Mencl: Suština - pričati slikom

Češki filmski i pozorišni reditelj Jirži Mencl, koji je otvorio 40. FEST u Beogradu sa američkim kolegom Piterom Bogdanovičem, izjavio je da voli festivale kojima cilj nije komercijalni uspeh i koji imaju neku posebnu ideju, a to nisu veliki festivali, poput Kana ili Venecije.

Mencl je na FEST-u učestvovao krajem 70-ih, a ne prati dovoljno situaciju da bi mogao da ima sud o njemu. Naveo je i da festivali niču kao pečurke, ali da je za njega to i prijatnost, jer voli da putuje.

Dolazak u Beograd, odnosno na aerodrom Nikola Tesla, opisao je, međutim, kao skandalozan.

“To je kao kada vas neko pozove u goste i ostavi da čekate u nekom hodniku, kao nekog prosjaka. Niko nije došao da objasni zašto moramo da čekamo... Stajali smo tamo kao idioti, a na pasošku kontrolu smo čekali duže nego što je trajao moj put do Beograda”, rekao je Mencl, dodajući da bi “trebalo svi da budu svesni da je prvi pogled na Beograd najvažniji”.

Mencl je, inače, relativno čest gost u Beogradu, budući da ima dve predstave u Narodnom pozorištu, a 26. februara prisustvovaće jubilarnom, 50. izvođenju komedije “Vesele žene vindzorske” prema tekstu Viljema Šekspira, koju je od premijere u martu 2007. godine videlo oko 25.000. gledalaca. U Narodnom pozorištu Mencl je postavio i opersku predstavu “Zaljubljen u tri narandže” Sergeja Prokofjeva.

U okviru 40. FEST-a, priređena mu je mini retrospektiva u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, koja će prikazati filmove “Strogo kontrolisani vozovi” (1966), za koji je dobio Oskara, i “Hirovito leto” (1968).

Mencl će održati i master klas studentima.

U razgovoru sa novinarima, Mencl nije mogao da iznese neki konkretniji sud o savremenom filmu, osim što je rekao da mu se sviđa, na primer, Aleksandar Pejn, čiji će film “Potomci”, inače, videti i publika FEST-a.

Osvojio ga je i nemi crno-beli film “The Artist”, jedan od favorita za Oskara, jer je, kako je istakao, lepo vratiti se onome što je suština filma, a to je da pričamo priču slikom.

“Često gledamo glupe filmove, ne pratimo film, nego neke glupe dijaloge”, rekao je Mencl.

Za film “Hugo” Martina Skorsezea, koji ima 11 nominacija za Oskara, a govori o siročetu koje živi u ogromnom satu na železničkoj stanici, Mencl je rekao da su u njemu svi mogući današnji tehnološki pronalasci, “digitalni trikovi, pored kojih čovek postaje veštačka tvorevina”.

Povodom nagrada, Mencl je rekao da je učestvovao na mnogim festivalima, ali da smatra da festivalske nagrade služe da ukažu na određene filmove i da je takmičarski deo festivala potpuno besmislen.

“Ne možete da sudite o filmovima iz različitih žanrova i strpate ih u isti koš. To je veštačka zabava koja treba da privuče interesovanje za neki film”, rekao je Mencl, ocenjujući i da sama nagrada nije važna, jer “posle dva dana niko ne zna ko je koju nagradu dobio”. “To je ambalaža koja dovodi ljude na taj film”, rekao je Mencl, dodajući da je za njega jedini značajan festival onaj koji daje novčanu nagradu, a pritom tu nagradu dobije on.

Mencl je rekao i da se više ne bavi pedagoškim radom, između ostalog i zato što veoma ceni estetiku filma, a “današnje studente to uopšte ne zanima”.

Mencl je jedan od najpoznatijih čeških filmskih i pozorišnih reditelja, ali i filmski i pozorišni glumac, a rođen je u Pragu 1938. Režiju je diplomirao na Praškoj filmskoj akademiji (FAMU) u vreme kada se rađala čitava generacija stvaralaca takozvanog novog talasa češkog filma.

Profesionalnu karijeru započeo je u praškoj filmskoj kući “Kratki film” kao pomoćnik režije Veri Hitilovoj, ali kako je njegov filmski debi bio zasnovan na pričama Bohumila Hrabala, pretežno je radio u filmskom studiju Barandov. Kao pozorišni reditelj uglavnom je radio u pozorištu Dramski klub u Pragu (ali i u drugim kućama - Pozorište na balustradama, Nacionalni teatar...). Takođe, gostovao je u brojnim zemljama, uključujući Srbiju.

Glumačke uloge ostvario je u saradnji s češkim režiserima u pozorištu i na filmu, kao i sa Kostom Gavrasom i mađarskim rediteljima 70-ih.

Od 2000. do 2003. bio je i umetnički direktor praškog pozorišta Divadlo na Vinohradech.

Član je Akademije filmske umetnosti i nauka i jedan od osnivača Evropske filmske akademije. Od 1990. do 1992. bio je šef odseka za režiju na FAMU. Od 1991. do 1998. vodio je i Studio 89, koji je pripadao kompaniji “Kratki film”.

Autor je dve knjige (prevedene na mađarski i makedonski).

(SEEcult.org)