Novi, 56. OS u starom duhu
Predstavnici gradskih vlasti, organizatori i umetnički direktor 56. Oktobarskog salona u Beogradu Dejvid Eliot (David Elliott) izrazili su velika očekivanja od te najveće međunarodne izložbe savremene umetnosti u Beogradu koja će, posle prošlogodišnje pauze, biti održana ponovo na jesen, a prema najavama, suštinski se neće razlikovati od ranijih izdanja, koja su oštro kritikovana u delu javnosti i navođena kao jedan od razloga za promenu statusa OS i smenu tima koji ga je organizovao.
Gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević rekao je 28. januara na konferenciji za novinare u Skupštini grada da su očekivanja od 56. OS velika i da će izložba prikazati sve što je koncepcijski važno u svetu i na domaćoj sceni, te da “takozvanog diskontinuiteta” nema.
Vukosavljević je negirao i da su gradske vlasti promenom statusa OS u bijenalnu manifestaciju želele da uštede.
“Voleo da budemo sasvim precizni. Nismo najavljivali jeftiniju izložbu, netačno je da je to bio cilj. Sa naše tačke, ulaganja u kulturu su prioritet i trudimo se da svaka naša (gradska) manifestacija bude finansijski ojačana”, rekao je Vukosavljević, navodeći da će 56. OS koštati oko 22 miliona dinara, a da je budžet prethodnog bio 15 miliona.
Vukosavljević je rekao i da tokom “prošlogodišnjih tumačenja i razgovora (povodom promene statusa OS) nijednog trenutka nije bila upućena kritika na međunarodni karakter” te izložbe, nego na, kako je rekao, “gotovo potpuno odsustvo domaćih umetnika, što u ovom slučaju neće biti tako”.
Vukosavljević se složio sa novinarima da je Eliot “svakako mogao da bude i umetnički direktor nekog od ranijih izdanja OS”.
Prema njegovim rečima, cilj promene statusa OS bio je da se ritam prilagodi “tradiciji koja je dominantna u svetu”. Drugi razlog je da se obezbedi mogućnost za izdvajanje više finansijskih sredstava, a treći da se “pruži veća šansa domaćim umetnicima nego što je to bio slučaj”.
Konferenciji nije prisustvovao predsednik Odbora OS, likovni kritičar Dejan Đorić, koji je poznat po oštroj kritici dosadašnjih izdanja te izložbe, pa je poslednji, 55. OS opisao bio kao “vid građanskog finansiranja bezvrednih stranih umetnika”.
Članovi Odbora OS, umetnici Nikola Božović, Đorđe Stanojević i Božidar Plazinić naveli su da jeste razmišljano i o drugim konceptima 56. OS, ali je zaključeno da je izbor Eliota najbolje rešenje.
“Opcije su bile različite koliko su različiti i kustosi. Ova opcija je posledica iskustva i rada samog Eliota”, rekao je Božović, dok je Stanojević naveo da je umetnicima u Odboru pre svega bio cilj da se napravi “svetska izložba”. Plazinić je dodao da je od više predloga odabran onaj koji omogućava nivo koji je “primeren onome što se dešava u Evropi i svetu”.
Prema koncepciji britanskog kustosa Dejvida Eliota, 56. Oktobarski salon “Ljubavni zanos” posvećen je ulozi emocije u savremenoj umetnosti i načinima na koje se ona može dočarati, a da to ne bude banalnost ili kič.
Eliot je podsetio da je naslov 56. OS preuzeo iz pesme “Ljubavni zanos” koju je 1784. godine komponovao Žan Pol Egid Martini, a zasnovana je na poemi Žan-Pjer Klarisa de Florijana, jedne od žrtava terora Francuske revolucije. To je, kako je rekao Eliot novinarima, bilo vreme francuskog prosvetiteljstva, neposredno pre revolucije, vreme melanholije, ali i uživanja u Versaju, možda veštačkog, ali zanimljivog perioda…
“Mi smo naslednici tog procesa – živimo u periodu post-prosvetiteljstva, u novom globalizovanom svetu, mada nikada nisam siguran šta to znači. Čuo sam da je Kina danas vlasnica 30 odsto američkog državnog duga, što je krajnje interesantno i simbolično na mnogo načina”, rekao je Eliot, dodajući da svi dajemo neke odgovore na okruženje i vreme u kojem živimo, pa tako i umetnici, kako u svetu, tako i u Srbiji.
Prema njegovim rečima, umetnici na poseban način doživljavaju svet i prenose svoja iskustva, a budući da je osnova njihovog rada - biti živ, i 56. OS bi trebalo da odgovori na kompleksno pitanje “kako izgleda biti živ, ni manje, ni više”.
U tom smislu, 56. OS će dati ovdašnju perspektivu na te procese globalizacije, rekao je Eliot, koji će izabrati ukupno oko 50 umetnika, uključujući one koje će sam pozvati, kao i one koje će odabrati na osnovu konkursa.
Konkurs za učešće na 56. OS, na kojem mogu da učestvuju samo umetnici do 40 godina iz Srbije i još 45 zemalja, produžen je do 14. februara.
Razlog je veliki broj već pristiglih prijava i veliko interesovanje, rekla je u ime organizatora OS v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda Ivona Jevtić.
Takođe, pozvani su i umetnici koji neće učestvovati na konkursu da pošalju svoj portfolio u digitalnom formatu na adresu info@oktobarskisalon.org kako bi KCB dopunio bazu podataka koja će pružiti Eliotu neposredniji uvid u stanje na savremenoj vizuelnoj sceni u Srbiji i time mu pomoći prilikom konačnog izbora radova za 56. OS.
Eliot nije želeo da otkrije koje umetnike sa domaće i interncionalne scene namerava da pozove na 56. OS, navodeći da je za to još rano.
Ističući kao veoma važno učešće srpskih umetnika, naglasio je da će na 56. OS svi biti jednaki, bez obzira na godište, poreklo… Važno je, kako je rekao, da umetnici vide sebe u kontekstu drugih, da se uporede i steknu meru svoje vrednosti.
Prema rečima Eliota, rad na 56. OS mu predstavlja i veliko zadovoljstvo i čast, ali i izazov i uzbudljivo iskustvo, a uveren je da će izložba biti fascinantna.
Eliot je pohvalio i ranija izdanja OS, a posebno 49. OS “Umetnik - građanin / Umetnica - građanka”, čija je umetnička direktorka bila Bojana Pejić iz Berlina, sa kojom je radio svojevremeno izložbu “After the Wall: art and culture in post-Communist Europe”, premijerno prikazanu u Moderna Museet u Stokholmu.
Oktobarski salon Bojane Pejić je, kako je istakao, bila fascinantna izložba i mnogo je toga naučio, podsetio se umetnika iz 90-ih i upoznao umetnike za koje nije znao.
“Korisna, jako dobro postavljena, istraživačka” izložba, rekao je Eliot za 49. OS na kojem su 2008. godine predstavljeni provokativni, angažovani i kritički radovi više od oko 80 umetnika i grupa iz Srbije, regiona i sveta.
Eliot je posebno istakao i značaj samog Oktobarskog salona, konstatujući da je “važniji nego što mnogi shvataju ovde”. U tom kontekstu je pomenuo i značaj koji imaju danas bijenala savremene umetnosti u Evropi – od Istanbula, preko Berlina do Liona.
Eliot je 56. OS osmislio i kao omaž prvom Jesenjem salonu u Parizu 1903. godine, čiji je cilj bio da omogući izlaganje umetnicima koji nisu imali gde da prikazuju radove i na taj način pruzi jedinstven odgovor odsustvu sluha vladajućeg umetničkog sloja tog vremena.
Na 56. OS, kao svojevrsnom “dalekom rođaku” pariskog Jesenjeg salona, Eliot bi, kako je naveo u obrazloženju koncepcije, želeo da napravi “omaž toj slavnoj prošlosti – prikazivanjem radova brojnih umetnika koji još uvek nemaju pristup međunarodnim platformama, i to rame uz rame s delima renomiranih umetnika. Izložba će, takođe, prikazati šta prolazno zadovoljstvo i njegova suprotnost znače u umetnosti danas”.
Eliot je naglasio i da mu je posebno važno mesto održavanja izložbe, a to će u slučaju 56. OS biti bivša vojna zgrada u Resavskoj, koja je još pre deset godina dodeljena Muzeju grada Beograda, ali još nije rekonstruisana i privedena nameni. U tom zdanju održan je Oktobarski salon i 2010. godine, kao i poslednji, 55. OS, čiji su kustosi 2014. bili Nikolaus Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler iz Kunsthalea u Beču.
Prema rečima Eliota, nikada nije bio “padobranac”, pa i 56. OS osmišljava posebno za Beograd, jer uvek pravi izložbe “u kontekstu mesta”.
Novina 56. OS biće nov vizuelni identitet, koji će osmisliti britanski grafički dizajner, filmski stvaralac i tipograf Džonatan Barnbruk, koji je sarađivao sa umetnicima kao što su Demijan Herst i Dejvid Bouvi.
Barnbruk je tim povodom takođe u Beogradu, jer je, kako je rekao, želeo da se upozna sa mestom Salona, umetnicima vezanim sa OS i razgovara u tom kontekstu sa Eliotom, sa kojim je sarađivao već na niz projekata.
“Legitimno je pitanje zašto neki dizajner iz Srbije ne radi OS, ali želeli smo nekoga ko bi prišao svemu svež, neopterećen dešavanjima, ko bi dao svež pogled na ljude i ko ima međunarodno iskustvo”, rekao je Barnrbruk, uveren da može da pomogne međunarodnoj afirmaciji OS, jer mnogi u svetu, kako je ocenio, nisu svesni kulturnih dešavanja u Beogradu.
Ističući i da se može reći da je na ovim prostorima počela bogata istorija grafičkog dizajna, Barnrbruk je rekao da Beograd ima bogatu istoriju i vrlo prepoznatljiva grafička rešenja, zbog čega još nije odlučio da li će vizuelni identitet OS uklopiti u taj kontekst ili će predložiti sasvim nešto novo.
Oktobarski salon nije održan 2015. godine, jer je 2014 - u završnici 55. OS, postao na osnovu odluke Skupštine grada Beograda manifestacija koja će se održavati svake druge godine. Odluka o promeni statusa OS izazvala je burne reakcije u javnosti, a doneta je na inicijativu gradskog sekretara za kulturu Vladana Vukosavljevića koji je tada obrazložio da bi se promenom dinamike održavanja OS ostvarile određene uštede i popravio kvalitet te kulturne manifestacije.
Tada je smenjena i v.d. direktorka KCB-a Mia David, a Odbor OS podneo je ostavku u znak protesta zbog načina na koji je promenjen status OS. KCB je tada ocenio da odluka o bijenalnom održavanju OS predstavlja autokratsko ukidanje prostora za savremenu vizuelnu umetnost i kritičko mišlјenje.
Oktobarski salon osnovan je 1960. godine kao lokalna revijalna izložba, a kroz višedecenijsku dinamičnu transformaciju izrastao je u međunarodnu manifestaciju savremene umetnosti sa izrazitim autorskim karakterom.
OS je 2004. dobio međunarodni karakter, a od tada su kustosi bili: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, kustoska grupa Red Min(e)d i 2014. godine Nikolaus Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler.
*Pročitajte i intervju Dejvida Eliota za SEEcult.org i kako je protestno zatvoren 55. OS 2014. te kako je prethodno protekla burna javna debata o promeni statusa OS
(SEEcult.org)
