Protest i zahtevi nezavisne kulturne scene Zagreba
Predstavnici nezavisnih kulturnih organizacija u Zagrebu zatražili su hitnu korekciju nedavno objavljenog Programa javnih potreba u kulturi Grada Zagreba za 2012. godinu kojim je smanjen deo budžeta za nezavisnu produkciju.
Od Gradskog ureda za kulturu, obrazovanje i sport zatraženo je da objavi koje osobe i po kojim kriterijima su donele završne odluke o tom programu, čija je korekcija zatražena najkasnije do kraja marta tako da omogući da se rasporede ukupna sredstva koja su predviđena bila budžetom.
Takođe, od Gradske skupštine zatraženo je da se izjasni o Programu javnih potreba i, kako je navedeno na konferenciji za novinare 14. marta u književnom klubu Booksa, njegovim katastrofalnim posledicama za kulturu Zagreba.
Program javnih potreba u kulturi Zagreba za 2012. objavljen je pre nedelju dana, iako su odluke kulturnih veća, kao i gradski budžet, doneti još krajem 2011. Programom je za nezavisnu produkciju osigurano 44.438.000 kuna, što je čak 11.086.100 manje od iznosa predviđenog gradskim budžetom.
Predstavnici nezavisne scene konstatovali su stoga da Gradski ured za kulturu, obrazovanje i sport nije proveo odluku Gradske skupštine.
Istovremeno, kako su preneli, uprkos velikom smanjenju sredstava za nezavisnu produkciju, produkcije Gradskog kazališta Komedija ostvarile su povećanje od gotovo 70 odsto po pojedinačoj predstavi - u odnosu na prethodnu godinu (3.000.000 kuna za tri predstave, u odnosu na isti iznos za pet predstava 2011.). To se događa, kako je ukazano, baš u trenutku kada gradsku kulturu vodi čovjek koji je do juče radio u tom kazalištu.
“Očigledno je poslednja tri meseca Gradski ured iskoristio za uštimavanje odluka kulturnih veća. Na to upućuje i činjenica da ovogodišnja razrada Programa javnih potreba u kulturi ne sadrži čak ni šturo, dosad uobičajeno administrativno objašnjenje okvira finansiranja programa”, navedeno je u saopštenju, uz ocenu da je Grad Zagreb pokazao Programom javnih potreba u kulturi da nije spreman za ulazak u Evropsku uniju.
Kao primer je naveden podatak da samo organizacije okupljene u Savezu udruga Operacija grad u ovoj godini iz evropskih fondova mogu da povuku više od 450.000 evra investicija.
Kako bi se te investicije mogle realizovati potrebno je osigurati sredstva iz lokalnog budžeta u ukupnom iznosu manjem od cene jedne predstave GK Komedija (oko 100.000 evra). No, Grad Zagreb je, kako je saopšteno, osigurao oko 16.000 evra, čime se direktno onemogućavaju inostrane investicije u kulturu i prisiljavaju te organizacije na kršenje partnerskih ugovora i izlazak iz evropskih projekata.
“Ako Grad ostane pri svojim odlukama, zagrebačkoj kulturi biće uništen kredibilitet na evropskoj sceni, pa inostrani partneri više neće hteti da sarađuju s našim organizacijama”, poručili su predstavnici nezavisne kulture.
Dodali su da se, iako formalno ne postoji kulturna strategija Grada Zagreba, iz Programa javnih potreba u kulturi mogu iščitati ciljevi gradske kulturne politike.
“Ona kontinuirano uništava brojne projekte i organizacije koje se profesionalno i ozbiljno bave savremenom kulturom i umetošću, a istovremeno promoviše vašarske zabave i kvazitradicionalne manifestacije. Konačno, ključ za razumevanje netransparentne kulturne politike Grada Zagreba je mreža klijentelističkih odnosa koja se ovim Programom potvrđuje”, zaključili su predstavnici nezavisne scene.
Konferenciji za novinare prisustvovali su i predsednici veća za međunarodnu saradnju i urbanu kulturu i kulturu mladih, koji deluju pri Gradskom uredu za kulturu, obrazovanje i sport, koji su takođe kritikovali rad gradskih vlasti.
Predsednica Veća za međunarodnu saradnju Naima Balić navela je da Grad uopšte ne poštuje odluke veća i odbija da komunicira sa njim.
Naima Balić naglasila je da su prioritet njenog veća upravo bili evropski projekti kojima je potrebno lokalno sufinansiranje, ali je Ured za kulturu te prioritete ignorirao. Kako je istakla, uvik su najbolje ocenjeni programi nezavisnih organizacija, dok su programi ustanova redovno nedorečeni, zbog čega čudi da se tolika sredstva u međunarodnoj kulturnoj saradnji daju baš za programe ustanova.
Mario Kovač, predsednik Veća za urbanu kulturu i kulturu mladih, naveo je da su sva veća svoje evaluacije predala još 1. decembra 2011. godine, te da je Gradski ured poslednja tri meseca proveo u prekrajanju njihovih odluka.
“Zašto neki program ocenjen najvišom ocenom od veća dobija 14.000 kuna, a onaj ocenjen lošom ocenom dobija 150.000? Kako je moguće da jedna firma Neki Daniels d.o.o. za program koji nije bio prijavljen na konkurs dobije 150.000 kuna?”, rekao je Kovač, dodajući da u tom procesu nedostaje jedna karika: niko ne zna ko je taj koji odlučuje kome ide koja svota.
Ivana Hanaček iz udruge BLOK (Urbanfestival), dajući poređenje odobrenih iznosa za pojedine projekte, rekla je da je za Urbanfestival ove godine odobreno 50.000 kuna, što je nivo na kojem je taj festival finansiran pre deset godina. Nasuprot tome, Grad Zagreb je sebi odobrio 1,2 miliona kuna za razne manifestacije kojima se prati dolasci godišnjih doba.
Sabina Sabolović iz kustoskog kolektiva WHW - Što, kako i za koga navela je da Gradu Zagrebu bez ikakvog obrazloženja treba čak osam meseci da donese odluke o projektima, dok EU za samo pet meseci obavi kompletan proces evaluacije koju u pisanom obliku dostavlja svim učesnicima konkursa.
Zvonimir Dobović iz udruge Domino (festival Perforacije i Queer Zargeb) opisao je kulturnu politiku Zagreba kao održavanje nezavisne scene na aparatima. Zadnjih nekoliko godina ti se aparati gase jedan po jedan, dodao je Dobović.
I Goran Sergej Pristaš iz BADco. osvrnuo se na činjenicu da Grad Zagreb ne podržava evropske projekte zagrebačkih organizacija.
“Projekti koji se nalaze među prvih deset u čitavoj Europi u Zagrebu dobijaju nula kuna. Može li sebi Zagreb dozvoliti odbijanje tih prihoda? To je pitanje na koje će morati odgovoriti Gradska skupština i svi oni koji se bave ulaskom Hrvatske u EU”, poručio je Pristaš.
(SEEcult.org)
