• Search form

01.04.2012 | 21:25

Zabrinutost za sudbinu stripa

Zabrinutost za sudbinu stripa

Stripovi, veoma popularni u nekadašnjoj Jugoslaviji, polako nestaju, primoravajući mlade autore da oprobaju ruku u inostranstvu.

Piše: Dimitrije Bukvić

Fanovi stripa strahuju da bi srpski stripovi zajedno sa mladim crtačima mogli da iščeznu zbog opadanja prodaje i nezainteresovanosti nadležnih. Prošlog oktobra oko 70 izdavača i crtača potpisalo je apel kojim su osudili odluku Ministarstva kulture iz 2010. da ne uvrsti stripove u spisak publikacija za nabavku biblioteka.

“Nedostatak podrške izdavačima u srži je problema zašto je stanje stripa u Srbiji loše”, piše u javnom pismu Udruženja strip umetnika Srbije.

Izdavači ne mogu da ostvare profit na domaćim stripovima, pa se retko odlučuju da ih finansiraju i uglavnom otkupljuju prava za stripove koje su domaći autori objavili u inostranstvu.

Jedina nada za mlade i talentovane srpske autore jeste da samostalno finansiraju svoj prvi strip, pa da ga zatim ponude izdavačima u inostranstvu.

Na najnižim granama

Stripovi su nekada predstavljali jedan od stubova jugoslovenske umetničke scene. 70-ih i 80-ih neka izdanja prodavana su u milionskim tiražima, bilo samostalno ili u magazinima. Oni uspešni, poput stripa “Cat ClawBranislava Keraca, sada čine deo istorije potkulturnog miljea bivše Jugoslavije.

Kao i mnoge druge, ova umetnost se preselila u podzemlje tokom 90-ih, u vreme Slobodana Miloševića.

U međuvremenu, zbog rata i inflacije, neki od najvećih izdavača stripova, poput “Dečjih novina”, “Dnevnika” i “Marketprinta”, obustavili su rad, zbog čega su stripovi postali ekskluzivan proizvod namenjen fanovima i kolekcionarima.

Novu generaciju srpskih autora, koja se pojavila nakon 2000. godine, čine strip crtači poput Alekse Gajića i Dražena Kovačevića.

Razočarani zbog malog interesovanja za stripove u Srbiji, njih dvojica su, kao i mnogi drugi, ugovore potpisali sa stranim izdavačkim kućama.

Fatalna odluka

Godinama su mala zarada i visoki troškovi proizvodnje predstavljali probleme sa kojima su se suočavali svi izdavači stripova. Ipak, u ovom trenutku najveća briga onih koji učestvuju u proizvodnji stripova jeste nedostatak državne podrške.

Od 2003. godine stripovi su se uvek nalazili na listi publikacija Ministarstva kulture Srbije. Sa ove liste biblioteke biraju publikacije koje će za njih otkupiti država. Prošle godine, međutim, ova tradicija je prestala, i izdavači kažu da bi to moglo da ih uništi.

Igor Marković, urednik “System Comics-a”, jedan od potpisnika oktobarskog pisma, očekivao je da će u 2011. dobiti 600.000 dinara (oko 6.000 evra) od republičkog otkupa knjiga za biblioteke.

Markovićeva izdavačka kuća objavila je u 2010. godini 11 stripova, delimično zahvaljujući novcu Ministarstva kulture. Osam stripova uradili su domaći autori. Međutim, Marković ne očekuje da će takav rezultat ponoviti i ove godine.

Iako Ministarstvo i dalje finansijski podržava festivale stripova, izdavači i autori kažu da su subvencije i poreske olakšice ključni instrumenti za stimulisanje posrnulog tržišta stripa.

Umesto da uvoze stripove i za njih plaćaju autorska prava stranim kompanijama, domaći izdavači smatraju da bi bilo mnogo bolje da stripove promovišu kao nacionalni brend.

Suma novca koju bi uspeli da zarade samo od državnog otkupa bila bi dovoljna za objavljivanje jednog strip albuma nekog od neafirmisanih mladih autora.

“Treba vam oko 7.000 evra da objavite crno beli strip na 50-ak strana”, kaže Marković.

Marković kaže da ne može da pokrije troškove proizvodnje domaćih dela i da zato autorska prava za stripove uglednih srpskih autora kupuje od evropskih izdavača, pa ih onda predstavlja u Srbiji.

U Ministarstvu kulture kažu da komisija za otkup publikacija tretira stripove kao bilo koje druge publikacije.

“Komisija koja je razmatrala materijal prijavljen na konkurs rukovodila se prvenstveno kvalitetom publikacija i njihovom pogodnošću za bibliotečko korišćenje”, piše u odgovoru Ministarstva za Balkan Insajt.

Ministarstvo je podvuklo i da ono sufinansira festivale stripa i publikacije kroz regularne konkurse.

U 2011. Ministarstvo je sufinansiralo “Konferenciju stripa” u Kragujevcu u vrednosti od 200.000 dinara (2.000 €), kao i “Zigomar” izložbu stripa u Pančevu sa 120.000 dinara (1.200 €), Strip takmičenje u Dečjem kulturnom centru sa 100.000 dinara (1.000 €) i časopis alternativnog stripa “Aždaha” iz Kragujevca.

Ugledati se na Francusku

Srpski strip crtači koji rade u inostranstvu kažu da ovakva pomoć nije dovoljna da oživi domaće tržište stripova. Oni smatraju u da bi država trebalo da doprinese više, tako što će se ugledati na evropske zemlje koje sufinansiraju izdavače i nude im poreske olakšice.

Dražen Kovačević, jedan od brojnih srpskih strip crtača koji rade za izdavače u Italiji, Francuskoj, Belgiji i SAD, kaže da bi država trebalo da primeni isti recept kao što je Francuska primenila na svom tržištu stripova.

“Stripovi su u Francuskoj brend, kao što su vino ili sir, tako da država daje subvencije i poreske olakšice čak i najvećim izdavačima,” kaže on.

“Stripovi su jednaki sa drugim vrstama umetnosti, a izdanja stripova su obično u vrhu najprodavanijih knjiga u Francuskoj,” dodaje Kovačević, koji veruje da bi stripovi mogli da postanu nacionalni brend Srbije zbog veštih mladih autora čiji je rad “uporediv sa bilo kojom produkcijom u svetu”.

Ovaj uspešni crtač koji radi za francusku kompaniju “Soleil”, kaže da nedostatak državne pomoći ograničava proizvodnju stripova na periodične albume umesto da se proizvode kao serijali u nastavcima.

“Nažalost, ne mogu da zamislim da autor u Srbiji potpiše ugovor sa izdavačem za strip serijal koji bi zaradio novac za obojicu”, zaključuje Kovačević.

Vladimir Vesović, strip autor koji još radi u Srbiji, smatra da njegove kolege i on imaju pravo na isti tretman kao i pisci koje ministarstvo šalje svake godine na najveći svetski sajam knjiga u Frankfurtu.

“Ministarstvo vodi pisce u Frankfurt – zašto to ne čine i sa strip crtačima, i odvedu ih na najveći evropski festival stripa u Angulemu u Francuskoj”, pita
Vesović.

Ministarstvo kulture, međutim, kaže da pokušava da predstavi srpsku nacionalnu kulturu i srpske autore u odnosu na program sajma na kom učestvuje.

“Kada bi tema nekog od takvih sajmova bila strip, Ministarstvo bi organizovalo nastup strip autora i izdanja”, piše u odgovoru.

Zadržati domaće talente

Izdavači kao i strip crtači bi, logično, voleli da država odvaja više novca za sufinansiranje proizvodnje stripova. Oni kažu da je pomoć posebno
neophodna mladim umetnicima, kako bi ostali u Srbiji.

Igor Marković kaže da bi plaćanje honorara autorima iz državnog budžeta bila najefektnija mera koja bi pomogla da se odneguju nove generacije autora.

“Ako bi država pokrivala troškove autora, koji iznose najmanje 100 evra po stranici, mogli bismo da stvorimo uglednu produkciju koju bismo predstavljali u inostranstvu,” kaže Marković.

On smatra da je pogrešno to što mnogi mladi autori praktično poklanjaju svoje stripove domaćim izdavačima “samo da bi dobili makar kakvu referencu za potencijalne internacionalne klijente”.

Vladimir Vesović, predavač u beogradskoj školi stripa “Đorđe Lobačev”, kaže da ima mnogo mladih talenata u Srbiji, ali da oni nemaju priliku da objave svoj rad.

Srbija bi trebalo da počne da ulaže u svoje strip crtače. “Apsurdno je da kupujemo naše autore iz inostranstva, umesto da ih prodajemo po svetu”, kaže on.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.

digitalizacija, kragujevac
Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.