O vrelini
Umetnica Katarina Radović predstavlja se 22. decembra izložbom “O vrelini” u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu, kojom će obeležiti zaključenje dvogodišnjeg fotografskog projekta o venčanjima “Dok nas smrt ne rastavi”, u okviru kojeg je nedavno predstavila i istoimenu monografiju.
Poslednji deo tog projekta Katarine Radović bavi se susretom kultura sa teritorija Evrope i Afrike, obeleženim kroz ceremoniju venčanja, prvo u Belgiji, a zatim i Burkini Faso.
Posetioci izložbe, na kojoj će govoriti kustoskinja Istorijskog muzeja Srbije Katarina Mitrović i publicista Goran Gocić, imaće priliku da nabave po promotivnoj ceni nedavno objavljenu fotografsku monografiju Katarine Radović, koja obuhvata materijal čitavog njenog projekta o venčanjima.
Fotografije Katarine Radović ishod su preispitivanja inače kompleksnog fenomena venčanja u kojem se privatno i lično (zapravo ono najličnije) s jedne strane, i javno koje podrazumeva normirano, kolektivno, ritualno i simoblično s druge, sudaraju u svojim krajnostima i ambivalentnosti kreiranih odnosa.
“Inicijalni grč ljubavi kao po pravilu pronalazi svoju inspiraciju u nečemu nepoznatom; biranjem partnera iz drugih kultura, vezujemo se za vrednosti koje nedostaju u našoj kulturi. Zaljubljujemo se u drugog, idealnog, jer želimo da pobegnemo od sopstvenih manjkavosti i nesigurnosti. Stoga se možda čini najlakše i najlogičnije zaljubiti se u nekoga ko nam je potpuno stran, ničim određen, o kome i o čijoj tradiciji i kulturi ne znamo baš ništa”, navedeno je u najavi izložbe.
Izložba “O vrelini”, kojom se završava ovogodišnja izlagačka sezona Muzeja afričke umetnosti, deo je deo je dvogodišnjeg istraživačkog projekta na temu venčanja, koji je Katarina Radović sprovela u dvadesetak evropskih zemalja.
Monografija "Dok nas smrt ne rastavi" (Until Death Do Us Part) obuhvata seriju fotografija koje dokumentarišu raznovrsne aspekte svadbenih ceremonija supružnika različitog nacionalnog, verskog i kulturološkog porekla. Na 160 stranica predstavljeno je više od sto fotografija, koje prate tekstovi Nebojše Pajkića, Katarine Mitrović, Džonatana Boultinga (Jonathan Boulting) i same umetnice.
(SEEcult.org)
