Zemlja krvi i meda u Berlinu
Holivudska glumica Anđelina Džoli najveća je zvezda 62. Berlinala tokom vikenda, povodom evropske premijere filma “U zemlji krvi i meda” kojim debituje kao rediteljka. Film Džolijeve o ljubavi Srbina i Muslimanke u ratom zahvaćenoj Bosni nije oduševio filmske kritičare, a izazvao je burne reakcije, posebno u Republici Srpskoj, gde zvanično neće biti ni prikazan, ali i u Srbiji, gde još nije izvesno da li će se naći u bioskopima krajem februara, kako je planirano.
Premijera u Sarajevu, zakazana za 14. februar, izazvala je ogromno interesovanje, a Džolijeva je u Berlinu izjavila da je nervozno iščekuje, ali i da je veoma uzbuđena.
Anđelina Džoli učestvuje 11. februara na Berlinalu i u prvom u nizu razgovora u okviru novopokrenutog diskusionog programa. Sa njom će razgovarati sarajevska rediteljka Jasmila Žbanić, dobitnica Zlatnog medveda 2006. godine za film “Grbavica”, koji je takođe izazvao burne reakcije temom o majci devojčice rođene iz slučaja silovanja u ratu.
Jasmila Žbanić je pre dve godine među prvima izrazila podršku Džolijevoj nakon što joj je u BiH poništena dozvola za snimanje filma “U zemlji krvi i meda”. Dozvola za snimanje tog filma u BiH poništena je bila nakon primedbi žena iz udruženja žrtava rata, a potom je poništenje poništeno. Džolijeva je u međuvremenu počela snimanje filma u Budimpešti, a tada je izjavila i da je jedan od razloga što želi da snimi taj film podsećanje na događaje za vreme rata u BiH i skretanje pažnje na preživele u ratu.
Džolijeva je rekla u Berlinu da će verovatno plakati na sarajevskoj premijeri, jer će među publikom biti verovatno i mnoge žrtve rata.
Nakon premijere u sarajevskoj dvorani Zetra, kojoj će prisustvovati i Džolijeva i njen suprug, holivudska zvezda Bred Pit, film “U zemlji krvi i meda” biće premijerno prikazan i 17. februara u Zagrebu.
Očekuje se da će im se pridružiti i filmska ekipa, predvođena glavnim glumcima Zanom Marjanović, Goranom Kostićem i Radetom Šerbedžijom.
Film Džolijeve izazvao je u Srbiji burne reakcije - iako nije viđen, proglašen je “antisrpskim”, uz razne teorije zavere koje su forsirali pre svega tabloidi i pojedine javne ličnosti koje su sagovornici senzacionalističkih glasila. Džolijeva je povodom takvih reakcija uputila i ličnu poruku javnosti, posredstvom Udruženja novinara Srbije, poručivši da je opasno i neodgovorno objavljivati i ponavljati netačnosti.
“Netačno je da se u filmu tvrdi da je 300.000 ljudi poginulo u sukobu. Ni ta, ni bilo koja druga cifra u vezi sa brojem žrtava u konfliktu se ne pojavljuje u bilo kom trenutku filma. Nikad nisam pozivala na ukidanje Republike Srpske i ništa slično nije bilo predmet razgovora na skorašnjem sastanku sa predsednikom (Barakom) Obamom", poručila je Džolijeva.
Teorije zavere u vezi sa filmom Džolijeve išle su do toga da je predstavila Srbe kao nasilnike zato što je navodno pre niz godina bila u vezi sa jednim Beograđaninom, koji ju je ostavio. U pojedinim medijima navodilo se i da je njen otac, holivudski glumac Džon Vojt, pohađao srednju školu u Njujorku koja nosi ime po Alojziju Stepincu, zagrebačkom nadbiskupu i kardinalu koji je bio osuđen za saradnju sa ustašama.
Pojedini protagonisti filma, posebno Rade Šerbedžija, koji je jedan od omiljenih glumaca na prostoru cele bivše Jugoslavije, pokušavali su da smire strasti.
Dok bioskopska sudbina filma Džolijeve u Srbiji nije izvesna, u Republici Srpskoj za sada je izvesno da je neće biti - regionalni distributer - kuća “Blic film i video”, ponudila ga je prikazivačima, ali su ostali nezainteresovani.
Ipak, u Republici Srpskoj je za 11. februar najavljena nezvanična premijera filma Džolojeve, i to u stanu mlade građanke Prijedora.
Ona je na svom profilu na Fejsbuku, na kojem se predstavlja kao Radost Stroynik, pozvala sve zainteresovane iz RS na premijeru u njenom stanu.
“Odlučila sam da ilegalno daunlodujem film i napravim premijeru, jer je očigledno da živimo pod diktaturom nacionalizma, u kojoj pojedinci odlučuju u naše ime”, poručila je Radost Stroynik, dodajući da će njen gest biti mali doprinos borbi protiv rastuće cenzure u BiH, i posebno u RS.
“Niko nema pravo da odlučuje u moje ime šta je dobro, a šta loše, šta je lepo i šta je ružno, šta je normalno, a šta je protivprirodno”, poručila je mlada Prijedorčanka, pozivajući sve da dođu u njen stan, odgledaju “zabranjeni” film i sami zauzmu stav o njemu.
S obzirom da je broj mesta u njenom stanu ograničen, projekcije su predviđene i narednih dana - sve dok bude zainteresovanih.
(SEEcult.org)
