afinitete, a posao na televiziji  mi omogućava do jedne mere da to i radim”, zaključio je Perović.

Program Eco Dox na 24. FEF Palić, čiji je selektor Igor Toholj, predstavlja dokumentarne filmove sa jakom zajedničkom porukom da je planeta u opasnosti.

“Svedoci smo veoma velikog povećanja angažmana svih relevantnih činilaca u misiji podizanja ekološke svesti poslednjih godina. Ovaj program dokumentarnih filmova koji za temu ima životnu sredinu i pogled na nju filtriran kroz autorsku vizuru u najširem smislu te reči je pokušaj doprinosa svekolikom ekološkom osvešćivanju. Nekad daleka budućnost, tumorna ekološka predviđanja su medijski prisutna svakodnevica. Ona je izvesna i prepoznatljiva velikoj većini stanovnika zemlje opijenih konzumerizmom i nema više obrise daleke opasnosti koja se valja negde iz tmine budućnosti”, naveo je Toholj povodom selekcije u kojoj je i “Mrtvi magarci se ne plaše hijena” o otimanju zemlje u Etiopiji usled ekspanzije kapitala i ljudske pohlepe, zatim “Zlatni geni” o fenomenu biobanaka u kojima  posvećenici širom sveta pokušavaju da rekreiraju nestale vrste i spreče ekspanziju gladi i bolesti, te film “10 milijardi – šta je u tvom tanjiru?” o pokušaju pronalaženja alternative za proizvodnju hrane u svetlu činjenice da će čovečanstvo kroz dve decenije imati 10 milijardi stanovnika.

Film “Sloboda pod teretom” prikazuje najstariju generaciju nosača na Visokim Tatrama, ljudima koji se sa zalihama svakodnevno penju na planinu. Esejistički dokumentarac “Tri farmera i sin” istražuje rad, živote i generacijske veze tri austrijska farmera, a “Puls” priča o kompleksnom odnosu čoveka i životinje u jednoj od najvećih evropskih farmi jelena u brdima na jugu Mađarske sa 1.500 jakih i dalje divljih crvenih jelena.

Osim Perovića, u programu Eko Dox je i nagrađivani domaći dokumentarista Željko Mirković sa ostvarenjem “Obećanje” o francuskoj porodici koja se doselila u zabačeno siromašno selo na severu Srbije koje su napustili mladi.

Filmovi iz programa Eco Dox prikazuju se u Filmskom klubu Otvorenog univerziteta Subotica od 16. do 21. jula.

Palićki festival prikazuje do 21. jula oko 80 filmova u 11 celina, uprkos smanjenoj podršci nadležnih.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu Jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Zoran Popovic, Mediteran
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r