Nostalgija u pokretu
Međunarodna konferencija “Nostalgija u pokretu” biće održana 29. i 30. septembra u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, a okupiće stručnjake iz različitih disciplina kojima je tema postkomunističke nostalgije bliska i interesantna i koji će učestvovati u diskusiji o aktuelnim pitanjima u toj oblasti.
Predstave nostalgije, nostalgija i muzeji/lokaliteti baštine, muzealizacija nostalgije, izvođenje nostalgije, nostalgija i identitet i politička dimenzija nostalgije, među temama u konferencije u MIJ koja je deo međunarodnog projekta “Heroji koje volimo. Ideologija, identitet i socijalistička umetnost u novoj Evropi” (Heroes We Love).
Direktorka MIJ Neda Knežević izjavila je da će konferencija biti i prilika za razgovor o dilemama i izazovima sa kojima se suočavaju muzeji i slične institucije baveći se neizbežnim pitanjima kulture sećanja, drušvenog pamćenja i nostalgije.
Nostalgija je prisutna u mnoštvu manifestacija u različitim nišama savremene kulture. Ovaj koncept privlači pažnju istraživača koji mu nalaze tragove u širokom spektru pojava od medija, popularne kulture, marketinga, politike, ličnih sećanja, u pokušaju da razumeju kako pamtimo i kako se sećamo svoje prošlosti, i koja je uloga nostalgije u tim procesima. S druge strane, širenje nostalgije u postkomunističkim zemlјama često je smatrano neusklađenošću sa sadašnjošću i njenim zahtevima. I pored toga, dosta istraživača predlaže da treba pažlјivije da slušamo poruke nostalgičnih narativa i praksi, naveo je MIJ u najavi konferencije.
Turisti ispred skulpture Maršal Tito Antuna Augustinčića u Muzeju istorije Jugoslavije
Muzej istorije Jugoslavije jedno je od klјučnih mesta sećanja na Jugoslaviju. U njegovom sklopu nalazi se Kuća cveća, gde je sahranjen Josip Broz Tito. Privlači mnoge posetioce i znatiželјne turiste, ali i brojne Titove obožavaoce koji i dalјe obeležavaju datume koji su se slavili u socijalističkoj Jugoslaviji.
Središnji motiv jugonostalgije i titostalgije jeste proslava 25. maja, koji je u dane SFRJ bio glavna svetkovina Titovog rođendana i Dan mladosti. Više od tri decenije nakon Titove smrti i dve decenije nakon raspada Jugoslavije, ta proslava i dalјe živi, ali više je ne organizuje država, već individualni čuvari sećanja i njihova udruženja. Ta lična sećanja često su u sukobu s zvaničnim narativima, navedeno je u najavi konferencije.
Među učesnicima su najavljeni dr Mitja Velikonja (Ideološki potencijali jugonostalgije), dr Tanja Petrović (Zašto je nostalgija (politički) važna: sećanje na industrijski rad u socijalističkoj Jugoslaviji), dr Dragan Markovina (Novo čitanje Jugoslavije: Od nostalgije prema artikuliranoj političkoj pobuni), dr Branislav Dimitrijević (Klasni karakter nostalgije), dr Ana Hofman (Politike sentimentalnosti: Ka afektivnosti postsocijalizma), Milica Popović (Jugonostalgija - meta-nacionalni narativi sećanja poslednjih pionira), dr Nevena Skrbić Alempijević (Otjelovljenje sjećanja, komemoriranje prošlosti: Proslave Dana mladosti u Kumrovcu), dr Mjuriel Blev (Pisanje istorije komunizma u Češkoj: Politička korektnost vs. nostalgija/retro), dr Nikolaj Vukov (Bivši dan socijalističke pobede: 9. septembar u ritualnim ceremonijama Bugarske nakon 1989), dr Svetla I. Kazalarska (Moje detinjstvo, stvarno i magično. Postkomunistička nostalgija u muzeju komunizma), Marija Đorgović (Muzej kao medijator sećanja – Baviti se nostalgijom u MIJ), Nataša Jagdhuhn (Nasleđe koje (se) hoda. Performans kao metod prenošenja konfiskovanog sećanja i identiteta) i dr Nela Milić (Izvođenje nostalgije).
25. maj u MIJ
Projekat “Heroji koje volimo” realizuju partneri iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Albanije, Poljske i Bugarske, uz podrsku Evropske komisije i Allianz Kulturstifung, a bavi se nasleđem socijalističke umetnosti u Novoj Evropi i fokusira na najvažnije teme, probleme i mogućnosti tog umetničkog perioda.
Projekat obuhvata seriju izložbi, intervencija u javnom prostoru, međunarodne konferencije i radionice.
Nosilac projekta je Umetnička galerija Maribor, uz koju učestvuju i BLOK iz Zagreba, Centar za savremenu umetnost (SCCA) iz Sarajeva, Tirana Art Lab iz Tirane, Centar za savremenu umetnost Laznia iz Gdanjska, Institut za etnologiju i folkloristiku pri Etnografskom muzeju u Sofiji – IEFSEM, Muzej istorije Jugoslavije iz Beograda, Primorski univerzitet i Centar plesa iz Maribora.
Program konferencije u MIJ nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
