Zajdl obećao dalje provokacije
Motovun film festival završava se 29. jula ceremonijom dodele nagrada kojoj će prisustvovati i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, a pretposlednjeg dana protekao je u znaku slavljenja buntovništva austrijskog reditelja Ulriha Zajdla (Ulricha Seidl), dobitnika nagrade Maverick. Zbog kiše je došlo do izvesnih izmena programa, pa će film “Pina” Vima Vendersa biti prikazan u kinu Trg, a neposredno pre njega, kao posebno iznenađenje, najavljen je i prvi hrvatski film snimljen 3D tehnikom.
Motovun film festival završava se 29. jula ceremonijom dodele nagrada kojoj će prisustvovati i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, a pretposlednjeg dana protekao je u znaku slavljenja buntovništva austrijskog reditelja Ulriha Zajdla (Ulricha Seidl), dobitnika nagrade Maverick.
Zbog kiše je došlo do izvesnih izmena programa, pa će film “Pina” Vima Vendersa biti prikazan u kinu Trg, a neposredno pre njega, kao posebno iznenađenje, najavljen je i prvi hrvatski film snimljen 3D tehnikom.
Pretposlednji dan 14. MFF-a protekao je u znaku kontroverznog austrijskog reditelja, scenariste i producenta Zajdla, kome je uručena festivalska nagrada Maverick, namenjena autorima koji su individualnošću, slobodnim duhom i inovativnošću širili ili šire granice filmskog izričaja.
Pretposlednji dan 14. MFF-a protekao je u znaku kontroverznog austrijskog reditelja, scenariste i producenta Ulriha Zajdla (Ulricha Seidl), kome je uručena festivalska nagrada Maverick, namenjena autorima koji su individualnošću, slobodnim duhom i inovativnošću širili ili šire granice filmskog izričaja.
Provokator Zajdl, kako su ga nazvali organizatori MFF-a, treći je dobitnik nagrade Maverick, nakon Kena Rasela (Russell) 2008. i Terija Džonsa (Terry Jones) 2010.
Zajdl je filmskim opusom izbrisao granice dokumentarnog i igranog filma, činjenica i fikcije, ali i uvrežene konvencije “uređenih filmskih kategorija”.
U okviru 14. MFF-a prikazana je mini-retrospektiva njegovih filmova - “Pasji dani”, “Isuse, znaš”, “Uvoz, Izvoz”, “Prisni prijatelj” i “Zabava bez granica”, a neposredno pre same dodele, i njegov zabranjivani jednominutni film “Braćo, veselimo se”.
Nagradu je Zajdlu uručio Rajko Grlić, direktor MFF-a u “časnoj mirovini”, ističući da je Motovun već na drugom izdanju počeo da otkriva publici njegove filmove, i to s ponosom nastavio do danas.
“No, ako ste pogledali i samo 'Braćo, veselimo se', jasno vam je da je reč o autoru koji je uvek išao protiv struje, borio se za prostor drugačijeg u onome što zovemo film'', istakao je Grlić.
Zajld, je primajući nagradu, rekao da mu predstavlja potvrdu filmskog rada, ali i da se uvek kada prima nagrade pita da li je učinio nešto pogrešno.
“Bez izuzetka se pitam jesam li postao premalo provokativan, jer - na kraju krajeva - nagrađuju me nekakvom nagradom. No, ako sam dobro shvatio, danas me ovde nagrađujete za moje filmsko buntovništvo – dakle – ipak je sve u redu”, dodao je Zajdl.
Prema njegovim rečima, nekonformizam ima i svoje opasnosti - krije zamku da buntovništvo postane samo sebi svrha.
“Buntovništvo nikad ne sme postati program jednog filmaša. Moj program je da programa - nema. Moj program je da jednostavno - posmatram svet. Moji filmovi gledaju tamo gde nerado gledamo, tamo gde boli, tamo gde nerado gledamo da ne bismo otkrili sami sebe. Gledam u privatnost koja se krije iza fasade, svakodnevicu, na nešto normalno, na pakao normalnog – na nešto što svi poznajemo i nadam se da je to uvek jedno neugodno, uznemiravajuće i u najboljem slučaju jedno trajno iskustvo. Ja ne snimam venčanja, i ne tražim sreću, već pripovedam o ljudima koji je traže, nastojeći svojim filmovima uznemiravati. Zato ovu nagradu doživljavam kao ohrabrenje, podsticaj da nastavim sa svojim filmskim uznemiravanjem”, poručio je Zajdl.
Zajdl je o svom radu i filmovima govorio i u okviru programa “Doručak sa autorom”, kada je, između ostalog, najavio novi projekat, još uvek nedovršenu trilogiju “Paradise” (Raj), koja je prvobitno planirana kao jedan film s tri isprepletene priče, ali se pretvorila u tri odvojena celovečernja filma.
''Nisam krenuo da se bavim filmom da bih radio dokumentarce, već da bih radio filmove. I nisam želeo da budem pod uticajem institucija, žirija, nagrada... želeo sam da imam najveću moguću stvaralačku slobodu. No, činjenica je da je daleko lakše osigurati sredstva za snimanje dokumentaraca. I tako sam počeo snimati igrane filmove s karakteristikama dokumentarnih. To je, naravno, bilo vrlo uznemirujuće za mnoge koji nisu mogli razazbrati da li su u pitanju dokumentarci ili igrani filmovi”, rekao je Zajdl.
Rođen u Beču 1952, a odrastao je u Hornu u donjoj Austriji, Zajdl je studirao novinarstvo, istoriju umetnosti i dramu u Beču, izdržavajući se raznoraznim poslovima pre nego što je u 26. godini upisao studije na prestižnoj Bečkoj filmskoj akademiji.
Verner Hercog (Werner Herzog) uvrstio je Zajdla među deset svojih omiljenih reditelja, a za njegov film “Animal Love” izjavio je da mu “nikada pre neki film nije omogućio direktan pogled u pakao”.
MFF se zavrsava 29. jula dodelom glavne nagrade - motovunskog “Propelera”, te nagrade “Bauer” i priznanja za najbolji kratki film.
U Glavnom programu prikazano je 28 filmova, a o dobitniku "Propelera" odlučuje žiri koji čine evropske rediteljske zvezde Ágnes Kocsis, David Mackenzie i Paweł Pawlikowski.
Tri filma su u finalu za nagradu “Bauer” za najbolje ostvarenje u protekloj sezoni na prostoru bivše Jugoslavije - “Majka asfalta” Dalibora Matanića iz Hrvatske, “Otac” Vlade Škafara iz Slovenije i “Tilva Roš” nagrađivanog mladog reditelja Nikole Ležaića iz Srbije.
Sajt MFF-a je www.motovunfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
