Kosovski ratni film postao predmet rasprave
Film „Gosti za sofrom“, planiran kao prvi holivudski dugometražni film o sukobu na Kosovu, postao je predmet sukoba producenta i dva bivša ministra kulture.
Piše: Donjeta Demoli
Film su podržali važni akteri političkog života na Kosovu uključujući bivšeg premijera Agima Čekua.
Koproducent filma „Hotel Ruanda“, koji je nominovan za Oskara trebalo je da učestvuje, kao i nekoliko poznatih internacionalnih i lokalnih glumaca. Oko 100.000 evra je bilo prebačeno na račun producenta Armonda Morine za otpočinjanje rada na prvom dugometražnom filmu zasnovanom na ratu na Kosovu.
Ali pet godina kasnije, scenario ostaje na papiru, a Morina, koji je na Kosovu poznat po ulozi u popularnoj sapunici, suočen je sa optužbama za prevaru.
Dva bivša ministra kulture Astrit Haraqija i Valton Beqiri takođe su optuženi za zloupotrebu službenog položaja pri potpisivanju ilegalnih ugovora u vezi sa filmom i dodeljivanjem sredstava van javnog konkursa.
Prošlog meseca je privredni sud u Prištini naredio Morini da vrati dug od 120.000 evra Ministarstvu kulture, u koji je uključeno i 20.000 evra kamate.
Hrana za misli
Južnoafrički filmski stvaralac Šeril Džonson naišla je na priču početkom 2000-ih o mladom Kosovaru, sada vlasniku restorana, njegovoj ljubavi prema hrani i njegovom odnosu sa ocem nakon izbijanja rata na Kosovu.
Po povratku kući, ona je pretvorila priču u scenario i otpočela rad sa Morinom kako bi ga pretvorili u igrani film.
Delfina Depardje, unuka Žerara Depardjea, pristala je da glumi u filmu, kao i dva poznata albanska glumca Luan Jaha i Luisa Xhuvani.
Izidor Codron, zamenik izvršnog producenta „Hotela Ruanda“, filma koji je osvojio brojne nagrade i kreirao odnos sveta prema afričkom genocidu, takođe se uključio.
Ministar Haraqija je 2005. godine pozvao producente filma, koji je u međuvremenu dobio radni naslov „Gosti za sofrom“, da razgovaraju o projektu. Oni su potpisali ugovor sa Ministarstvom kulture 2007. godine, ali novac nije pristizao, pa su otpočeli problemi.
Premijer interveniše
Agim Čeku, bivši premijer, sreo se 2007. godine sa Morinom, koji mu je rekao da određene osobe u ministarstvu kulture zahtevaju novac da bi sredstva odobrena ugovorom bila i dodeljena.
Haraqija je ovlastio svoje podređene da potpišu ugovor 30. januara 2007. po kome je film, predviđen da košta 5 miliona evra, trebalo da dobije 350.000 od Ministarstva. Međutim, transfer je odložen, a Morina je krivicu za to svalio na „neprofesionalne“ javne službenike u Ministarstvu.
Blerim Limani, koji sada radi kao savetnik za komunikacije Agima Čekua u ministarstvu kosovskih bezbednosnih snaga, rekao je da je Čeku pričao sa ministrom kulture Haraqijom koji je uveravao Čekua da optužbe (oko novca koji je navodno tražen) nisu istinite”.
Nakon ovog razgovora, kaže Čeku, nije čuo ništa više o Morininom projektu.
Ministarstvo je napokon prebacilo oko 100.000 evra na Morinin račun 2008. kada je Valton Beqiri postao ministar.
Novac je bio namenjen „prvoj fazi“ projekta, nakon potpisivanja aneksa ugovora koji je potpisao Haraqija.
Aneks u koji je Balkan Insajt imao uvid potpisale su dve strane, Beqiri iz Ministarstva, i Morina iz kompanije „Morina films“.
U slučaju neuspeha projekta, Morina Films su obavezni da vrate 100,000 evra ministarstvu u roku od šest meseci.
Četiri godine od potpisivanja ovog aneksa i više od pet godina od osnovnog ugovora, projekat još uvek nije dovršen i novac nije bio vraćen. Film nije uspeo da pronađe druge finansijere.
Morina takođe nije podneo izveštaj o napredovanju projekta, što je bio obavezan da učini, kaže optužnica.
Privredni sud u Prištini konsultovao je kinematografskog eksperta Agima Sopija i finansijskog eksperta Sabana Bahtirija, pre nego što je u aprilu ove godine zaključio da uslovi ugovora iz 2007. nisu ispunjeni.
Presuda glasi da je Morina potrošio više od 95 procenata od 100,000 evra namenjenih prvoj fazio i da od tada nije našao nove donatore.
Morina se nije složio sa tim, rekavši da se zakonski rok za otpočinjanje snimanja filma ne primenjuje kada su u film uključeni spoljni producenti.
On sada može da uloži žalbu vrhovnom sudu. Morina nije želeo da o ovome slučaju priča sa novinarima.
Zakon o kinematografiji koji je na Kosovu usvojen 2004. određuje da je krajnji rok za otpočinjanje snimanja filma šest meseci od potpisivanja ugovora.
Ali Batos Beriša, direktor kosovskog Filmskog centra kaže da zakon, na primer, ne određuje koliko vremena treba dati producentu za prikupljanje novca.
„Mnogi ljudi ne shvataju da za produkciju filmova treba puno vremena zato što glavni deo filma nije njegovo snimanje ili montiranje, nego priprema,“ objasnio je Beriša. „Prikupljanje novca može da traje jako dugo, zbog toga što je film skup“, naveo je on.
Rupe u ugovoru
Kao što je pomenuto, aneks ugovora koji je sačinio Beqiri obavezao je Morinu da vrati novac Mministarstvu u slučaju da projekat ne uspe.
Međutim, originalni ugovor iz 2007 koji je u ime ministarstva kulture potpisala Alberta Troni, i Morina, nije spominjao vremensko ograničenje.
Alberta Troni, direktorka u Ministarstvu, nije imala pismeno ovlašćenje Haraqije da potpiše ugovor. Troni je imala samo usmeno odobrenje, piše optužnica.
Ugovor je takođe potpisan bez javnog konkursa, što je protiv zakona o javnim nabavkama, navedeno je.
Ugovor takođe nije zvanično zaveden u arhivi ministarstva, kaže optužnica.
Kao rezultat ovih prestupa Haraqija je optužen za zloupotrebu službenog položaja.
Optužnica će se uskoro naći na glavnom pretresu. Haraqija je odbio da govori za Balkan Insajt.
Južnoafrikanka Šeril Džonson koja je trebalo da bude producent filma rekla je Balkan Insajtu da je Haraqija podržao projekat bez čitanja scenarija.
„Scenario je bio spreman od samog početka, ali Haraqija ga nikada nije tražio, već samo Valton Beqiri“, prisetila se.
„Valton je pročitao scenario pre nego što je rešio da nastavi sa projektom", dodao je.
Beqiri kaže da je ugovor ispravan
U međuvremenu, Beqiri ostaje ubeđen da nije učinio ništa pogrešno. Tužilaštvo ga tereti za potpisivanje novog ugovora uprkos tome što je original bio nelegalan.
Međutim on odgovara da prvi ugovor nije bio nezakonit „zato što ga je potpisao ovlašćeni službenik u Ministarstvu uz odobrenje ministra, i pečatom Ministarstva“.
Beqiri takođe veruje da je imao obavezu da potpiše aneks ugovora kako bi ispunio finansijska obećanja koja je dao njegov prethodnik.
„Ugovor je prebačen na nas kao dug ministarstva, a postojao je takođe i dug od 800,000 evra raznim kulturnim projektima koji smo bili u zakonskoj obavezi da ispunimo,“primetio je Beqiri, ukazujući na druge projekte koje je ministarstvo trebalo da finansira, a još nije uspelo.
Beqiri je dodao da je verovao da je postigao dobru stvar za Kosovo, pošto je 7 procenata od zarade filma bilo namenjeno filmskom centru na Kosovu.
On je dodao da je ponosan na svoja dostignuća na mestu ministra, i uveren da njegove kolege iz pravne službe nisu grešili u savetima koje su mu davali, kada su govorili da treba da potpiše aneks.
Beqiri nije mogao da objasni zašto je 100,000 evra prebačeno Morina filmu, kada je ugovor zahtevao da se na ime „Gosti na Sofri“ otvori poseban račun.
Svako podizanje novca sa ovog računa takođe je trebalo da podrazumeva dva potpisa – producenta i predstavnika Ministarstva kulture.
Džonson je rekla da nije sigurna zbog čega se to nije dogodilo. „Rekla sam Armondu da to uradi, i da me je poslušao, sada ne bi bio u takvoj nevolji,“rekla je Džonson.
„Novac je prebačen Morina filmu, ali je specificirano za šta on može biti trošen“, rekao je Beqiri.
Morina i drugi optuženi bi trebalo da se pojave pred okružnim sudom u Prištini, gde će biti doneta odluka o tome da li će se protiv njih voditi celo suđenje. Svi su porekli da su uradili išta mimo zakona.
U međuvremenu, ista optužnica navodi još jednog režisera, Nehata Fejzu koji takođe nije uspeo da završi film nakon što je primio 180.000 evra od javnih fondova.
Međutim, vlasnik Konkordia Pikčers (Concordia Pictures) je najavio da će film „Isključenja struje“ (Power Cuts), biti uskoro premijerno prikazan.
Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.