U slavu Šelija
Biblioteka Matice srpske priredila je, povodom 225 godina od rođenja Persija Biša Šelija (1792-1822), jednog od najznačajnijih pesnika engleskog romantizma, elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki.
Izložbu čini izbor dela Persija Šelija, kao i literature o njemu, a može se pogledati od 14. jula do 10. avgusta u javnom katalogu Biblioteke Matice srpske.
Rođen u avgustu 1792. godine u Horšamu u pokrajini Saseks, Persi Biš Šeli bio je romantičarski slobodouman, borac protiv tradicije, povlastica i tiranije. U englesku poeziju svoga vremena uneo je notu slobode i duhovne smelosti.
Nјegov kratak život bio je ispunjen čestim seobama i neizbežnim sukobima.
Zauvek je napustio Englesku 1818. godine i otišao u Italiju, gde ga je jula 1882. godine, sa nepunih 30 godina, zadesila smrt u talasima Tirenskog mora.
Autor je nadahnutih lirskih pesama: Oblak, Oda zapadnom vetru, Ševi, dramske pesme Oslobođeni Prometej, pamfleta Filozofski pogled na reformu, drame u nerimovanom jampskom desetercu Čenči, elegije Adonis napisane u čast engleskog pesnika Džona Kitsa, autobiografske ispovesti Epipsihidion.
Šelijev esej Odbrana poezije smatra se najbolјe izraženom romantičarskom teorijom poezije u Engleskoj.
U poemi Kralјica Mab, koju je napisao kada je imao 21 godinu, izrazio je revolicionarno osećanje protiv vladara, sveštenika i političara, a u spevu Pobuna islama govorio je o nadi u bolju budućnost ljudskog roda.
U proleće 1822. godine počeo je da piše poemu Trijumf života koja je ostala nedovršena.
Miloš Crnjanski naveo je za Šelijevu poeziju da je ne samo idealna, nego i vanredna - i što se tiče rečnika, i što se tiče osećanja, i što se tiče intelekta. “I taj poetični opus je ogroman, a posledica, očigledno, jednog, apsurdnog, života”, naveo je Crnjanski.
Autorke izložbe BMS o Šeliju su Olivera Mihajlović i Ivanka Klajn, a urednik Selimir Radulović. Elektronski katalog izložbe trajno se čuva i dostupan je na sajtu bms.rs.
(SEEcult.org)