Preminuo Nikola Hajdin
Akademik Nikola Hajdin, dugogodišnji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), profesor Građevinskog fakulteta i ugledni inženjer građevinarstva, preminuo je 17. jula u Beogradu u 96. godini, posle kraće i teške bolesti, saopštila je SANU.
Sahrana akademika Hajdina biće 23. jula u 14.30 sati na Novom groblju u Beogradu. Okupljanje je u 13.30, a opelo će biti služeno u 14 sati.
Rođen 1923. godine u Vrbovskom, Hajdin je za dopisnog člana SANU izabran 1970, a za redovnog 1976. godine. Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik SANU u tri mandata – od 2003. do 2015. godine.
Hajdin je na Građevinskom fakultetu u Beogradu doktorirao 1956. godine, a za naučnog saradnika izabran je dve godine kasnije, dok je docent postao 1960. godine, a vanredni profesor 1961. Za redovnog profesora izabran je 1966. godine. Bio je i gostujući profesor na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu (1971-1973) i gost-naučnik Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije. Bio je i počasni doktor Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine.
U toku profesionalne karijere Hajdin je obavljao niz naučnih i stručnih funkcija u različitim domaćim i stranim društvima. Bio je predsednik Jugoslovenske grupe Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (IABSE) i član stalnog komiteta te organizacije, predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera.
Bio je i inostrani član nekoliko akademija – Slovenačke akademije nauka i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta.
Naučni opus akademika Hajdina obuhvata više od 230 radova (od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima), citiranih više od 300 puta u inostranstvu i više stotina puta u zemlji.
Njegov naučni interes su poslednjih godina predstavljali nelinearni dinamički problemi mehanike, posebno izučavanje udara (impakta) saobraćajnih sredstava na građevinske konstrukcije. Ti radovi, pretežno objavljeni u Švajcarskoj, imali su znatan uticaj na zvanične preporuke za proračun mostova, posebno u Švajcarskoj.
Hajdin je bio cenjen i kao autor čitavog niza čeličnih i betonskih konstrukcija, među kojima su železnički most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa Lj. Jevtovićem, 1979); drumski most sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981); lučna brana “Glažnje” u Makedoniji (1967) i veliki most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj.
Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, među kojima su: Oktobarska nagrada Beograda (1959); Oktobarska nagrada Novog Sada (1981); Nagrada AVNOJ-a (1987); Prva nagrada za projekat mosta preko reke Visle u Plocku, Poljska (1996); Orden rada sa zlatnim vencem (1979); Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem (1987) i Plaketa Svetog Đorđa grada Kragujevca (2011).
*Foto: SANU
(SEEcult.org)
