Podignuta zavesa

Ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac najavio je nove poteze u pravcu jačanja institiucionalnog pristupa kulturi naspram dosadašnjeg stranačkog, izražavajući uverenje da je integracija društva i traženje tačke konsenzusa najvažniji zadatak Ministarstva kulture, zbog čega u tom procesu očekuje doprinos svih - kako institucija, tako i nevladinog sektora, i stručnih tela, poput Nacionalnog saveta za kulturu (NSK).

U prvom velikom intervjuu od kako je pre nešto više od tri meseca došao na čelo Ministarstva kulture sa mesta direktora Beogradske filharmonije, Tasovac je progovorio za nedeljnik “NIN” i o kadrovskoj politici, finansiranju kulture, rekonstrukciji Narodnog i Muzeja savremene umetnosti, obustavi dodele nacionalnih penzija, institucijama od nacionalnog značaja, saradnji sa nevladinim sektorom, te o neuspešnim konkursima za direktore institucija, povodom kojih će Ministarstvo uskoro povući “adekvatne i odlučne poteze”…

Navodeći da institucije možda ne rešavaju sve, ali da se bez njih ne može raditi ništa, Tasovac je više puta ponovio daje njegov pristup institucionalan - umesto staljinističkog “kadrovi rešavaju sve”.

“Kadrovski princip, koji stranke i dalje forsiraju, jeste rak-rana našeg sistema, i meni se čini da ću lakše uveriti svoje kolege u vladi u neophodnost institucionalnog pristupa, nego deo stranački ostrašćene javnosti”, rekao je Tasovac, koji je u rekonstruisanu vladu ušao kao nestranački kandidat, na predlog Socijalističke partije Srbije.

Povodom izbora direktora nacionalnih ustanova kulture, koji je izazvao burne reakcije u javnosti, a trebalo je da doprinese izgradnji ustanova kulture, profesionalizaciji izbora i transparentnosti, Tasovac je rekao da je strategija Ministarstva bila da podigne zavesu sa stanja u srpskoj kulturi, o kojoj “mnogi i danas misle da bi cvetala samo da je više para i ministarske empatije”.

“Kako drugačije pokazati i građanima, i političkoj eliti, i kulturnoj eliti samoj, kakvo je stanje u kulturi, nego na taj način? Kako drugačije pokazati da većina upravnih odbora nije u stanju da izvede regularan, pošten i transparentan izbor operativnog direktora ili upravnika svoje institucije, koji će biti u njenom i intreresu građana - kako drugačje nego da im date šansu da to urade?”, naveo je Tasovac.

“Da smo odmah išli sa smenama u upravnim odborima, za koje se deo javnosti zalagao, teško bi bilo ubediti one koji bi ih zamenili da su tu došli zbog naše vere da mogu da sprovedu takav postupak. Svi bi mislili da su ih tu namestile stranke i tako bi se i ponašali”, rekao je Tasovac i dodao da je ovako “sasvim jasno da većina upravnih odvora nije sprovela konkurs na zakonit i kvalitetan način”, zbog čega će Ministarstvo narednih dana “povući adekvatne i odlučne poteze u skladu sa tim saznanjem”.

Tasovac očekuje i da Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu “ojačaju kao institucije” kako bi mogli da “odgovorno sprovedu ozbiljni graditeljski poduhvat kao što je rekonstrukcija”.

“Ako je neko očekivao informacije od mene o građevinskim radovima, Ministarstvo se time neće baviti, jer kada država uđe u tu vrstu poslova, korupcija postaje neizbežna i posle toga imamo nešto bogatije ljude u Ministarstvu, a naši muzeji su i dalje zatvoreni, čekajući novu garnituru političara koji će da se okoristi… Da su muzeji bili jake institucije, ne bismo već više od deceniju pričali o mešanju maltera umesto o njihovim kolekcijama i programima”, rekao je Tasovac.

Povodom problema finansiranja kulture, Tasovac je istakao da je budžet za kulturu povećan u vreme najveće krize i dodao da to ne smatra svojim podvigom, nego “svešću vlade o važnosti kulture”.

“Naravno, sada nam ostaje pitanje distribucije sredstava. Siguran sam u jedno: ako ćemo pasti, pre ćemo pasti na rđavoj preraspodeli, nego na malom budžetu, i to smo nepogrešivo pokazali svaki put do sada. Realno, moguće je ostvariti napredak, a najvažniji preduslov za to jeste uspostavljanje jasnih prioriteta u svakoj ustanovi kulture, strukovnim udruženjima i nevladinom sektoru”, naveo je Tasovac povodom budžeta za kulturu za 2014. godinu koji je povećan za oko deset milijardi u odnosu 2013. godini, a taj iznos uključuje i 7,5 milijardi predviđenih za finansiranje javnih medijskih servisa, nakon ukidanja TV pretplate.

Povodom problema finansiranja festivala, Tasovac je rekao da bi i mnogo bogatija zemlja od Srbije banrotirala kada bi ispunila zahteve svih festivala koje dobija Ministarstvo kulture.

“Srpska kultura, nažalost, za većinu naših festivala nema interesa, jer oni i nisu kultura. Možda bi se interes za neke od njih mogao pronaći u lokalnim samoupravama, ili, zašto ne, među prodavcima pljeskavica i svadbarskog kupusa, ili u industriji piva”, ocenio je Tasovac, koji se posebno osvrnuo i na festivale poput BITEF-a i BEMUS-a, ocenjujući da oni i nisu “doživeli svoje vrhunce dovodeći skupe predstave i izvođače, nego zato što su imali blistave ideje i umeće da ih realizuju”.

“Ponavljam, uvek će nam nedostajati novca za sjajne ideje, ali nema tog novca koji se da zakrpiti nedostatak ideja”, rekao je Tasovac, odgovarajući na pitanje šta bi bilo realno da se uradi kako bi na BITEF, na primer, došla predstava Marine Abramović ili vrhunski muzičari na BEMUS.

Tasovac se osvrnuo i na ulogu nevladinih organizacija u sistemu kulturne politike i finansiranja kulture, navodeći da je srpskoj kulturi neophodna velika debata o suštinskim pitanjima ove zemlje, koja se neće pretvoriti u medijski spin, rat za budžete i vlast, te da u tom procesu važnu ulogu igra i civilni sektor.

“Ovo društvo će pronaći svoju tačku konsenzusa ili će propasti u bolu, to mora da bude jasno svakome. Traženje te tačke konsenzusa se pre svega mora odvijati na polju kulture i očekujem od svih, pa i od nevladinih organizacija, da daju svoj doprinos tom procesu. Nastavak naših ideoloških ratova, koji se nekako uvek pretvore u borbu za budžete i vlast, jetse put naše propasti, a ja verujem da je toga bilo dosta”, naveo je Tasovac.

Tasovac u tom kontekstu vidi i ulogu NSK-a, sa kojim je Ministarstvo proteklih meseci ušlo u spor.

Prema rečima Tasovca, od NSK-a traži mnogo, možda i više od drugih.

“Savet u kojem sede afirmisani autori i kulturni poslenici, ljudi koji su zaokruživanjem svojih ličnih karijera stekli uvid u celinu problema, pozvaniji su od bilo koga drugog da ponudi predloge o tački kulturnog konsenzusa, koja bi postala neka vrsta osnovnog jezika naše kulture”, rekao je Tasovac, dodajući da je to i bio razlog zašto je reagovao oštro kada je Savet, kako je naveo, “od svih svojih zadataka prioritet dao sopstvenom materijalnom statusu, čime su neki od njegovih, ako ne najuticajnijih, a ono najglasnijih članova pokazali ogroman egoizam i nekompetenciju”.

Tasovac je najavio i obustavu dodele nacionalnih penzija dok se ne učvrste mehanizmi i profesionalni kriterijumi.

“Nacionalne penzije su najbolji dokaz u šta se pretvaraju naše najbolje namere, ako se sprovode bez pravog institucionalnog okvira - u ruglo i ismevanje naših građana i kulture i na kraju u ismevanje ljudi koji su toj istoj kulturi dali svoj doprinos”, rekao je Tasovac, dodajući da je svestan da će “neki ljudi koji su kulturu zaista zadužili biti oštećeni”, ali da ta agonija mora da prestane.

Prema njegovim rečima, prilikom dosadašnje dodele penzija pokazalo se da nije najveći greh samo to što su penzije dobijali ljudi koji su bliski političkim strankama, već što se na taj način “izbrisala granica između kulture i estrade, između smisla i besmisla”.

Slično je, kako je rekao i u pogledu dodele statusa nacionalnog značaja velikom broju institucija kulture.

“Takve stvari dobijamo kada, umesto ka konsenzusu ideja, težimo konenzusu interesa. Naravno, vara se onaj ko misli da je time po značaju izdigao neku privatnu menadžersku agenciju ili neku kuću koja ni formalno nije institucija kulture. On je samo jednim potezom obrisao princip hijerarhije i kvaliteta, koji u svakoj kulturi mora da postoji, i unizio prave ustanove od nacionalnog značaja… I to je slično na nacionalnim penzijama: kada kultura postane stranačka, tada od kulture nema ništa”, naveo je Tasovac.

Tasovac je oštro kritikovao i proslavu 1700-godišnjice Milanskog edikta, ocenjujući da bi obeležavanje Prvog svetskog rata - ako započne u istom duhu i izvođenju - u malom ponovilo Prvi svetski rat.

“Zemlje koje nisu velike sile svoje jubileje treba da obeležavaju bez megalomanije, bez napetosti ambicije da uvere ceo svet koliko su bile u pravu. Umesto toga, potrebno je da nastupimo ne samo sa istinom, nego sa istinom koja se može dokumentovati”, rekao je Tasovac i dodao da je uveren da će mnogo više biti postignuto angažovanjem i ekonomičnom i pametnom eksploatacijom arhiva i nauke, nego grandioznim predstavama i megaprojektima koji na kraju služe samo onima koji su uključeni u njihovo izvođenje, ali ne i državi i onima koji to treba da vide.

Prvi svetski rat, kako je dodao, period je koji je potreban i da bi se zaokružio savremeni kulturni model.

“Referisanje na događaje od pre jednog veka biće nam od velike pomoći u procesu sagledavanja razvoja srpske kulture i srpskog društva upopšte. Ono što bude korisno jednoj neagresivnoj civilizovanoj Srbiji, koja trazi svoje mesto u svetu, biće korisno i za njenu sliku u inostranstvu”, poručio je Tasovac.

(SEEcult.org)