Zamračena planeta

Ajfelov toranj, Big Ben, rimski Koloseum, Brandenburška kapija, Empajer Stejt Bilding, egipatske piramide, sidnejska Opera i Zabranjeni grad u Pekingu, kao i najviša zgrada na svetu - Burj toranj u Dubaiju, neka su od čuvenih zdanja koja su ostala 27. marta u mraku, u okviru globalne akcije “Sat za našu planetu”, u organizaciji Svetskog fonda za prirodu (WWF).

Ajfelov toranj, Big Ben, rimski Koloseum, Brandenburška kapija, Empajer Stejt Bilding, egipatske piramide, sidnejska Opera i Zabranjeni grad u Pekingu, kao i najviša zgrada na svetu - Burj toranj u Dubaiju, neka su od čuvenih zdanja koja su ostala 27. marta u mraku, u okviru globalne akcije “Sat za našu planetu”, u organizaciji Svetskog fonda za prirodu (WWF).

Milioni ljudi ugasili su i u svojim kućama svetla na jedan sat, pridruživši se simboličnoj protestnoj akciji i pozivu na postizanje dogovora o smanjenju zagađenja.

Oko 4.000 gradova u više od 120 zemalja priključilo se akciji, isključivanjem ulične i dekorativne rasvete.

Organizatori akcije ne znaju koliko je tačno energije ušteđeno za sat vremena zamračenja planete, ali su izrazili nadu da će globalno učešće poslati jasnu poruku svetskim liderima da su ljudi širom sveta zabrinuti zbog globalnog zagrevanja i da očekuju konkretne poteze.

I ove godine bez osvetljenja ostale su piramide u Egiptu, a prema
navodima WWF-a, akcija je održana čak i u Katmanduu, gde je snabdevanje strujom i inače nestabilno.

Ajfelov toranj ostao je bez osvetljenja samo na pet minuta, iz bezbednosnih razloga, ali su ostali pariski simboli, uključujući Trijumfalnu kapiju, bili u mraku čitav sat.

Bakingemska palata i zgrada britanskog parlamenta takođe su zatamnjene, kao i Katedrala sv. Pavla i Rojal Albert Hol, a britanski premijer Gordon Braun, jedan od učesnika neuspešnog samita u Kopenhagenu krajem prošle godine, naredio je da se isključe svetla i u njegovoj rezidenciji u Londonu. Izjavio je da je neophodno hitno hvatanje u koštac sa problemom klimatskih promena kako zbog očuvanja životne sredine, tako i zbog budućnosti današnje dece.

U Rimu je isključeno i svetlo Trevi fontane, turističke atrakcije ovekovečene u filmu Federika Felinija u "La Dolce Vita", a u Moskvi Državni univerzitet, ogromni Lužniki stadion, kao i oblakoder-hotel “Ukrajina”.

Ruski zvaničnici izrazili su nadu da će ove godine biti premašeno prošlogodišnje učešće u akciji, kada je više od šest miliona ljudi u 20 gradova širom zemlje pozvalo na zaštitu planete. Ove godine učestvovalo je oko 40 gradova, uključujući i Kamčatku i Irkutsk.

Pojedini restorani u Vladivostoku dosetili su se da organizuju “veče uz sveće”, promovišući akciju “Sat za našu planetu” kao šansu za romantičnu večeru.

Ove godine u akciju se masovno uključila i Kina, u kojoj je u mraku ostalo tridesetak gradova, a u Japanu, drugoj po snazi svetskoj ekonomiji, zatamnjen je i memorijalni kompleks u Hirošimi, kao i Tokio toranj u japanskoj prestonici.

Kampanji su se i ove godine pridružili i istraživači na Antarktiku.

Akcija “Sat za našu planetu” održana je i u većini zemalja na Balkanu, a u Srbiji, koja drugi put učestvuje, “ambasador” kampanje bio je slavni naučnik Nikola Tesla, koji je još pre jednog veka postavljao pitanje koliki je kapacitet Zemlje i čiji je izum dvosmerne struje promenio svet.

U Beogradu su ostali u tami i Hram sv. Save i Crkva sv. Marka, kao i brojne administrativne zgrade i druga zdanja, a slično je bilo i u jos četrdesetak gradova koji su se uključili u akciju.

Akcija “Sat za planetu” pokrenuta je u Sidneju 2007. godine, kada je dva miliona domaćinstava i firmi ugasilo svoja svetla u znak protesta zbog klimatskih promena, izazvanih ljudskim faktorom.

U 2008. je učestvovalo više od 50 miliona ljudi širom sveta, a prošle godine više od milijardu u oko 4.000 gradova iz devedesetak zemalja, što je bila najveća javna demonstracija u istoriji borbe protiv klimatskih promena.

Sajt akcije “Sat za našu planetu” je www.earthhour.org

(SEEcult.org)