Benkina predstava u Košicama
Predstava “Slike moga sveta”, autorski projekat nagrađivanog pozorišnog stvaraoca iz Stare Pazove Miroslava Benke, izvedena je u Košicama, evropskoj prestonici kulture 2013. godine, u okviru “Dana Srbije” u tom slovačkom gradu.
Benka se već dve decenije uspešno bavi pozorištem pokreta, a pre deset godina osnovao je i sopstveni teatar koreodrame u Staroj pazovi - Art centar “Hleba i igara”, koji je producent i predstave “Slike moga sveta”, nastale 2009. godine.
Predstava “Slike moga sveta” premijerno je izvedena 2009. u Sarvašu u Mađarskoj, a odmah zatim i u Radošinskom teatru u Bratislavi, nakon čega je direktor tog teatra Stanislav Štepka rekao da predstavlja događaj sezone. U Srbiji je premijerno izvedena u Staroj Pazovi, posle čega je često igrana u zemlji i inostranstvu, a i četiri godine nakon premijere i dalje živi.
To je scenska priča asocijativnog neverbalnog teatra čiji je Benka kompletan autor (scenarista, režija, total dizajn) o nekom mitskom narodu i njegovoj tradiciji, punoj pobožnosti, pokornosti, strasti, ljubavi, neverstva, radosti i patnji.
Dinamičnim i asocijativnim scenskim tajnopisima Benka otkriva putanju koja vodi do civilizacijskih dostignuća , dobrano popločanu nemoralnom i društvenim padovima i posrnućima, ali i pokušajima ponovnog uspenja.
U katalogu predstave, koji je sam po sebi likovno delo, autor predočava gledaocu da je u govoru tela čovekovog “nagomilana vekovna energija istorije, koja priziva etnos i dotiče mit kako bi se odbranio od rastuće globalizacije sveta”.
Benka predstavom “Slike moga sveta” završava svoju koreodramsku trilogiju (Hleba i igara, Predeo oslikan injem). U predstavi su dominantni bilbijski motivi - simboli grešnog ovozemaljskog života, koje zamenjuje kajanje uz stihove psalmi koje pevaju čuvene meškarke, mamičke iz vojvođanskog sela Aradca, praćene jedinstvenim instrumentima - malim harmonikama, ubrađene u crne somotske marame…
Atmosfera koju ispunjava muzika argentinskog kompozitora Astora Pjacole u saglasju je sa nagaravljenim kulisama starih kafana u kojima se ugovarju poslovi, komentarišu svakidašnji događaji, ali neretko izbijaju i jake strasti, pa se sve naglo promeni u afektivno stanje duha i događaja.
Vizuelnu komponentu predstave visoko su uzneli Benkini saradnici arhitekta Mirajna Gegenbauer i majstor Dejan Mitov, autorski tandem koji je sagradio makete panonskih kuća.
Gipkost, ali i efemernost ljudskog tela kao artefakt prolaznosti “svega postojećeg”, demonstrirali su, pored virtuoza Benkine akademije pozorišta pokreta Zdenka Kožika, i mladi glumci i igrači Andrea Stanišić, Mihaela Kočiš, Stevan Erceg, Marko Čipka i Milan Mutić.
Branko Rakočević
