Veličković u SANU i Zepteru

Izložba slika “Gavrani” Vladimira Veličkovića, srpskog i francuskog akademika koji od sredine 60-ih živi i radi u Parizu, otvorena je 23. maja u Galeriji SANU, uz izložbu crteža i kolaža u Muzeju Zepter. Reč je o novim radovima Veličkovića velikog formata, nastalim u proteklih nekoliko godina, koji su izazvali veliko interesovanje publike.

Veličković je prethodnu izložbu u SANU imao pre više od deset godina, na kojoj je takođe bilo radova sa motivom gavrana, ali su oni tada bili na zemlji. Sada su se uzdigli, preteći su i nasilni.

Kako je Veličković rekao ovih dana u intervjuu “Politici”, iako ga se tiče ovaj prostor i oseća ga kao svoj problem, gavran je veza za globalni svet i na događanja povodom kojih želi da reaguje.

      Corbeaux, 2012, 225x165 cm

Veličković je pre nešto više od godinu dana imao retrospektivu u Tuluzu, a prethodno je izlagao i u Marseju. U Francuskoj je nedavno objavljena monografija “Vladimir Velickovic - Peinture” o njegovom radu od 1954. godine do danas, koja na više od 400 strana sadrži 450 fotografija.

Prema njegovim rečima, iako se i u Francuskoj primećuje ekonomska kriza u kulturi, koja se ogleda u smanjenoj muzejskoj i galerijskoj aktivnosti, Francuzi su veoma privrženi svojoj kulturi i umetnosti i “trude se oko svega što je važno za njihovu kulturnu promociju”.

         Corps, 2012, 103x66 cm

Situaciju u kulturi u Srbiji Veličković je opisao kao stanje “na granici ponora”.

“Mi smo na granici ponora i malo nam fali da se u njega survamo. Za Narodni muzej je bilo potrebno 20 miliona evra. Mislim da to nije nedostižna suma za jednu ozbiljnu zemlju, sve je moglo da je bilo volje. Ali, da li se neko zapitao koliko je štete naneto generacijama koje nisu nikada ušle u Narodni muzej”, rekao je Veličković.

“Mi imamo mnogo kreativnog potencijala. I zaista bismo imali šta da pokažemo svetu. Kad sam radio monografiju, prelistavajući svoju biografiju podsetio sam se koliko se 70-ih godina cirkulisalo: izložbe su organizovane od Japana do Amerike, pokazivali smo svetu naš potencijal. Bojim se da nas ne proguta crna rupa”, rekao je Veličković.

        Paysage 3, 2010, 116x89 cm

Rođen 11. avgusta 1935. u Beogradu, Veličković izlaže od 1951. godine, a prvu samostalnu izložbu imao je 1963.

Prema njegovim rečima, u ateljeu i dalje provodi “svaki dan po ceo dan”

Diplomirao je na beogradskom Arhitektonskom fakultetu 1960. godine, a 1962-1963. bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića u Zagrebu.

Živi i radi u Parizu od 1966. godine, gde je od 1983-2000. bio profesor na Ecole Nationale Supérieur de Beaux-Arts.

Osim što je član SANU i Francuske akademije umetnosti, član je i Makedonske akademije nauka i umetnosti.

Dobitnik je najviših francuskih odlikovanja u oblasti kulture i umetnosti - Ordena umetnosti i književnosti u rangu komandira i ordena Legije časti.

U Srbiji je dobio nacionalno priznanje za doprinos kulturi, takozvanu nacionalnu penziju, a jedini je njen dobitnik koji je od tog novca osnovao fond za podršku mladim talentima. Fond Vladimir Veličković dodeljuje nagradu za najbolji crtež, na osnovu konkursa koji organizuje u saradnji sa Galerijom Haos. Dobitnici nagrade, osim novčanog iznosa, dobijaju priliku i za izložbu u Haosu.

(SEEcult.org)