• Search form

03.06.2012 | 16:12

Marković i Bokova

Marković i Bokova

Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Srbije Predrag Marković sastao se 3. juna u Mostaru sa generalnom direktorkom UNESKO-a Irinom Bokovom, koja ga je, kako je saopšteno, još jednom uverila da UNESKO dosledno stoji iza potvrđenih načela i međunarodnih dokumenata, kakav je Rezolucija UN 1244 o Kosovu, i zaštita spomenka u Srbiji koji su na Listi svetske kulturne baštine.

Tokom polučasovnog prijateljskog razgovora, održanog u okviru Samita šefova država Jugoistočne Evrope, izraženo je zadovoljstvo zbog realizacije projekata u prethodnih godinu dana, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Bokova je, kako je navedeno, još jednom čestitala Srbiji na izboru u članstvo Komiteta UNESKO-a, kao i na sprovođenju aktivnosti koje su dogovorene na prethodnom Samitu, održanom početkom septembra 2011. godine u Beogradu i Viminacijumu.

Ministar je zahvalio na uspehu inicijative “Kultura, most ka razvoju” koji je Irina Bokova inicirala u oktobru prošle godine posle Samita u Viminacijumu, a namenjena je zemljama Jugoistočne Evrope.

Obraćajući se učesnicima Samita, organizovanog na temu “Versko, kulturno i istorijsko nasleđe kao osnova intenzivnije saradnje među državama", Marković je izrazio nadu da će se na UNESKO-voj Listi svetske kulturne i prirodne baštine, pored Starog Rasa i Sopoćana, manastira Studenice i Gamzigrada- Feliks Romulijanr, naći i drugi spomenici koji se danas nalaze na tentativnoj listi UNESKO-a, kao što su: manastir Manasija, Caričin grad i istorijsko mesto Bač i tvrđava u Smederevu.

Marković je istakao i da je Srbija spremna da radi i na regionalnoj nominaciji Đurđevdana na UNESKO-vu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa u saradnji sa zemaljama iz regiona.

“Samo uključivanjem svih zainteresovanih strana moguća je uspešna realizacija, a biće izbegnuta i dosadašnja praksa jednostranih nominacija koje su imale manju podršku i manje izgleda da budu privlačne u sve većoj konkurenciji na univerzalnom nivou. Upravo iniciranje i rad na zajedničkim nominacijama kako za UNESKO-vu Listu svetske kulturne i prirodne baštine tako za UNESKO-vu Reprezentativnu listu za nematerijalo kulturno nasleđe predstavlja najbolji oblik saradnje zemalja regiona i njegovo pozitivno predstavljanje svetu”, rekao je Marković.

Marković je istakao i da je danas gotovo nemoguće kulturu i umetnost zatvoriti u bilo koje okvire.

“Po svojoj prirodi i svojom snagom, kultura otvara nove puteve, pomera granice i inspiriše korisnike i stvaraoce. Istorija, ali i naša svakodnevnica, uče nas da je nemoguće sagledati kulturu jednog naroda bez uzimanja u obzir pojedninačne kulture svih naroda u okruženju, kao i uticaj civilizacija sveta koje stvaraju raznoliki kulturni pejzaž”, rekao je Marković, izražavajući zadovoljstvo što je Samit organizovan u Mostar, gradu koji baštini Stari most i koji je “bio i trebalo bi da bude simbol interkulturnog dijaloga i pomirenja u regionu”.

Samit u Mostaru okupio je delegacije desetak zemalja iz regiona, a otvorio ga je predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.

Učestvuju i predsednik Crne Gore Filip Vujanović, predsednik Albanije Bamir Topi i predsednik Makedonije Đorđe Ivanov. Srbiju predstavlja ministar kulture Predrag Marković, Hrvatsku zamenik ministra kulture Berislav Šipuš, Rumuniju ministar kulture Mircea Diaconu, Bugarsku zamenik ministra kulture Georgi Stoev, Grčku ambasador Carolos Gadis, Sloveniju ambasador Andrej Graseli, a Tursku zvaničnica Ministarstva kulture Senay Baser.

Samitu prisustvuju i predstavnici Delegacije Evropske unije u BiH i Ureda Saveta Evrope u BiH.

Prethodni Samit šefova država JIE organizovala je Srbija početkom septembra 2011. u Viminacijumu, kada je prvi put takvom sastanku prisustvovala i generalna direktorka UNESKO-a.

Prvi Samit šefova država Jugoistočne Evrope održan je 2003. godine u Ohridu, a potom su samiti organizovani i u Tirani, Varni, Opatiji, Bukureštu i Sibiuu, Atini, na Cetinju i u Istanbulu.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r