Lov na izgubljena blaga podelio Makedoniju

Dok Makedonci vredno prikupljaju kopije svojih izgubljenih blaga, neki kažu da je ovaj pokušaj potpuni promašaj i žele da država zatraži povraćaj originalnih artefakata koji se sada nalaze u stranim muzejima.

Piše: Aneta Risteska

Ako se sve odvije po planu, do kraja ove godine kopija dragocenog sarkofaga, takozvanog Aleksandrovog sarkofaga sa reljefima koji prikazuju antičkog heroja, trebalo bi da stigne u makedonsku prestonicu, Skoplje. Ako se to dogodi, biće smeštena u novi, nedavno završeni Arheološki muzej, gde će uveličati narastajuću državnu kolekciju spomenika koji veličaju Aleksandra Velikog.

Šef makedonskog Zavoda za kulturno nasleđe, arheolog Pasko Kuzman kaže da će kopiju izraditi makedonski i turski eksperti.

On ne zna konačnu cenu dela, jer još nije izvesno da li će turske vlasti pružiti podršku ovom projektu.

„Dokumenti su još uvek u pripremi, što oduzima vreme, pa ne možemo da kažemo precizno kada će sarkofag biti završen“, dodao je Kuzman. „Takođe, potrbno je uraditi i detaljan pregled ukupnih troškova“, dodao je on.

Kuzman se nada da će atraktivna kopija vrednog sarkofaga, koji se sada nalazi u Istanbulu, a pronađen je u Libanu, doprineti posećenosti novog muzeja, kao i da će privući turiste u samu prestonicu.

„Mi ćemo biti jedina zemlja na Balkanu koja poseduje takvu kopiju, tako da očekujemo da ona izazove veliko interesovanje u zemljama širom Evrope“, zaključio je Kuzman.

       Arheolog Pasko Kuzman

Iako se svi slažu da je sarkofag vredan deo svetskog kulturnog nasleđa, postoje različite teorije o njegovom poreklu.

Jedna od njih je da je pripadao feničanskom kralju Sidona, Abdalonimusu, koga je Aleksandar postavio za kralja posle Bitke kod Isa.

Prema drugoj teoriji, on je pripadao persijskom plemiću i vladaru Vavilona.

Istoričarka umetnosti Eleonora Petrova kaže da ne može da shvati zašto bi ova kopija trebalo da stoji u Muzeju Makedonije, s obzirom da niko nije sa sigurnošću dokazao njegovu direktnu vezu sa Aleksandrom Makedonskim.

„Pošto je Aleksandrovo telo nestalo u Egiptu 323. godine pre nove ere, razvile su se brojne teorije o tome gde je zakopan, tako da ne zašto je nama potrebna kopija tog sarkofaga“, rekla je ona.

„Takođe ne mogu da razumem tu potrebu da se nameće antičko pitanje, tako što se dovlače artifakti, iako nam oni neće pomoći da rešimo ni jedan od tekućih problema sa kojima se suočavamo“, dodala je Petrova, ukazujući na dugotrajan sporu Makedonije sa Grčkom oko toga ko je „vlasnik“ sećanja na heroje antičkog sveta poput Aleksandra.

Stotine prizora Aleksandrovih pobeda su ugravirane u sarkofag, među kojima je posebno zanimljiva bitka sa Persijancima kod Isa, kao i slika lava.

Kovčeg, težak najmanje 15 tona, napravljen je od dva bloka mermera visokog kvaliteta, koji je vremenom promenio boju u zlatnu.

Dok neki Makedonci vagaju vrednost kupovine kopije sarkofaga koji može ali ne mora pripadati Aleksandru, drugi misle da bi država trebalo da napravi bolji plan. Oni tvrde da bi Makedonija trebalo da se koncentriše da osigura povratak originalnih predmeta pronađenih u Makedoniji, koji se sada nalaze u stranim zemljama.

Hiljade vrednih predmeta iskopani su u Makedoniji u periodu pre Drugog svetskog rata i odnešeni – delom zato što Makedonija tada nije bila država, pa čak ni autonomni region sa sopstvenim muzejima.

Nakon Balkanskih ratova (1912-13), Otomanska Makedonija je podeljena između Srbije, Grčke i Bugarske. Savremena Makedonija se u potpunosti sastoji od dela koji je pripao Srbima, koji je postao jedna od šest federalnih jedinica u Jugoslaviji nakon 1944-45.

          Arheološki muzej Skoplje

Zavod za zaštitu kulturnog nasleđa, potpisnik brojnih međunarodnih konvencija o restituciji, do kraja ove godine treba da objavi dva dokumenta sa detaljima o svim predmetima koji su iznešeni iz Makedonije tokom godina.

Ali Kuzman nije optimističan o njihovim šansama da te predmete i povrate.

„Pre Drugog svetskog rata Makedonija nije postojala kao pravni subjekat, tako da nema međunarodnih zakona na koje možemo da se pozovemo (zahtevajući povraćaj odnešenih predmeta)“, kaže on.

„Kada su ih odneli, to je bila potpuno legalna procedura, tako da ti predmeti ne mogu biti nazvani ukradenim dobrima“, rekao je Kuzman Balkan Insajt-u.

Makedonija može da povrati svoja izgubljena blaga „samo pomoću dobre volje i kao rezultat dobrih susedskih odnosa“, dodao je Kuzman.

Sadašnje inicijative nisu donele pomaka ka rezultatu, čak i kada Makedonija traži kopije, a pogotovo po pitanju originala.

Makedonija je nedavno zamolila narodne muzeje u Beogradu i u Sofiji da doniraju kopije četiri zlatne posmrtne maske, veliku bronzanu činiju i antički šlem koji svi datiraju iz 5. i 6. veka pre nove ere.

Bugarski i srpski arheolozi iskopali su ove predmete blizu Ohrida, grada na jugozapadu u prvoj polovini 20 veka.

Ali konačni ishod zahteva je bio razočaravajući,  budući da je Makedonija uspela da se izbori za samo jednu masku, iz Beograda.

U maju je srpski ministar kulture Predrag Marković uručio kopiju maske Makedoniji, prilikom posete Skoplju. Marković je opisao repliku kao izraz prijateljstva prema makedonskom narodu i državi.

         Makedonska ministarka kulture Elizabeta Kančeska i ministar kulture Srbije Predrag Marković

Ali, što se tiče ostalih, Kuzman se prisetio da su muzeji u Beogradu i Sofiji „učtivo odbili molbu“.

Sudeći prema Kuzmanovim rečima, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Tatjana Cvetićanin izvinila se pismenim putem, rekavši da su drugi predmeti previše krhki da bi se podvrgli proceduri kopiranja.

„Ja lično ne verujem u ovo. Činija nije nimalo krhka, a pored toga, danas postoje neinvazivne 3D metode pravljenja replika za koje nije potreban fizički kontakt sa artefaktima“, rekao je Kuzman za dnevni list "Dnevnik".

Kuzman je rekao da je Muzej Bugarske bio još učtiviji u svom odbijanju, ali je to značilo da je pristao da napravi kopije po ceni od 100.000 dolara po komadu. „Postoje brojni načini da vas neko odbije“, našalio se Kuzman.

Nakon kopije zlatne maske koja je stigla iz Beograda, šef male desničarske stranke Vančo Šehtanski optužio je Srbiju za „sasvim ponižavajuće“ ponašanje.

„Srbija i Bugarska bi trebalo da vrate originalno blago koje su uzeli tokom njihove okupacije Makedonije, a ne da nam šalju muzejski kič“, zagrmeo je Šehtanski.

Neki makedonski eksperti takođe su se osetili uvređenim zbog toga što je Srbija odbila da pošalje Makedoniji kopije drugih vrednih predmeta. Oni kažu da se država pretvara u kolekcionara kopija umesto da traži da povrati originale.

„Trebalo bi da se fokusiramo na originale. Što se tiče naših predmeta u muzejima širom regiona, ili sveta, trebalo bi da makar pokušamo da ih povratimo“, kaže istoričarka Petrova.

„Nemam ništa protiv kopiranja artefakata, ali to treba da bude poslednja mogućnost“, kaže ona.

Petrova kaže i da je trošenje novca na kopije „čista glupost“ i primećuje da je pokušaj repliciranja sarkofaga klasičan primer toga, posebno zato što „nema dovoljno dokaza o poreklu ovih artefakata“.

„Naše diplomate bi trebalo da budu aktivnije kada je reč o izlaganju ovih zahteva. Trebalo bi da napravimo zvanične stranice na internetu na kojima se nalaze liste predmeta koji su u drugim zemljama, jasno navodeći njihovu zemlju porekla“, rekla je ona. "Tada bi mogli da pokrenemo pravnu proceduru njihove restitucije“, dodala je Petrova.

Neke procene sugerišu da je više od 100.000 makedonskih artefakata rasuto po muzejima u regionu i širom sveta - iz Srbije Bugarske, Grčke, Turske, Rusije, Britanije i Sjedinjenih Država. Oni uključuju gotovo 20.000 ikona iz Makedonskih crkava i manastira, čije se odredište ne može utvrditi jer o tome nema pouzdanih podataka.

Izuzev zlatnih maski, veliki broj vrednih ikona iz Makedonije sada čine deo kolekcije Srpske pravoslavne crkve.

Veći deo najstarijih makedonskih spisa na glagoljici je rasut širom i uzduž - od Zagreba do Minhena, Moskve, Odese, Bukurešta i drugde.

Mitra ohridskih arhiepiskopa koja datira iz 1789. godine i procenjena je na vrednost od oko 15 miliona evra, nalazi se u Narodnom istorijskom muzeju u Sofiji.

Za sada, Makedonija poseduje samo jednu originalnu zlatnu masku pronađenu nedaleko od Ohrida 2002. godine.

Aleksandrov Sarkofag: Mermerni sarkofag koji se prispisuje u vlasništvo Aleksandra Velikog, koji datira iz 4. veka pre nove ere, pronašao je arheolog Osman Hamdi Beg dok je iskopavao nekropolu iz Libanskog grada Sidon, koji je tada bio deo Otomanske imperije.

Hamdi Beg je naišao na četiri dobro očuvana sarkofaga koji pripadaju značajnim pojedincima, koje su brodom prenešene u Istanbul i tamo izložene u Muzeju otomanske imperije, koji je svečano otvoren 13. avgusta 1891, za ovu priliku.

Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.