Pomirenje i u muzeju
Vojni muzej u Beogradu predstavio je 8. maja, povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, deo stalne postavke koji sadrži i lične predmete vođe partizanskog pokreta Josipa Broza Tita, kasnijeg doživotnog predsednika nekadašnje Jugoslavije, i vođe četničkog pokreta Draže Mihailovića. Novi deo stalne postavke Vojnog muzeja bavi se istorijom Vojske Srbije pre, tokom i posle Drugog svetskog rata, a među atrakcijama su i
uniforma u kojoj je kralj Aleksandar Karađorđević ubijen 1934. godine u Marseju, kao i uređaj za dešifrovanje koji je koristio Gestapo.
Vojni muzej u Beogradu predstavio je 8. maja, povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, deo stalne postavke koji sadrži i lične predmete vođe partizanskog pokreta Josipa Broza Tita, kasnijeg doživotnog predsednika nekadašnje Jugoslavije, i vođe četničkog pokreta Draže Mihailovića.
Novi deo stalne postavke Vojnog muzeja bavi se istorijom Vojske Srbije pre, tokom i posle Drugog svetskog rata, a među atrakcijama su i
uniforma u kojoj je kralj Aleksandar Karađorđević ubijen 1934. godine u Marseju, kao i uređaj za dešifrovanje koji je koristio Gestapo.
Izložbu je otvorio ministar odbrane Dragan Šutanovac, ističući da je Drugi svetski rat dokaz “koliko ljudi mogu da budu neljudi, koliko ljudski život može da bude jeftin, koliko stradanje ne može da ima meru".
Šutanovac je poručio i da se pogubne greške iz Drugog svetskog rata ne smeju ponoviti, a podsetio je i na stradanje oko 1,7 miliona ljudi u bivšoj Jugoslaviji, odnosno oko deset odsto tadašnje populacije.
U Srbiji su, inače, zakonski izjednačena prava četnika i partizana, kao pripadnika antifašističkih pokreta u Drugom svetskom ratu.
Uoči otvaranja dela nove stalne postavke u Vojnom muzeju na Beogradskoj tvrđavi, održana je 8. maja i počasna artiljerijska paljba.
Vojni muzej (www.muzej.mod.gov.rs), inače, ima fond od oko 30.000 istorijskih predmeta i više od 80.000 fotografija, kao i brojne originalne predmete, karte i druga dokumenta koja ilustruju 14 vekova srpske ratničke istorije i razvoj vojne tehnike i opreme na ovim prostorima.
Proslava Dana pobede, koja se poklapa i sa Danom Evrope, počela je 7. maja, između ostalog i u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, u kojima su održani časovi posvećeni antifašizmu, slobodarstvu i rodoljublju, kao i analizi događaja koji su obeležili period Drugog svetskog rata.
Na Dan pobede, 9. maja, biće položeni venci u okviru kompleksa Groblja oslobodilaca Beograda, kao i na Spomenik sovjetskim veteranima na Avali, te na strelištu u Jajincima.
Najavljeni su i koncerti Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane “Stanislav Binički” u 13 sati kod Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu, kojem će prisustvovati i Šutanovac i direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, te u 18.00 časova na Trgu Republike u Beogradu, nakon prazničnog defilea Reprezentativnog orkestra Garde VS i kadeta Vojne akademije u Knez Mihailovoj ulici.
Kako je najavilo Ministarstvo odbrane, premijer Mirko Cvetković prirediće svečani prijem za istaknute učesnike Drugog svetskog rata, članove Skupštine i Vlade, diplomatske predstavnike, izaslanike odbrane, šefove međunarodnih misija, kao i za druge ugledne ličnosti, u Velikoj ratnoj sali zdanja Starog Generalštaba.
Povodom Dana pobedem, u Velikoj galeriji Doma Vojske otvorena je izložba fotografija iz arhive generala Vladimira Ždanova "Sećanje na pobedu“, u prisustvu gostiju iz Rusije.
Ruski ambasador Aleksandar Konuzin, kako su preneli mediji, podsetio je na savezništvo Crvene armiije i Narodno-oslobodilačke vojske u oslobađanju ovih prostora, a posebno Beograda.
U Moskvi će 9. maja biti posebno svečano obeležena 65-godišnjica pobede nad fašizmom, a među tridesetak šefova država, koji će prisustvovati vojnoj paradi na Crvenom trgu, biće i predsednik Srbije Boris Tadić.
Moskovsku vojnu paradu, u kojoj će učestvovati više hiljada pripadnika ruske vojske i veterana, direktno će prenositi i RTS.
U Drugom svetskom ratu, kako se procenjuje, poginulo je oko 55 miliona ljudi.
Dan pobede obeležen je polaganjem venaca i u Parizu i Londonu, a prestonice zemalja-članica EU, kao i zemalja koje su u procesu evropske integracije, obeležavaju 9. maja i Dan Evrope i 60-godišnjice usvajanja
Deklaracije francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana, koja je utrla put ujedinjenoj Evropi. Šuman je pozvao 9. maja 1950. godine Francusku, Nemačku i druge evropske zemlje, koje su se još oporavljale od posledica Drugog svetskog rata, da udruže svoje proizvode uglja i čelika.
Povodom Dana Evrope, u evropskim institucijama organizovan je "Dan otvorenih vrata", a najavljeni su i brojni koncerti, plesne predstave, kao i veliki kviz, informativni štandovi...
Između ostalog, u pet evropskih prestonica organizovan je i festival “EuroCine”, koji predstavlja 27 filmova iz zemalja-članica EU.
Sajt EU je www.europa.eu
(SEEcult.org)
