• Search form

15.03.2011 | 16:18

Marković preuzeo dužnost

Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Srbije Predrag Marković preuzeo je 15. marta dužnost, a u prvoj izjavi, datoj posle izbora rekonstruisane vlade, poručio je da nema nameru da bilo šta obećava i da to prepušta političarima.

“Verujem da ministar kulture nije nešto važno. Ali kultura itekako jeste. Kao i komunikacioni standardi. Jednaki za sve i dostupni svima. A to prečesto zaboravljamo”, naveo je Marković u izjavi Tanjugu, koju je prenelo Ministarstvo na svom sajtu.

Marković preuzeo dužnost

Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Srbije Predrag Marković preuzeo je 15. marta dužnost, a u prvoj izjavi, datoj posle izbora rekonstruisane vlade, poručio je da nema nameru da bilo šta obećava i da to prepušta političarima.

“Verujem da ministar kulture nije nešto važno. Ali kultura itekako jeste. Kao i komunikacioni standardi. Jednaki za sve i dostupni svima. A to prečesto zaboravljamo”, naveo je Marković u izjavi Tanjugu, koju je prenelo Ministarstvo na svom sajtu.

Prema njegovim rečima, odlučio je da uđe u vladu, jer će ona u kratkom periodu koji je pred njom ili biti Vlada Srbije i sa Narodnom skupštinom završiti neophodne poslove i obaveze koje je Srbija kao država preuzela, ili će u ovim teškim vremenima, i za građane i za države, svako u svom resoru morati da očuva minimum onoga što mu je povereno.

“A u tom slučaju, kultura, informisanje i informaciono društvo su oblasti koje bi svi da zloupotrebe i finansijski zanemare. I trebaće im i nega i zaštita onih koji umeju da okupe i odbrane”, naveo je Marković posle polaganja zakletve u Skupštini Srbije 14. marta.

Marković je najavio i da će svaka tri meseca podnositi izveštaj o rezultatima rada, pa je za 14. jun u 12 sati zakazao prvu takvu konferenciju.

Prema biografiji objavljenoj na sajtu Ministarstva kulture, Marković je rođen 7. decembra 1955. u Čepuru kod Paraćina, gde je pohađao i osnovnu školu i gimnaziju.

Studirao je novinarstvo na FPN u Beogradu, a istoriju i kulturu u Madridu i Barseloni.

Uređivao listove (Student, Književna reč, Vreme), časopise (Vidici, Književnost) i biblioteke (Pegaz, Albatros, Retrospektive).

Knjige proze: Morali bi doći nasmejani lavovi (Zagreb, 1983) i Otmenost duše (Beograd, 1989).

Pored književnokritičke delatnosti uredio je, priredio ili preveo veći broj temata i knjiga iz oblasti srpske i hispano književnosti HH veka i političke istorije XIX i HH veka.

Uredio je skoro hiljadu knjiga iz oblasti književnosti, istorije, prava i ekonomije.

U vreme potpunog raspada društvenih vrednosti i hiperinflacije, okuplja u tom trenutku (1993) alternativne, nove ili niskotiražne autore različitih poetičkih, političkih i generacijskih pripadnosti i formira izdavačku kuću i definiše standard za 17 biblioteka. Knjige ove kuće narednih godina štampaju se u tiražu oko milion primeraka, osvajaju preko sto najvažnijih nagrada u Srbiji i regionu i doživljavaju skoro 200 prevoda u 35 zemalja na pet kontinenata.

Autori Stubova kulture su u ovom veku postali ambasadori, guverneri, ministri i potpredsednici Vlada ali Stubovi kulture su ostali politički neutralni, kuća nikada nije ni tražila ni dobila nikakvu dotaciju ili donaciju od države, a P. Marković je od 2001. do 2007. predao upravljačka prava menadžmentu kuće.

Nije član stranke.

Bio je jedan od dva osnivača i drugi predsednik UO ekspertske mreže G17 PLUS, a od formiranja stranke G17 PLUS decembra 2002. do maja 2006. godine potpredsednik stranke (od septembra 2004. u ostavci).

Oktobra 2006. G17 PLUS mu je dodelio status počasnog predsednika stranke.

Član je PEN-a, Evropskog pokreta, SKD-a i Krunskog saveta.
Bio je tokom 2001. i 2002. godine predsednik Udruženja izdavača Srbije i Crne Gore.

Od januara 2004. do februara 2007. bio je narodni poslanik i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije (izabran glasovima pozicije i opozicije - jedina stranka koja nije glasala za njega, na prvoj sednici novog saziva mu je javno odala priznanje) a u periodu mart-juli 2004. v.d. Predsednika Republike Srbije.

Na njegov predlog i njegovim potpisom Srbiji su 17. avgusta 2004. vraćeni grb, zastava i himna, a 5. juna 2006. Srbija je preuzela nadležnosti od Državne zajednice i postala samostalna država.

Potpisao je 260 zakona i Ustav Republike Srbije. (Mada jedan od autora i predsednik Odbora za ustavna pitanja NSRS, Predlog Ustava nije potpisao).

Predsednica Parlamenta Republike Mađarske mu oktobra 2006. uručuje priznanje za istorijske zasluge u odnosima mađarskog i srpskog naroda a stručne službe Narodne skupštine Srbije u zgradi kojoj je dao ime (Dom Narodne skupštine) decembra 2006. zlatnu kolajnu za istorijske zasluge i unapređenje parlamentarizma.

Nosilac je kraljevskog ordena Belog orla u Prvom stepenu.

U januaru 2007. godine se, kao što je šest meseci ranije i najavio, potpuno povukao iz javnog života.

U aprilu 2010. najavio je povratak u javni život kao pojedinac, jedan od
inicijatora i autor Programa političke unije Ujedinjeni regioni Srbije.

Prilikom formiranja Ujedinjenih regiona Srbije, u Beogradu, 16. maja 2010, prihvatio je samo mesto u Predsedništvu.

Poseduje izdavačku kuću Stubovi kulture, stan od 32 kvadrata u Rakovici, porodičnu kuću i vinograd u Paraćinu, auto marke Rover (2005) i ušteđevinu od 11.000 evra.

Nikada se u javnosti ne pojavljuje ni sa kim iz svog privatnog života, niti demantuje medijske napise. Nije oženjen (razveden).

Iz prvog braka ima sina Jakova.

(SEEcult.org)

ALL YOU NEED IS SOMEONE LIKE ME....
Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.