Preminula Katarina Obradović
Čuvena primabalerina i balet-majstor Narodnog pozorišta u Beogradu Katarina Obradović, koja je bila jedan od osnivača Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS), kao i Saveta za umetničku igru Jugoslavije (pri CID-UNESCO) i članica uprave te organizacije u Parizu, preminula je 1. septembra u Beogradu u 89. godini.
Katarina Obradović će biti sahranjena 6. septembra u 13 sati na Novom groblju u Beogradu, nakon opela koje počinje u 12.30, saopštilo je Narodno pozorište. Datum komemoracije biće naknadno objavljen.
Čuvena baletska umetnica i dobitnica brojnih nagrada, među kojima su i Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem, priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i nagrada UBUS-a za životno delo, posvetila je ceo život i karijeru Baletu Narodnog pozorišta, čiji je šef bila od 1965. do 1969. godine.
Rođena 1928. godine u Beogradu, školovala se u baletskoj školi Lujo Davičo, a stručno usavršavanje na GITIS-u u Moskvi (kod čuvenih sovjetskih pedagoga Semjonove, Petrove, Zaharova, Elijasa) i u Parizu (kod Gzovskog), kao i završene studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odseku za istoriju umetnosti, uticali su na formiranje njenog umetničkog profila širokog spektra i obrazovanja. Posle završene karijere prima balerine 1970. godine, nastavila je umetnički rad kao pedagog-repetitor Baleta i asistent domaćim i stranim koreografima. Veliko znanje ugradila je u beogradski Balet kroz rad sa solistima i ansamblom, a 1997. stekla je zvanje balet-majstora.
Katarina Obradović i Žarko Prebil
Antologijsku predstavu Leonida Lavrovskog “Žizelu” obnovila je sa velikim uspehom na matičnoj sceni 1991. godine. Tu predstvu u vlastitoj autorskoj realizaciji ostvarila je i na scenama u Napulju (1985), Ljubljani (1981) i Splitu (1978). Balet “Krcko Oraščić” postavila je u Klagenfurtu 1986, a Labudovo jezero u Ljubljani 1987. Fokinove “Polovecke igre” postavila je na scenama u: Ljubljani, Skoplju i Novom Sadu.
Prema originalnoj koreografiji Mihaila Fokina, postavila je “Silfide” i “Polovecke igre” u Narodnom pozorištu u Beogradu 1999.
Katarina Obradović prvi put je nastupila na sceni u Rodinom pozorištu, prvom dečjem pozorištu u Beogradu, koje je vodila Gita Predić, ćerka Branislava Nušića, i to u ulozi Pepelјuge. Tada je prvi put osetila vezu scene i publike i izgradila ličnu disciplinu, koja ju je pratila kroz ceo potonji profesionalni i lični život, navela je o njoj istoričarka i kritičarka umetničke igre Milica Zajcev u “Pozorišnim novinama” (2010).
Članica beogradskog Baleta postala je još kao učenica 1945. godine, a 1947. dobila je stipendiju za školovanje u Moskvi. Iako se zbog zategnutih političkih odnosa dve zemlje već 1948. vratila u Beograd, o tom periodu je navela da je već tada počela da shvata da “umetniku nije dovolјna samo igra, već i da postoje određeni intelektualni prostori, kojima treba dopuniti igru...”
Prvu glavnu ulogu odigrala je 1950. godine – Knjeginicu u “Baladi o jednoj srednjovekovnoj lјubavi”.
Tokom naredne dve decenije usledile su brojne uloge lirskog klasičnog repertoara, kao i karakterne role u domaćim i inostranim baletima. Uspešno je igrala u “Žizeli” naslovnu ulogu i Mirtu, bila je Odeta i Odilija u “Labudovom jezeru”, zatim Julija, Pepelјuga, Zarema, solistkinja u “Silfidama”, “Kralјici ostrva”, “Kineskoj priči”, “Orfeju”, “Jolandi”, kao i u domaćem repertoaru – baletima “Ohridska legenda”, “Đavo na selu”, “Licitarsko srce”, “Vibracije”, “Simfonijski triptihon” i drugim, te u solističkim deonicama baletskih delova u operama.
Na pitanje šta je u ovom bogatom i raznovrsnom repertoaru najviše odgovaralo njenom afinitetu, odgovorila je: “U prvom redu volela sam igru, bez obzira da li je ona klasična ili karakterna. Meni je bilo važno da me ona ispunjava. U tradicionalnom klasičnom repertoaru čini mi se da sam imala osećaj za stil, a u karakternim ulogama sam se nekako 'osećala svojom'”.
Obradovićeva se, prema navodima Milice Zajcev, tri decenije uspešno bavila repetitorskim radom, prvenstveno sa solistima, uvek imajući na umu kako treba da profesionalno usmerava individualne osobenosti svakog igrača, ne pokušavajući da reprodukuje sebe.
Bila je više puta članica međunarodnog baletskog žirija na takmičenju u Varni, kao i u Moskvi, Japanu, te u Rimu i Tunisu.
Radila je koreografije i za televiziju i realizovala predstave klasičnog repertoara u Napulјu, Beogradu, Novom Sadu, Splitu i Skoplјu.
(SEEcult.org)
