Muzej na čekanju

Bez obzira na apele umetnika, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, koji je zatvoren već pet godina, verovatno će još godinama biti gradilište.

Piše: Jelena Jovanović

Kada je u staroj, zatvorenoj zgradi muzeja na Novom Beogradu od 23. juna do 30. septembra postavljena izložba “Šta se dogodilo sa Muzejem savremene umetnosti”, cilj je bio da se ubrza rekonstrukcijja zgrade koja je zaustavljena pre dve godine zbog nedostatka sredstava. Mada su umetnici koji su stajali iza ovog događaja uspeli da iskažu nezadovoljstvo umetničkog sveta petogodišnjim čekanjem, nejasno je šta su osim toga postigli.

Ministarstvo kulture, čiji je zadatak da obezbedi preostalih 6 miliona evra za radove na rekonstrukciji, još uvek nema taj novac.

Ministarstvo je nedavno obećalo da će izvršiti prenos svega 160.000 evra kako bi se započeli samo najnužniji radovi, neophodni da bi zgrada mogla da se privede nameni i otvori u roku od godinu dana.
Preostali deo rekonstrukcije moraće da bude završen kasnije, saopštilo je Ministarstvo.

Umetnici i javnost, kojima je dosta čekanja da se MSUB ponovo otvori, imaju samo jednu želju: veliki, funkcionalni izložbeni prostor za predstavljanje savremenih umetnika i muzejske bogate kolekcije umetničkih radova iz raznih epoha. Nakon više godina čekanja, umetnička scena smatra da je dovoljno propatila.

Jedan rok za drugim

Jula 2012. navršilo se tačno pet godina od kada je zgrada Muzeja savremene umetnosti zatvorena za javnost.

Najznačajnija kulturna institucija koja predstavlja savremenu umetnost u Srbiji zatvorena je zbog radova na rekonstrukciji, adaptaciji i dogradnji.

Tokom tih pet godina javnost nije imala prilike da vidi stalnu postavku Muzeja, niti povremene izložbe značajnih domaćih i svetskih modernih umetnika.

Predviđeni rok za radove od godinu dana, od 2008. do 2009. godine, odavno je probijen. Drugi najavljeni rok, kraj 2010, takođe je pomeren zbog finansijskih problema.

Za sada je završena samo prva faza rekonstrukcije – otprilike 30 odsto ukupnog posla.

Ona obuhvata zaustavljanje prodiranja vlage u dvorište Muzeja, radove na krovu i na depoima kao i radove na radionicama za konzervaciju.

Međutim, nakon prve faze rekonstrukcije i stagnacije ovog procesa, enterijer zgrade nalazi se u istom jadnom stanju kao i pre.

Unutrašnje zidove prekriva buđ koja je mestimčno vidljiva i na delovima poda što je rezultat curenja krova.

“Zgrada liči na napušteno gradilište… koje je izloženo propadanju,” razmišlja Dejan Sretenović, kustos MSUB-a.

Prema rečima Sretenovića, druga faza projekta biće obimnija.

“Obuhvatiće zamenu drvenarije, čišćenje fasade, rekonstrukciju ulaznog trema, uređenje enterijera i instalaciju tehničke opreme”, objašnjava Sretenović.

Radovi će verovatno morati da se obavljaju fazno, s obzirom na to da Ministarstvo nema novca da završi sve radove odjednom.

Prioritet, u teoriji

Ministar kulture Srbije Bratislav Petković, koji je preuzeo ovu funkciju nakon opštih izbora u maju, nedavno je rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti proglasio za prioritet.

Miroslav Tasić, državni sekretar u Ministarstvu kulture, takođe je dao optimistične procene rekavši da bi MSUB mogao da bude otvoren za godinu dana.

Međutim, kako je Tasić objasnio za Balkan Insight, Ministarstvo nije u mogućnosti da financira celu rekonstrukciju.

Mada je ovaj Muzej prioritet, kao i Narodni muzej, drugi važni projekti takođe moraju da se završe u skorije vreme ili treba da otpočne njihova realizacija, rekao je Tasić.

Oni obuhvataju Istorijski muzej Srbije, Muzej Vuka i Dositeja i Muzej Srpske pravoslavne crkve.

Bilo bi “realističnije” završiti najneophodnije radove, otvoriti Muzej, a zatim nastaviti s rekonstrukcijom, objasnio je Tasić.

“Pitanje je da li je neophodno da se odmah izdvoji svih 600 miliona odjednom, a da se zatim otvori Muzej, ili je moguće finansirati jedan deo ove velike sume, otvoriti Muzej, a zatim završiti radove”, dodao je Tasić.

Nabrojao je protivpožarne sisteme i električne instalacije, kao i zamenu velikih staklenih površina kao osnovne prioritete kako bi Muzej mogao biti otvoren.

Staklene površine na fasadi su stare i nefunkcionalne, s obzirom na to da je zgada izgrađena 1964.

Moderno, višeslojno staklo neophodno je kako bi se obezbedili osnovni muzeoliški uslovi i zaštita od UV zraka, kao i da bi se unutar zgrade mogla održavati odgovarajuća temperatura.

Neizložba u nemuzeju

Izložba na temu rekonstrukcije Muzeja bila je prvi događaj organizovan u ovoj zgradi od njenog zatvaranja 2007. godine.

Dejan Sretenović kaže da su umetnici odabrali da je nazovu “neizložbom” zato što ne postoje uslovi za pripremanje i postavljanje prave izložbe s obzirom na to da je ovaj prostor trenutno “nemuzej”.

“Odlučili smo da je bilo primereno da se napravi neizložba“, naveo je Sretenović.

“Želeli smo da konceptualizujemo postojeću situaciju in situ i da napravimo neku vrstu indicenta, da probudimo Muzej iz hibernacije”, dodao je Sretenović.

Darinka Pop Mitić, jedna od umetnika koji su učestvovali u projektu, kaže da je to bio pokušaj umetnika da iskoriste ruiniranu celinu.

“Odsustvo Muzeja savremene umetnosti tokom godina rekonstrukcije u velikoj meri je uticalo na kulturnu scenu”, navela je ona.

“Ova izložba je rezultat petogodišnje rupe u predstavljanju savremene umetnosti u Srbiji”, dodala je Darinka Pop Mitić i izrazila nadu da će "nakon ove izložbe proces rekonstrukcije Muzeja teći brže”.

Međutim, njen kolega Miša Mladenović, još jedan od umetnika koji su izlagali na izložbi, kaže da sumnja da će ona imati neki veći uticaj izvan uskog kruga umetnika.

“Mislim da Muzej savremene umetnosti nije prioretet za Ministarstvo kulture i da bi Ministarstvo radije uložilo novac u nešto drugo”, rekao je Mladenović pesimistički.

Mladenović kaže da je odsustvo Muzeja uticalo na domaću umetničku scenu ali ne u nekoj veliko meri.

“Mnoge različite i aktivne oblasti iz domena vizualne umetnosti bile su aktivne tokom dugog perioda rekonstrukcije Muzeja”, napominje Mladenović. “S druge strane, uskraćeni su nam veliki izložbeni projekti koje je Muzej povremeno postavljao, kao i uvid u važnu kolekciju radova 20. veka u Muzeju”, dodao je Mladenović.

Sretenović kaže da je “neizložba” bila odraz potrebe da se zatraži podrška javnosti i izvrši neka vrsta pritiska na vlasti da se pozabave onim što on naziva “nemogućom situacijom u kojoj se Muzej nalazi pet godina”.

Pogledi umetnika i javnosti sada su uprti u Ministarstvo, dodao je Sretenović.

“Zadovoljni smo ehom koji je neizložba imala u javnosti i u medijima”, kaže Sretenović.

“Vlada sada preduzima korake. Sudeći po prvim izjavama novog ministra…Ali videćemo”, dodao je Sretenović.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.