Povratak Murakamija slici
Proslavljeni japanski umetnik Takaši Murakami (Takashi) ima prvu veliku retrospektivu u Francuskoj, u pariskom dvorcu Versaj (Versailles Château), a nakon otvaranja izložbe, na kojoj dominiraju skulpture velikog formata i koja je podelila kritiku, najavio je da se vraća slikarstvu.
Proslavljeni japanski umetnik Takaši Murakami (Takashi) ima prvu veliku retrospektivu u Francuskoj, u pariskom dvorcu Versaj (Versailles Château), a nakon otvaranja izložbe, na kojoj dominiraju skulpture velikog formata i koja je podelila kritiku, najavio je da se vraća slikarstvu.
“Star sam gotovo 50 godina, osnovao sam kompaniju, stvorio sam moj svet... Ovi radovi delo su čitavog tima asistenata, a sada, kada situacija to dopušta, vreme je da uradim nešto sopstvenim rukama”, rekao je Murakami za “Art njuzpejper” uoči otvaranja retrospekltivne izložbe u Versaju, koja je izazvala proteste tradicionalista i desničara.
Slično Džefu Kunsu (Jeff Koons), koji se predstavio u Versaju 2008/09. godine, Murakami od 14. septembra do 12. decembra zauzima 15 soba slavnog dvorca, u kojima su predstavljeni radovi tima njegovih saradnika, zaposlenih u studiju i kompaniji Kaikai Kiki, koju je osnovao 2001.
Iako je izgradio karijeru stvarajući skulpture inspirisane anime-manga estetikom i video igricama, Murakami je 11 godina studirao slikarstvo na Nacionalnom univerzitetu umetnosti u Tokiju.
Proslavio se stilom “superflat” koji je sam izmislio, a koji je zasnovan na životnom stilu i subkulturi otakua (japanski izraz za osobe s opsesijom), kao i na konzumerizmu i seksualnim fetišima. Teme iz medija i pop kulture pretvara u ogromne skulpture, “superflat” slike ili komercijalne figurice. k.
Murakami je prestao da se bavi tradicionalnim slikarstvom da bi nadgledao produkciju svojih pomoćnika, a njegovi poslednji slikarski radovi, poput serijala “Akupunktura” i “Tačka pritiska” iz 2006. godine, podrazumevali su fizičke intervencije u samu sliku - mazao je bojama sopstveno telo i umotavao se u platno.
Slično Murakamiju, i britanski konceptualista Demijen Herst (Damien Hirst), koji takođe ima čitavu fabriku pomoćnika iza sebe, nedavno je najavio povratak slikarstvu.
Murakamijeva retrospektiva u gotovo četiri veka starom dvorcu Versaj, koji je Kunsovom izložbom počeo da predstavlja i savremenu umetnost, izazvala je proteste tradicionalista, pa su dve grupe bliske političkoj desnici pokrenule peticije protiv otvaranja izložbe, a prikupile su, prema navodima “Monda”, nekoliko hiljada potpisa.
Čelnici dvorca u Versaju stali su uz Murakamija, navodeći da im njegovi radovi pričinjavaju radost i da je Versaj mesto opredeljeno za sreću, uživanje i zadovoljstvo.
I francuski ministar kulture Frederik Miteran (Frederic Mitterrand), koji sebe deklariše kao zaštitnika nacionalne baštine, izjavio je da je izložba “dobra”.
Ipak, kritika je podeljena učinkom Murakamijeve retrospektive - ima i oduševljenih i razočaranih.
“Parizijen” je ocenio da je Murakamijeva izložba raznovojnih radova “lepa promena” za dvorac Versaj, dok je na blogu “Figaroa” navedeno da je “slatka” i da će se sigurno svideti deci koja vole Helo Kiti i tinejdžerima koji kupuju manga stripove, ali da, za razliku od Kunsove na primer, ne uspostavlja pravi dijalog sa okruženjem, što je razočaravajuće.
U “Ekspresu” je navedeno da je Murakamijev opus “svetao, zavodljiv, začuđujući i intrigantan”, ali i “prečesto nekonzistentan”. Istovremeno, “Ekspres” je objavio listu sa deset informacija koje je potrebno znati o Murakamiju, objašnjavajući zašto je bitan i zašto predstavlja “čistog vorholijanca”, sa 50 zaposlenih u “fabrici” u Tokiju i još dvadesetak u Njujorku.
Prokomunistički list “L’Humanite” ocenio je da je Murakamijeva izložba “bezuman kič”, te da mu, iako je svojevremeno pominjao “Alisu u zemlji čuda” kao inspiraciju, nedostaje satiričnost Luisa Kerola (Lewis Carroll), zbog čega bi se, kako je ocenjeno, bolje uklopio u Diznilend.
“Mond” je uputio čelnicima Versaja prilično ciničan kompliment za veštinu kojom su ponudili Murakamijevo delo brojnim japanskim turistima u Parizu. Istovremeno, “Mond” je naveo i da je misterija kako je manga estetika, izmišljena za brže provođenje vremena u japanskom javnom prevozu, postala svetski fenomen. Kritičar “Monda” zaključio je u tom stilu i da izgleda da su današnji kolekcionari umetnosti “velika deca”.
Sajt Versaja je http://chateauversailles.fr
*Foto: Takashi Murakami, Flower Matango (2001-2006), ©2001-2006 Takashi Murakami/Kaikai Kiki Co. (Autor fotografije: Florian Kleinefenn - Galerie des Glaces / Château de Versailles)
B.R. / SEEcult.org
