• Search form

25.02.2012 | 11:09

Ilićeva Odmazda i u Londonu

Ilićeva Odmazda i u Londonu

Beogradsko-njujorški umetnik Dragan Ilić nastavlja 26. februara u Londonu angažovani umetnički projekat “Retribution” (Odmazda), nakon prezentacije celokupnog opusa koju je održao na Univerzitetu Vestminster, jednom od najprestižnijih londonskih univerziteta.

Ilić će rad “Odmazda” izvesti 26. februara u 16 sati u Hajd parku (Queensway Gate), a reč je nastavku serije performansa usmerenih protiv političara, finansijskih i medijskih moćnika širom sveta, koju je započeo prošle jeseni u Beogradu i nastavio u Istanbulu, Skoplju, Čačku i u Briselu, sedištu Evropske unije i NATO. U Beogradu je izveo "Odmazdu" i na prvom okupljanju lokalnih aktivista globalnog pokreta "Occupy Wall Street".

Performans “Odmazda” podrazumeva intervenciju umetnika na printovima portreta odabranih omraženih ličnosti iz sveta politike, ekonomije i medija, odnosno njihovo zakivanje zašiljenim drvenim olovkama za zemlju, drvo ili neku drugu površinu. Nastalu site specific instalaciju Ilić potom prepušta prolaznicima, koji mogu da nastave započeti rad, izražavajući i sami kritički stav o moćnicima na fotografijama i uzrocima globalne disproporcije super-bogatih i siromašnih u svetu.

Ilić je predstavio taj rad i na dvočasovnom predavanju na Univerzitetu Vestminster 24. februara, koje je izazvalo veliko interesovanje i profesora i studenata, a tom prilikom je i najavio londonsku verziju “Odmazde” u Hajd parku. Mnogi od prisutnih u publici, kako je rekao za SEEcult.org, najavili su da će prisustvovati izvođenju tog rada, simboličnom kažnjavanju neomiljenih političara, medijskih mogula i korporacija, odgovornih za stanje u kojem se svet danas nalazi.

Ilićeva prezentacija na Odseku za arhitekturu Univerziteta Vestminster odnosila se na celokupan njegov opus od 1974. godine do danas, uz fokus na aspekat transdisciplinarnosti prakse tog srpskog, australijskog i američkog umetnika koji živi i radi na relaciji Njujork - Beograd, a poznat je i kao osnivač umetničkog izlagačkog prostora i laboratorije ITS-Z1 (International Test Site Z-1) u Ritopeku kod Beograda.

Ilićeva prezentacija bila je fokusirana na intersekciju umetnosti i nauke, odnosno na istraživanja u sferi robotike i kombinovanja kompjuterske tehnologije sa performativnim mogućnostima robotizovanih mašina koje koristi sa izvođenje crteža velikih dimenzija putem moždanih senzora. Takođe, predstavio je i serijale performansa kojima se bavi već nekoliko decenija, uključujući ciklus “Ljudi koje ne volim” (People I Don’t Like).

Rođen 1948. u Beogradu, Ilić se 1970. preselio u Australiju, gde je pohađao Umetničku akademiju u Kanberi. Od 1977. živi i radi u Njujorku, gde se pridružuje čuvenom i aktivnom umetničkom pokretu Ist Vilidža. U tom periodu je izlagao sa umetnicima kao što su Kiki Smit (Kiki Smith) i David Vojnarovic (David Wojnarowicz), a o njegovim radovima pisali su kritičari Karlo Makormik (Carlo McCormick) i Volter Robinson (Walter), kao i Grejs Glik (Grace Glueck) i Bernard Holand (Bernard Holland) iz “Njujork tajmsa” .

Ilić samostalno izlaže od 1974. godine - u Sidneju, Melburnu, Kanberi, Čikagu, Njujorku, Tokiju, Briselu, Parizu, Amsterdamu, Beogradu i Seulu. Učestvuje i na mnogobrojnim grupnim izložbama širom sveta, među kojima su najznačajnije “Deset jugoslovenskih umetnika” (Njujork, 1982), “Dokumenta 7” (predstavljanje galerije “Fashion Moda”, Kasel, 1982), “Ist Vildž u Santa Barbari” (Muzej savremene umetnosti Santa Barbara, 1984), “2000 skulptura” (Galerija Civilian Warfare, Njujork, 1984), “Terminal Njujork” (Galerija Semaphore, Njujork, 1985).

Ilić od 2007. godine predstavlja u svom eksperimentalnom izlagačkom prostoru ITS-Z1 radove eminentnih internacionalnih umetnika koji istražuju u različitim formama savremene umetnosti koegzistenciju visoke tehnologije i ljudskog tela.

Više o Ilićevom radu na: www.draganilic.org
Ilićevi radovi predstavljeni su i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r