Improvizacije u vreme krize

Umetnički direktor festivala “Džez, improvizovana muzika” u Kanjiži Zoltan Bičkei saopštio je da podnosi ostavku, nezadovoljan finansijskom podrškom tom festivalu koji je nedavno održan 18. put, a zbog smanjenog budžeta imao je i sužen program.

Bičkei je izjavio za “Dnevnik” da je zadovoljan kvalitetom proteklog, 18. izdanja festivala, ali da baš zbog toga hoće da stane, jer ne veruje da bi iduće godine ni polovina od ovog mogla da se ostvari.

“Moje mišljenje je bilo i 1988. kada smo zaustavili ‘Dane džeza’ u Novom Sadu na neko vremo, da bi trebalo da se držimo zamisli i koncepcije koje smo započeli. Mislim da su nas i voleli i kudili zato što smo bili ozbiljni. Možda su nekada rekli i da smo previše ozbiljni, ali mi smo ozbiljno shvatili umetnost i sve one stilove koji iskreno i duboko govore o ljudskoj sudbini, pa smo ih predstavljali na kanjiškom festivalu”, rekao je Bičkei.

Bičkei je rekao i da je kanjiški festival negovao niz stilova i utkao u program niz pratećih manifestacija, što je dobro, jer se “danas sve nekako sužava u neku stilsku fioku”.

To je i jedan od razloga što ne vidi da je tu širinu moguće održati.

“Pitanje je finansija, ali to nije samo problem Kanjiže i naše regije, nego čak i šire svetski problem. Sve što je ozbiljno i što je prava umetnost sve manje prostora i pomaganja ima od strane zajednice ili stranih država”, rekao je Bičkei, ističući da su na kanjiškom festivalu, osim gostovanja eminentnih umetnika i legendi džeza, priliku dobijali i domaći umetnici, i to ne samo sopstvenim ostvarenjima, nego i uključivanjem u radionice sa poznatim muzičarima, onih koji su im srodni muzički i stilski.

“Napravili smo sastave od muzičara koji pre nastupa u Kanjiži nisu nikada zajednički radili. Građen je jedan svet pre svega u oblasti savremene improvizovane muzike, pa je odrasla jedna generacija zahvaljujući i kanjiškom festivalu”, istakao je Bičkei.

Povodom ostavke Bičkeija, direktor kanjiškog festivala Zoltan Balint izjavio je da mu ostaje da nađe rešenje za nastalu situaciju, jer smatra da je festival važniji i od njega i od Bičkeija.

“Kanjiški festival je institucija koja je 18 godina puno značila na ovim prostorima. Ne možemo da kažemo da nismo bili primećeni od stručne javnosti, ljudi koji su donosili odluke i medija. Bili smo prisutni, ali jeste da smo daleko od vatre, mala smo sredina, sredstva su skromna i sve je to uticalo da je Bičkei osetio da više ne može da ispunjava ono što smo zamislili. Koreni džeza su ipak u Americi i pravi džez festival, bez izvornih muzičara teško je zamisliti”, rekao je Balint.

Prema njegovim rečima, uveravanja predstavnika Ambasade SAD u Beogradu da će nastaviti da pomažu kanjiški festival ulivaju nadu.

“Kao mala varoš nemamo stalne sastave umetničkih ansambala, niti mogućnosti da iz izdržavamo, pa je jedino rešenje da pred ovdašnju publiku dovodimo kvalitet jesu festivali. Pravimo festival sa skromnim sredstvima, koje u većim sredinama potroše za jedno veče ili jedan sastav. Smatram da festival može da opstane, ali pronaći pravu ekipu koja će ga voditi neće biti lako, ali imamo vremena i ideja. To što je Bičkei odustao od dužnosti umetničkog direktora, ne znači da neće biti prisutan u ovim događanjima”, rekao je Balint.

Festival “Jazz, improvizovana muzika...” u Kanjiži predstavio je u 18. izdanju - od 13. do 15. septembra - nešto kraći i uži program, a glavne zvezde su bili sastav Hortus Muzikus iz Estonije i trio Čarlsa Gejla (Charles Gayle), američkog tenor i alt saksofoniste i pijaniste.

(SEEcult.org)