Nade i brige srpske kinematografije

Čekalo se 18 godina da se novi Zakon o kinematografiji nadje u skupštinskoj proceduri, ali uz veliko olakšanje tu su sada i sumnje da li će ovaj zakon ispuniti finansijska očekivanja

Pišu: Branislava Lovre, Jovan Ristić i Nemanja Čabrić, BIRN*

Posle osam godina pisanja i menjanja, Predlog zakona o kinematografiji konačno se našao u skupštinskoj proceduri i očekuje se njegovo usvajanje. Ta činjenica izazvala je različite reakcije među onima koji se u Srbiji bave filmom - od olakšanja, jer će u filmskoj industriji konaćno biti zaveden red, do ozbiljnih sumnji u primenjivost predložene finansijske strukture za podršku kinematografiji.

Ovaj predlog zakona Vlada je usvojila 8. decembra, i nedelju dana kasnije o njemu je započeta rasprava u Skupštini Srbije. Gotovo sve parlamentarne grupe, koje su imale različita očekivanja, složile su se da je ovo veliki napredak, a ministar kulture, Predrag Marković, zadovoljan tokom događaja, rekao je da mu za usvajanje ovog zakona nedostaje još - kvorum.

Ako Predlog zakona bude usvojen na jednom od sledećih zasedanja parlamenta, Filmski centar Srbije (FCS), kojem je Ministarstvo kulture početkom 2011. godine oduzelo pravo da odlučuje o raspoređivanju sredstava na filmskim konkursima, mogao bi ponovo da postane nadležan za njihovo sprovođenje i za dodeljivanje novca neophodnog za stvaranje filmova. Takođe, FCS bi na osnovu predloženog zakona trebalo da vodi jedinstvenu evidenciju preduzetnika koji se bave kinematografijom a koja bi, na osnovu statističkih podataka, mogla da kroji kulturnu politiku prema stanju filmske industrije.

Filmski centar će raspolagati sredstvima budžeta, zatim udelom u naknadama koje Republičkoj radiodifuznoj agenciji (RRA) isplaćuje Radio- televizija Srbije (RTS), udelom u naknadama koje RRA uzima od drugih emitera, delom prihoda koje Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) ubira od mobilnih operatera, kao i sredstvima od donacija.

Režiser Darko Bajić, član Upravnog odbora FCS, potvrdio je BIRN-u da je bio potpuno upoznat sa novim nacrtom, dok drugi zaposleni u istoj instituciji tvrde da je za njih to došlo kao potpuno iznenađenje.

“Možda je Bajić kao predsednik Upravnog odbora bio konsultovan, ali FCS kao kuća nije bila konsultovan. To tvrdim decidirano. Lično sam zvala Ministarstvo kulture da nam pošalju nacrt koji ide pred vladu. Nisu hteli da mi daju”, rekla je BIRN-u Mirjana Petrović, zamenica v.d. direktora FCS-a.

Uprkos nezadovoljstvu tretmanom koji FCS ima od strane Ministarstva kulture, ona veruje da novi zakon ima veliki značaj. Kinematografija je još uređena zakonom iz 1991, koji ne nudi adekvatno rešenje za sve učesnike na filmskom tržištu.

“Treba da postoji neki okvir za kinematografiju odakle može da se krene, pa se zakon može u hodu prilagođavati i trenutku i sredstvima s kojima se raspolaže”, rekla je Petrovićeva.

Poznati režiser Goran Paskaljević, koji je učestvovao u izradi jedne od prethodnih verzija nacrta zakona, kaže: “Smatram da je ovaj zakon bolji od onoga koji je bio. Naravno da se sve uvek može menjati”.

Ipak, finansiranje ostaje veliko pitanje - oni koji su predviđeni da po novom zakonu doprinose podsticanju domaće kinematografije već su se pobunili protiv spornog predloga.

Nejasan pravni status FCS-a

Srpska filmska zajednica je godinama priželjkivala da dobije prave propise koji bi rešili problem finansiranja, uveli transparentnije konkurse, razrešili pravni statusa FCS-a, uveli podsticaje za bioskopsku mrežu i zaoštrili borbu protiv piraterije.

Pisanje nacrta zakona o kinematografiji počelo je 2003. godine, ali prva verzija zakona nije bila dostupna javnosti do 2010.

Taj nacrt je pisala radna grupa, u kojoj su bili filmski eksperti poput Mikija Manojlovića, Gorana Paskaljevića i Gorana Markovića, a iste godine u prostorijama FCS-a održana je javna rasprava, u kojoj su učestvovali i predstavnici Ministarstva kulture, uključujući ministra Nebojšu Bradića.

Tokom javne debate kao najveći problem spominjano je finansiranje kinematografije zato što su sredstva institucija koja su bila predviđena da doprinose filmu, već bila raspoređena na druge potrebe, poput socijalnih programa, itd.

Istovremeno kulturne institucije su se žalile da će film dobiti povoljniji položaj od njihovog.

Poznati glumac Miki Manojlović, podneo je potom ostavku na mesto predsednika Upravnog odbora FCS-a, a u ostavci je naveo da su se "dvogodišnji napori uloženi u unapređenje postojanja Filmskog centra Srbije i doprinos stvaranju zdrave osnove srpske kinematografije u praksi više puta pokazali nepotrebnim”.

Dok se ove godine pripremala nova verzija nacrta, Zakonodavni odbor parlamenta je upozorio da je Filmski centar pravno neutemeljena ustanova, rekla je Gorica Mojović, član skupštinskog Odbora za kulturu i član Demokratske stranke.

Ovo je veoma iznenadilo FCS, čiji počeci datiraju od 1954. godine, i koji sebe smatra institucijom Ministarstva kulture, sa ulogom da, pored ostalog, usmerava podršku države srpskoj kinematografiji.

FCS je u saradnji sa Ministarstvom raspisivao i sprovodio konkurse počev od 2006. godine. Iako je ova institucija 30. decembra 2010. raspisala redovni godišnji konkurs za sufinansiranje domaće filmske produkcije za narednu godinu, u januaru 2011. godine joj je saopšteno iz Ministarstva kulture da, u skladu sa Zakonom o kulturi iz 2009. godine, Centar nema prava da sprovodi konkurse, kaže Mirjana Petrović.

Ministarstvo na čelu sa novim ministrom Predragom Markovićem, koji je postavljen u martu ove godine, preuzelo je dokumentaciju od Filmskog centra, osnovalo komisiju, i odlučilo o dobitnicima. Ministarstvu je trebalo devet meseci da obavi ovaj posao.

Taj događaj je samo produbio konflikt između FCS-a i ministarstva.

“Ministarstvo kulture ne stoji iza nas. Kao da nismo njihova kuća”, kaže Mirjana Petrović rezignirano.

Sudeći po rečima Gorice Mojović, stvari će se sada promeniti za Filmski centar.

Filmski centar će, prema njenim rečima „kroz konkurse, koji će se dva puta godišnje raspisivati, obezbediti sredstva za finansiranje i proizvodnju domaćeg filma, dok će jednom godišnje biti raspisan konkurs za podsticanje drugih oblasti kinematografije. Na primer, zakon predviđa da bioskopi koji na svom repertoaru budu imali minimum 30 posto domaćeg i evropskog filma mogu da konkurišu za sredstva za modernizaciju. Filmski centar će imati dva računa – jedan za budžetska sredstva, a biće otvoren i poseban račun koji će biti namenjen sredstvima koja nisu budžetska za slučaj da ne budu utrošena.

Centar će pored ovoga voditi evidenciju preduzetnika koji se bave filmom.

Ukoliko zakon bude usvojen, već od sledeće godine osetiće se efekti njegove primene, jer će sredstva početi da se obezbeđuju na način na koji je predviđeno, a Filmski centar će konačno dobiti svoj pun kapacitet, rekla je Gorica Mojović Tanjugu.

Ipak, Filmski centar neće biti potpuno samostalan u radu. Zakon predviđa da ministarstvo može da uređuje kriterijume za selekciju projekata, kao i da izdvoji 25 procenata budžeta za kulturu bez konkursa, na osnovu Zakona o kulturi iz 2009. godine.

Saša Radojević, filmski kritičar, scenarista i režiser kaže: “Verovatno je dobro što će zakon biti donet - da se stvari dovedu u red. Što se opšteg interesa tiče to je pozitivno. Ali, sa praktične strane, sumnjam da će se tu nešto promeniti. Oni koji su imali filmsku vlast do sada samo je učvršćuju. To što je konkursni deo vraćen pod jurisdikciju Ministarstva kulture jeste korak unazad”.

Prikupljanje novca: Nemoguća misija?

Uprkos važnoj ulozi koju Zakon daje Filmskom centru, može biti problema pri skupljanju novca i ispunjavanju očekivanja zakonodavaca - uglavnom zato što oni koji bi trebalo da doprinesu kinematografiji, nisu voljni niti sposobni da to učine.

Zakon je neprijatno iznenadio Republičku radiodifuznu agenciju (RRA), od koje se očekuje da izdvaja novac za Filmski centar, dok Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) brine da bi se njihove dažbine prema RRA zbog toga mogle povećati.

U saopštenju iz 15. decembra, RRA je iznela stav da je Predlog zakona o kinematografiji u suprotnosti sa Zakonom o radiodifuziji, koji određuje da novac koji RRA primi od elektronskih medija treba trošiti samo na postojanje i potrebe agencije. RRA tvrdi da se njen prihod od televizijskih i radio emitera već smanjio i da bi ovakvo oporezivanje ugrozilo postojanje i nezavisnost agencije.

Predsednik ANEM-a Saša Mirković, reko je BIRN-u da ako RRA treba da odvoji deo svojih prihoda na kinematografiju, treba očekivati da će to podići visine naknada za emitere, koji su već na rubu preživljavanja.

“U Srbiji smo već izgubili desetine elektronskih medija zbog dugotrajne ekonomske krize. Očekujem da će ovaj potez uticati na zatvanje još komercijalnih medija… Medijska strategija garantuje da će finansiranje regulatornih tela obezbediti njihovu finansijsku nezavisnost, ali sa novim Zakonom o kinematografiji, ona mogu biti ugrožena”, rekao je Mirković.

Mirjana Petrović iz FCS-a je sumnjičava po pitanju kapaciteta te ustanove da ispuni očekivanja. Potrebni su novi zaposleni, “a to je nemoguće kada se ima u vidu stanje srpskog budžeta i činjenica, kao i da su se RRA, RATEL, kao i mediji požalili”. Ona tvrdi da će to takođe uticati na prikupljanje sredstava. “Aposlutno će biti problema da se poveća budžet za finansiranje kinematografije. Ako neko nekome traži 20 odsto - to je ogromno, zastrašujuće”.

Način prikupljanja novca je takođe otvoreno pitanje za Gorana Paskaljevića. On je očekivao da zakon obaveže lutriju kao i privatne emitere na izdvajanje sredstava, kao što je slučaj i u drugim zemljama.

“Televizije su veliki prikazivači filmova. Trebalo bi urediti sistem kao u Francuskoj i Hrvatskoj gde oni daju procenat u zavisnosti od toga koliku su štetu naneli bioskopima i filmu, ili kao u Engleskoj gde se izdvaja procenat od prihoda lutrije”.

Ipak, kaže on, zakon je bolji od pređašnjeg, i uvek je podložan promeni. On, takođe, podseća da se može očekivati puno komentara i pritužbi, što je tipično za jedno društvo.

“Kada sve osmatraš sa strane i gledaš druge kako rade onda spadaš u kategoriju intelektualaca, a kada želiš neku stvar da promeniš i daš kreativni doprinos nečemu, onda na kraju uvek nastradaš”.

Zapostavljeni bioskopi

I vlasnici bioskopa i distributeri filmova imaju zamerke.

Zoran Savić, direktor Milenijum-a kaže da je zakon pridao više pažnje filmskoj produkciji nego distribuciji ili bioskopima.

“Očekivao sam malo više kreativnosti i pokazivanja direktne brige za oporavak kinematografskog tržišta, sa posebnim naglaskom na izgradnju bioskopske mreže na savremnim osnovama”, kaže Savić.

On je podsetio na dugogodišnje propadanje bioskopske mreže, i nedostatak infrastrukture, kao što su novi bioskopi, trodimenzionalni projektori i tehnologija.

Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke - nacionalnog filmskog arhiva Srbije koji je zadržao staro ime - smatra da bi Zakon o kinematografiji trebalo da obaveže producente da primerak originalnog materijala i jednu kopiju filma dostave Kinoteci, bez obzira da li su filmovi domaći, koprodukcioni ili uvezeni.

“Jugoslovenska kinoteka će uputiti molbu da se deponovanje vrši kroz čuvanje izvornog materijala (negativa) i po jedna kopija filma bez obzira na to gde je film proizveden”, rekao je Zelenović BIRN-u.

Još jedna žalba se odnosi na animirane filmove, koji čak nisu ni spomenuti u nacrtu zakona.

Međutim, ma kakve pritužbe bile, niko u ovom trenutku ne osporava potrebu da Zakon o kinematografiji konačno bude donesen, sa nadom da će se više novca sliti u filmsku produkciju, i da će se proces dodeljivanja sredstava odvijati sa više transparentnosti.

Saša Radojević upozorava: “Dobro je da se stvari dovedu u red, a zakon je dalje podložan promenama, kroz amandmane i kroz praksu. Praksa institucija jako je važna. Ako zakon nema institucionalnu podršku - on ne može da se sprovede”.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.