Zapovesti o kulturnoj baštini
Konferencija o kulturnoj politici u oblasti kulturnog nasleđa i transformaciji institucija, održana 22. i 23. maja u Beogradu, rezultirala je usvajanjem svojevrsnog manifesta sa “deset zapovesti”, odnosno zaključaka koji će biti smernice daljeg delovanja u toj oblasti, saopštilo je Ministarstvo kulture Srbije, koje je organizovalo taj skup radi sagledavanja stanja, prezentacije primera dobre prakse i utvrđivanja okvira za strateške aktivnosti u narednom periodu.
Konferencija o kulturnoj politici u oblasti kulturnog nasleđa i transformaciji institucija, održana 22. i 23. maja u Beogradu, rezultirala je usvajanjem svojevrsnog manifesta sa “deset zapovesti”, odnosno zaključaka koji će biti smernice daljeg delovanja u toj oblasti, saopštilo je Ministarstvo kulture Srbije, koje je organizovalo taj skup radi sagledavanja stanja, prezentacije primera dobre prakse i utvrđivanja okvira za strateške aktivnosti u narednom periodu.
Prva među “deset zapovesti” je uspostavljanje i usaglašavanje domaće i međunarodne legislative u vezi sa materijalnom i nematerijalnom kulturnom baštinom.
Potrebno je i urediti baze podataka i ustanoviti nacionalni registar kulturnih dobara, nepokretne, pokretne i nematerijalne baštine, kao i obezbediti modele akreditacija državnih i privatnih institucija zaštite i precizirati uslove za dobijanje personalnih licenci za profesije iz domena zaštite kulturnih dobara i afirmisati centre izvrsnosti u domenu zaštite kulturnog nasleđa.
Ministarstvo je najavilo i uvažavanje i primenu načela poslovne politike, uz plansko i kontinuirano obezbeđivanje dodatnih vidova prihoda, kao i uspostavljanje mreže zavoda za zaštitu kulturnog nasleđa i mreže muzeja, koje će biti povezane sa srodnim organizacijama u regionu Jugoistočne Evrope.
Takođe, najavljeno je razvijanje aktivne i kontinuirane međunarodne saradnje kao neophodnog oblika programskih i obrazovnih aktivnosti.
Istaknuta je i potreba stimulisanja intenzivnije saradnje naučnih ustanova i ustanova zaštite kulturne baštine, kao i unapređivanje svih vidova rada s publikom, kroz specijalizovane programe za različite ciljne grupe.
Među zaključcima je istaknuta i neophodnost razvijanja digitalizacije kulturnog nasleđa i obogaćivanja forme njegove prezentacije, kao i podsticanja medija na aktivniju ulogu u stručnom prikazivanju stanja u oblasti kulturne baštine i povećavanju stepena socijalne odgovornosti za kulturno nasleđe.
Konferenciji “Kulturna politika u oblasti kulturnog nasleđa i transformacija institucija” okupila je više od 80 učesnika i 120 slušalaca, kulturnih poslenika iz ustanova zaštite kulturnog nasleđa, medija i državnih institucija, a poseban doprinos dali su i gosti iz inostranstva Maria Klara de Frajo Kamaho (Portugalija), Tomislav Šola (Hrvatska) Andrea Rihter (Slovenija), Antonio Roteli i Ruđero Tabosi (Italija).
Kao prvi u nizu sličnih susreta, konferenciju je u Palati Srbija otvorio ministar kulture Nebojša Bradić, izloživši osnovne ideje kojima se Ministarstvo rukovodilo kada je pokrenulo raspravu o stanju kulturne baštine, o modelima zaštite i problemima u radu institucija.
Analiza stanja je ukazala na moguća rešenja kroz primere dobrih praksi i puteve transformacija institucija, kao i na potrebu donošenja zakonskih propisa i neophodnih podzakonskih akata, saopštilo je Ministarstvo kulture, najavljujući kontinuirani rad u toj oblasti - u vidu specijalizovanih seminara, radionica i kurseva, radi unapređenja struke i osavremenjivanja rada ustanova kulture.
Ministarstvo kulture organizovalo je konferenciju u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu iz Novog Sada.
(SEEcult.org)