Učenje kroz kreativnu dramu

Organizacija Bazaart iz Beograda objavila je “Vodič kroz kreativni dramski proces”, prvi priručnik te vrste u Srbiji, čiji je cilj da dramskim pedagozima približi osnovne pretpostavke, metodologiju i tehnike kreativne drame kako bi im olakšao primenu u svakodnevnom radu.

Ističući učenje kroz kreativnu dramu kao učenje za životu i priliku da se izazove promena, “Vodič kroz kreativni dramski proces” nastao je kao rezultat projekta “Dramska edukacija za interkulturno učenje” (IDEAL - Intercultural Drama Education And Learning) koji finansira Evropska unija kroz program “Podrška civilnom društvu”.

U Beogradu će biti predstavljen 3. aprila u svečanoj sali opštine Vračar, a potom i 4. aprila u Gimnaziji u Smederevu i 5. aprila u Narodnom pozorištu u Nišu.

“Vodič kroz kreativni dramski proces” plod je teorijskih promišljanja i praktičnih iskustava na polju kreativne drame. Svako poglavlje zamišljeno je kao odgovor na jedno od pitanja sa kojim se susreće pedagog tokom vođenja kreativnog dramskog procesa.

“Vodič” je organizovan tako da se može čitati od početka do kraja, ali i dijagonalno - u zavisnosti od trenutnih potreba i interesovanja.

Namenjen je svim potencijalnim učesnicima u kreativnom procesu, jer obrađuje sve faze procesa – od toga zašto se opredeliti za ovaj način rada, kako skupiti grupu, kako je voditi, kako doći do teme, kako ideje realizovati i napraviti predstavu i kako zajednici prezentovati rad.

S obzirom na veliku moć da razvija ključne kompetencije u koje spada i socijalna i interkulturna komunikacija, autori “Vodiča” se nadaju da će kreativna drama uskoro steći zasluženo mesto i u obrazovnom sistemu u Srbiji.

U “Vodiču” su okupljeni autori koji su potekli iz Školigrice i Škozorišta u Beogradu, Dramskog studija Doma pionira u Beogradu, te inostranih škola kao što je Škola Žak Lekok u Parizu, ali i iz građanskih organizacija, omladinskih pozorišta i grupa u Srbiji koje spontano koriste kreativni stvaralački i pedagoški pristup.

Autori su: Anđelija Jočić, Miloš Dilkić, Bojana Škorc, Ivana Despotović, Milan Mađarev, Sunčica Milosavljević, Mina Sablić, Ivan Pravdić, Marina Milivojević-Mađarev, Smiljana Tucakov, Nataša Milojević, Jelena Stojanović, Zoran Rajšić i Dubravka Subotić.

Glavni i odgovorni urednik je Sunčica Milosavljević, urednik je Marina Milivojević-Mađarev, a izdavač Bazaart iz Beograda, sa čijeg će sajta bazaart.org.rs “Vodič kroz kreativni dramski proces” uskoro moći da se besplatno preuzme u elektronskoj formi.

U okviru projekta IDEAL, inače, tīm dramskih i plesnih pedagoga radio je sa oglednim grupama nastavnika u četiri grada u Srbiji na edukaciji za dramski rad s mladima u cilju unapređenja kulture dijaloga i tolerancije prema različitostima. Osnovu metode predstavlja upravo kreativni dramski proces kao pristup koji se koristi za ostvarivanje učenja.

Prema navodima autora projekta, učenje kroz kreativnu dramu je učenje za život - kroz iskustvo dramske igre učesnici povezuju lična pitanja i doživljaje sa predmetom učenja - na primer sa istorijskim događajima ili temom i radnjom književnog dela.

U kreativnom procesu najvažniji je sam proces kao iskustvo stvaranja i učenja - kako za učesnike, tako i za pedagoga. Zamišljanjem i odigravanjem, učenje postaje deo čulnog, telesnog, emotivnog i intelektualnog iskustva. Ono postaje lično, duboko doživljeno znanje i sastavni deo ličnosti. Svi učesnici ravnopravno učestvuju u kreativnom procesu - na primer nastavnik i učenici. Pozorišna predstava koja može (i ne mora) da nastane iz tog procesa zajedničko je delo svih učesnika - članova kreativnog tima.

Kreativna drama mladim ljudima daje glas, omogućava im da saopšte ono što imaju potrebu da iskažu, na način snažan, dirljiv i kreativan u isti mah, a taj glas se čuje daleko i ostavlja dubok trag. Ona je možda najneposredniji način kojim pedagog može učenicima da približi nastavno gradivo. Kroz igru na planu fikcije, učenik upoznaje ličnosti, teme i vrednosti iz književnosti, psihologije, istorije, stranog jezika i brojnih drugih predmeta.

Povlačenjem paralele između sopstvenih iskustava (ličnih materijala) i gradiva (npr. teksta iz drugog vremena ili kulture), učenik stiče dublje razumevanje materije, a njenom kreativnom interpretacijom razvija sposobnost tumačenja i primene gradiva. Odnos prema učenju se značajno menja. Budući da dramski proces uvek tematizuje lične materijale članova grupe, učenici postaju autori i vlasnici svog procesa učenja i znanja. Prostor učenja prestaje da bude prostor pritiska i prinude, i osvaja se kao sopstveni prostor u koji mladi investiraju vreme, energija i emocije.

Kroz dramsko stvaralaštvo, učenici razvijaju maštu, spontanost, inventivnost, inteligenciju, emotivnost, a pre svega empatiju – sposobnost da razumeju druge ljude, njihove motive i osećanja, da se prenesu u njihovu poziciju, da proniknu u njihove ambicije i ciljeve. Dramski proces omogućava da učenici kroz maštu i igru istraže vrednosti, stavove, različite uloge i perspektive. U saradnji i razmeni sa drugima, mladi ljudi razvijaju veštine dijaloga, zastupanje sopstvenog i uvažavanje tuđeg mišljenja, spremnost na kompromise, i ispitivanje različitih rešenja zamišljenih i stvarnih događaja.

Zajednički rad stvara bolje i otvorenije veze i odnose među učesnicima, ali i sa pedagogom. Razvijaju se solidarnost, odgovornost i samopouzdanje, veštine timskog rada, preuzimanje i prepuštanje vođstva, što su sve važne lične i životne kompetencije.

Učenici iskazuju veću motivaciju da aktivno učestvuju, a organizacija časa je drugačija. Iskustva nastavnika u praksi pokazala su da kada mladi ljudi znaju da će na času raditi na ovaj način, u većem broju na čas dolaze spremni, sa naučenom lekcijom ili pročitanom lektirom. Konačno, ako upitate mlade ljude što je za njih najvažnije, većina će odgovoriti da je čas mnogo zanimljiviji, da se tako lakše nauči i ne zaboravlja naučeno, da im pomaže da međusobno bolje komuniciraju i postaju bolji drugovi. Odlučujuće za takav oblik rada je prilika da se izazove promena.

Kreativna drama stoga osnažuje mladog čoveka za preduzimanje inicijative, priprema ga za aktivnog učesnika u oblikovanju sopstvenog životnog okruženja i doprinosi kulturi dijaloga kroz razmenu mišljenja, stavova i vrednosti sa drugima.

Osim Baazarta, u projektu IDEAL učestvuje još pet organizacija iz Srbije (Tvrđava teatar i Omladinsko pozorište PATOS iz Smedereva, Centar za kreativno odrastanje i multikulturalnu saradnju CEKOM i Međuopštinsko društvo za strane jezike i književnost iz Zrenjanina i Centar za razvoj civilnih resursa iz Niša) i francuska organizacija Rudel iz Karkasona.

U razvoju programa sarađuju stručnjaci Tima za obrazovanje i kulturu TOK, DDT Kreativnog centra za pokret, OCD Zdravo da ste i Centra za likovno obrazovanje Šumatovačka iz Beograda.

Strateški partneri u tom projektu su gradska opština Vračar i Ogledna osnovna škola “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, Železničko-industrijska škola u Smederevu, Kulturni centar Zrenjanina, Otvoreni klub u Nišu i Prijatelji dece opštine Novi Beograd, kao partner izuzetne motivacije.

U programu su posvećeno i kreativno učestvovali nastavnici i dramski pedagozi iz škola i centara za mlade u Beogradu, Zrenjaninu, Smederevu, Nišu, kao i Smederevskoj Palanci, Kovinu, Sečnju, Novom Bečeju, Banatskom Karađorđevu, Mužlji, Srpskoj Crnji, Leskovcu, Zaječaru, Vranju i drugim mestima. Učešće u tom programu edukacije u ovoj fazi nije im donelo pragmatičnu korist, već pre svega otvorilo horizonte novih iskustava i znanja.

(SEEcult.org)