KND: Neposredni konteksti 1/3
Milorad Mladenović - Neposredni konteksti, Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, 17. novembar - 10. decembar 2016.
1/3 Kritičarka na delu: Una Popović, istoričarka umetnosti
Istoričarka umetnosti Una Popović, kustoskinja Salona Muzeja savremene umetnosti, vidi izložbu Milorada Mladenovića “Neposredni konteksti”, održanu u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, kao svojevrsni nastavak njegove prethodne samostalne izložbe u Salonu MSU 2011. godine (Strah od ništa) koji pokazuje da je Mladenović jedan od najlucidnijih umetnika na domaćoj sceni, vrlo politički osvešćen i vrlo angažovan.
“Mladenović u svom radu prožima vizuelnu umetnost i arhitekturu i, kroz višemedijske instalacije i razne objekte, zapravo teži da ukaže na pitanje savremenosti i aktuelnog društvenog stanja”, navela je Una Popović u prvoj od tri epizode serijala Kritika na delu o Mladenovićevoj izložbi “Neposredni konteksti”, organizovanoj povodom nagrade KCB-a koju je dobio na 55. Oktobarskom salonu 2014.
Iako se izložba u Likovoj galeriji KCB-a razlikuje od izložbe u Salonu MSU u medijskom i koncepcijskom smislu, Una Popović ističe da se nadovezuje na njegov način promišljanja, delovanja i gradnje dela, pa se kroz te dve izložbe zapravo može interpretirati umetnička delatnost Mladenovića.
“Kontekst sam po sebi može da bude vrlo apstraktan, ali je u Mišinom delovanju vrlo zanimljiv. Pre svega, on je arhitekta po obrazovanju, ali i likovni umetnik, i kontekst je za njega vrlo bitan”, navela je Una Popović, dodajući da se to vidi u svim njegovim radovima, i onim koji se tiču samostalnog delovanja, i učešća na grupnim izložbama.
Mladenovićevo konstantno obrazlaganje koncepta Una Popović povezuje sa arhitektonskim delovanjem za koje je kontekst uvek bitan.
“To je odnos prema drugome, tvoje viđenje onog drugog, za koga radiš ili izvesnu zgradu koju gradiš, a onda i kako će taj drugi da deluje u odnosu prema tebi, ili prema drugome, prema zajednici… Dakle, samo pitanje konteksta kod Milorada je vrlo složeno, ali vrlo fino izvedeno kroz izvesne male, suptilne gestove kojima nas upućuje na svoje okruženje, a kroz to jedno temeljnije obrazlaganje i artikulaciju društvene javne sfere”, navela je Una Popović.
Izložba “Neposredni konteksti” sastoji se od sedam ciklusa, odnosno sedam radova koji su u funkciji manjih celina, koje je Mladenović želeo da interpretira, odnosno predstavi kao izvesne gestove.
Izložba zahteva i angažovanje same publike.
“Kada se susretnete sa izložbom, morate da se angažujete, da je interpretirate. Miša je jako zanimljivo napravio tu liniju ili dijagram na koji način možemo posmatrati izložbu, a time i učitavati kontekste. Dakle, to je dijagram javnog, privatnog i njegovog radnog okruženja”, navela je Una Popović, ukazujući i da je izložba vrlo lična i na izvestan način interpretira Mladenovićeve različite pozicije, možda čak i fiktivne.
Postavka je podeljena na dva dela, pri čemu prvi podrazumeva javnu, društvenu sferu, a drugi privatnu. U drugom delu, kako je primetila, ima veći broj radova nego u prvom, pa prave određenu gužvu – počev od slike vanrednih profesora sa akademije, preko fotografija smederevske Železare i jednog rada iz 2011. godine, koji je predstavljen i u Salonu MSU, do jednog od njegovih najboljih radova – ciklusa fotografija stolica. Svim tim radovima Mladenović povezuje svoj kontekst, odnosno poziciju odakle deluje.
Kao posebno zanimljivu, Una Popović je izdvojila i fotografiju u centralnom delu naslovljenu “Most na reci Ibar sa severne strane Kosovske Mitrovice” koja, u stvari, ne ukazuje na bilo šta posebno kao slika jednog kafića u noćnom ambijentu, sa palmama, trskom..
“Imate prikaz jednog relaksiranog, opuštenog mesta, ali samim tim što pročitate taj naziv, vi već otkrivate izvesnu tenziju. Most je tu koji spaja sever i jug, ili Srbe i Albance, i odatle se, u stvari, u tom mirnom jednom predelu iz kojeg on slika i fotografiše, dešava ta jedna tenzičnost, uvek jedan neminovan susret, koji će eventualno eskalirati u nešto”, navela je Una Popović.
U Mladenovićevim radovima, kako je istakla, uvek postoji iskaz, stav, rečenica.
“To prosto nisu samo slike… u većini slučajeva imate njegovu reč”, navela je Una Popović, navodeći da i rad “Pisma prijatelju” ukazuje na Mladenovićevu sposobnost da vrlo lucidno okarakteriše stanje društva, prošlost, današnju situaciju i savremenost.
U tom smislu je, kako je dodala Una Popović, zanimljiva i razglednica koju je pisao Marku Cukenbergu: “Dragi Marko, razmišljao sam jutros o pismima koje sam ti poslao. Na trenutak me je uplašilo previše istorije ili previše sećanja u arhivi. Pitam se zašto me nije više zanimljivo da ti prepričavam sadašnjost, socijalni i politički kontekst moje zemlje, probleme sa Savamalom, migrantima ili zatvorenim muzejima, sudovima, medijima, korupciji…”
Prema rečima Une Popović, ti mali suptilni gestovi ne odražavaju samo stav umetnika, već podstiču i posetioca izložbe na promišljanje i otvorenije javno angažovanje i delovanje u vezi sa raznim socijalnim situacijama.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Svaku izložbu koja je u fokusu pratiće po tri priloga iz ugla različitih likovnih kritičara/kustosa/istoričara umetnosti, koji će biti emitovani na portalu SEEcult.org i njegovom YouTube kanalu, kao i na Fb strani projekta Kritika na delu
_ _ _
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2016.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
