Golubovi, biseri i kanabis
CRITICIZE THIS! Goran Micevski: Neklasifikovano, Likovna galerija KCB-a, Beograd, 8-30.8.2012.
Piše: Vladimir Bjeličić
U savremenom trenutku, posebno u vremenu digitalnih komunikacija, nezavisno od tehnološkog razvoja, rad sa analognom tehnikom ne gubi na aktuelnosti. Upravo zbog specifičnih efekata koje proizvodi u odnosu na nove digitalne tehnologije, veliki broj, pogotovo umetničkih fotografa, i dalje se njome koristi. Jedan od njih je i beogradski umetnik Goran Micevski. Iako ponekad digitalno interveniše, uglavnom ostaje veran analognoj tehnici, stvarajući autohtone foto serije prepoznatljive po specifičnoj likovnosti i atmosferi. Reč je o konceptualnim kompozicijama usmerenim na propitivanje samog medija, kao i niza varijacija na temu politike, stanja u društvu, umetnosti en general. Početkom avgusta u Likovnoj galeriji KCB-a otvorena je samostalna izložba ovog umetnika pod nazivom "Neklasifikovano".
Naizgled, najpre zahvaljujući samom nazivu izložbe, nameće se utisak da umetniku nije bilo preterano važno kojim će redosledom poređati fotografije i na koji način će ih kontekstualizovati kao celinu. Svedena i veoma precizna, postavka se može čitati kao neizvesna i pomalo bizarna igra mogućih interpretacija. Kompleksnost sadržaja radova kristališe se kroz citate izjava drugih umetnika, zabeleške autora i učestale reference koje govore o tome koliko je umetnik promišljao svoj rad. Posmatrajući sopstvenu okolinu, Micevski beleži konstruisane situacije ili zatečeno stanje stvari, on zapravo uspostavlja ciklus radova kao niz asocijacija i metafora.
Pri samom ulazu u galerijski prostor Micevski postavlja fotografiju velikog formata "Mindgames". Na njoj su prikazane dve muške figure koje, poput nekih čuvara, sede sa strane puta ograničenog trakom, koja se službeno uportebljava kao graničnik, odnosno znak upozorenja (poledica, građevinski radovi), i na kome je istaknut natpis "Stop". Na nebu iznad "čuvara", uočljive su žute teniske loptice. Filmična i pomalo eterična, ona funkcioniše kao neka vrsta uvoda u autorov narativ. Druge fotografije su poređane u nizu i većinu karakterišu očite reference na konceptualne umetničke prakse – land art, site specific, performans. Takođe, neki od radova su propraćeni tekstualnim predlošcima, kako citatima nekih umetnika, tako i komentarima samog umetnika. U fokusu su i nazivi radova koji su relevantni za njihovo čitanje. Neonska bašta vizualizuje instalaciju sačinjenu od niza neonskih cevi u prirodi, i svojevrstan je omaž američkom umetniku Danu Flavinu, jednom od najpoznatijih predstavnika minimal arta. Radovi "Oaza" i "Još jednom o nečistoj savesti" su jedini koji su propraćeni citatima. Prvi rad prikazuje privatni ambijent, ugodni enterijer i propraćen je izjavom Raše Todosijevića ("Često me pitaju šta umetnost može da uradi; ne može mnogo, ali može da ispuni nečiji živoot, a to je već dovoljno") koja se tiče funkcije umetnosti, dok je drugi rad fotografija pejzaža magistralnog puta, propraćena citatom iz Šekspirovog "Magbeta" ("As I did stand my watch upon the hill, I look’d down toward Birnam, an anon, methought, the wood began to move"). U svetlu propitivanja medija fotografije, koje je posebno u fokusu ove izložbe, Micevski je izložio "Crni šator". Na fotografiji je prikazan crni šator, u prirodi, na proplanku sa pogledom na panoramu grada. Tekst koji prati ovu fotografiju upućuje na istoriju fotografskog zanata. Naime, fotografi su u prošlosti često tokom izlaska na teren koristili takav šator nalik improvizovanoj laboratoriji zarad razvijanja filma ili prosto skloništa od vremenskih neprilika.
Čini se da umetnik postavlja celu izložbu u formi meta-teksta ili nekog rečnika simbola. Pored toga što su neka vrsta omaža pojedinim umetnicima, odnosno umetničkim pojavama, ove fotografije velikih formata, odnosno širokog plana stoje kao dokumenti apsurdnih situacija, poetične konstatacije pojavnog sveta. Likovnost i kontemplativnost kadrova reflektuju neku vrstu sakralnosti i izvesnu dozu mistike.
Situacije, fenomeni, intervencije ili zatečeno stanje, u slučaju Micevskog su samo pomoćna sredstva za kreiranje umetničkog objekta. Očito je da umetnika vrlo okupira estetska dimenzija izloženih radova. Pomalo autistične i začudne, ove fotografije se mogu čitati i kao niz iskaza, tzv. artist statement. Ali, ostaje pitanje kakvih iskaza? Micevskom se može zameriti da usled potpunog fokusa na estetska i konceptualna rešenja održava modernističku dogmu i zalazi u duboki larpurlartizam. U tom slučaju, nametao bi se utisak da njega ne zanimaju društvene implikacije i da on odbija da sprovodi svoju umetničku praksu doslovno kao angažovanu i kritičku.
Međutim, s obzirom da fotografije kao takve uvek sa sobom nose mnoštvo skrivenih priča i znakova, one konstantno pružaju sijaset mogućih tumačenja. Stoga, možemo reći da su fotografije Micevskog sugestivne, i da od posmatrača iziskuju izvestan intelektualni napor. Upravo to može implicirati na angažovani moment njegovih radova. Iako se umetnik odlučio za eskapizam kao legitimnu strategiju otpora, načelno se odupirući trendu angažovane umetnosti, on, zapravo, sublimno usmerava svoju umetničku praksu na problematiku i mogućnosti jednog medija i njegovu poziciju u odnosu na društvo. Na neki način Micevski fetišizira fotografski čin koji može biti za njega koliko spektakl, toliko i svakodnevna radnja. U tom smislu, "Neklasfikovano" predstavlja selekciju kompleksnih vizuelnih kodova koji odražavaju niz pitanja koja samog autora obuzimaju, bilo da je reč o egzistencijalnim, estetskim, ili prosto onim filozofske prirode.
*Tekst je nastao u sklopu projekta Criticize This! koji organizuju Kulturtreger i Kurziv iz Hrvatske, SEEcult.org i Beton iz Srbije, te Plima iz Crne Gore. Projekat se realizuje u sklopu programa "Kultura 2007-2013" Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost organizatora projekta Criticize This! i ni na koji način se ne može smatrati da odražava gledišta Evropske unije.
